Potpuno otvoreni Ataman: Zašto govorim u medijima o igračima? Mislim da je dobro za njih, Vasa je posle toga odigrao meč karijere

Do prekida košarkaških nadmetanja u Evropi zbog pandemije virusa korona, Anadolu Efes bio je prava sila, kako u Evroligi, tako i u turskom nacionalnom šampionatu. Upravo zbog svega toga, ovaj klub se nada da će opasnost od zaraze proći izuzetno brzo i da će se sve vratiti u normalu. Samo tako, tim iz dvorane "Sinan Erdem" imaće mogućnost da završi tamo gde je stao.

A do toga sigurno ne bi uspeo da dođe da se na klupi nije našao čuveni Ergin Ataman. Jedan od najboljih turskih trenera u istoriji košarke razgovarao je u podkastu za sajt Evrolige i otkrio brojne zanimljive detalje iz svoje karijere, počevši od najranijih dana.
"Nisam igrao košarku profesionalno, igrao sam je samo u srednjoj školi u Istanbulu i na fakultetu. Potom sam igrao za juniorski tim Ezečibašija, a onda i za kadetski... Tu je recimo bio i Orhun Ene, sadašnji strateg Tofaša. Nisam bio dovoljno dobar, pa sam sa 21 godinom starosti prestao da igram i posvetio sam se trenerskom poslu. U klubu ipak nisu hteli da me se odreknu, već su mi ponudili da krenem da radim privremeno kao trener mlađih kategorija", počinje svoju priču Ataman.

Odmah dodaje da je uvek uz sebe imao i rezervni plan, pošto je aktivno radio na dobijanju fakultetske diplome u oblasti ekonomije i menadžmenta.
"Da nisam u košarci, verovatno bih se posvetio ekonomiji. Moja porodica ima prilično veliki biznis, a ja sam tu potpredsednik. Uvek u životu treba imati rezervni plan, pogotovo ako se bavite trenerskim poslom, gde ne znate šta će biti sutra, narednog meseca..."

Prelazak u Efes gde je počeo da radi sa kadetskim timom bio je prelomni trenutak, nakon kojeg se Ataman u potpunosti posvetio sportu pod obručima.
"Nakon nekoliko meseci rada u Ezečibašiju, dobio sam poziv iz Efesa da treniram njihov kadetski tim i već tada sam dobro zarađivao. Naravno, košarka je više od novca, košarka je način života koji morate da volite. Zapravo je više od samog posla, drugačije je. Tada sam počeo u potpunosti da se bavim košarkom".

Prvi "jači" angažman došao je nakon spleta prilično zanimljivih okolnosti. Ataman je tada sa kormila Pinar Karšijake definitivno prešao u redove Efesa, ali ovoga puta se bavio prvim timom.
"Ajdin Ors je odlučio da se zadrži na čelu Efesa još jednu godinu, pa sam morao da odem u Pinar Karšijaku, gde sam se zadržao samo sedam utakmica. Sve mečeve smo dobili, ujedno smo slavili i protiv Efesa. Ors je nakon toga podneo ostavku, a predsednik Efesa me je pozvao i rekao da moram da se vratim na klupu, što je bilo komplikovano, jer sam još bio pod ugovorom sa Karšijakom. Razgovarali su međusobno i dogovorili su rastanak. Meni je sve to bilo jako čudno, jer sam imao svega 34 godine. Već tada smo se dokopali Fajnal fora Evrolige, gde smo bili poraženi od Panatinaikosa koji je predvodio Željko Obradović".

Nije Ataman radio samo u Efesu. Naprotiv, može da se pohvali da je tokom karijere trenirao Bešiktaš, Galatasaraj, Pinar Karšijaku...
"Moja karijera je na početku bila na stvarno visokom nivou, ali nakon toga četiri ili pet godina nisam osvojio ništa posebno. Za mene je 2009. godina bila neka vrsta "restarta", kada sam osvojio titulu u turskom šampionatu. U Bešiktašu sam jedne sezone imao problem da pred početak priprema nemam nijednog potpisanog igrača. Prvi košarkaš kojeg sam potpisao bio je Darun Vilijams, ali on nije mogao da bude sam. Na kraju sam morao da ubedim predsednika jedne kompanije za gas da bude sponzor kluba i igrači su počeli da dolaze. Bio je tu i Karlos Arojo, recimo..."

Govorio je Ataman i o činjenici da trenutno na sceni nemamo priliku da vidimo još nekog ozbiljnijeg stručnjaka iz Turske.
"Na međunarodnom nivou samo Efes i Fenerbahče su bili u vrhu. Turski treneri nisu imali mogućnost da budu uspešni i da osvoje nešto u Evropi. A ako ne osvojite ništa, niko vas neće zvati da budete trener u drugoj zemlji. Za sve vam treba osnova, bilo kao igrač, bilo kao trener. Željko Obradović je osvajao trofeje u Partizanu, Etore Mesina u Kinderu... Nažalost, u Turskoj samo sam ja imao takvu šansu".

Potom se dotakao vremena kada je ponovo zaseo na klupu Efesa, po treći put u svojoj karijeri, početkom 2017. godine.
"Kada sam došao na klupu Efesa, pre toga svi su izgubili motiv i samopouzdanje. Ali rekao sam sebi 'Dobro, ipak moram da uzmem ovaj posao', jer za mene ovo je bila nova polazna tačka u karijeri. I mesec dana nakon što sam preuzeo tim, osvojili smo Kup Turske, što niko nije očekivao. Izbacili smo Fenerbahče u četvrtfinalu, a potom osvojili titulu. To nam je dalo snage da krenemo dalje".

Ističe da je tokom godina morao da promeni pristup prema igri, ali i prema samim igračima i da sada pokušava da sve razume sa više nivoa.
"Kroz godine, košarka se promenila. Sada sve više liči na NBA, tako da ljudi više vole da gledaju šou, ne vole da gledaju trenere, već samo utakmice i igrače. Strateški, promenio sam filozofiju i dao im više slobode. Ako date maksimalnu slobodu nekome, kako na terenu, tako i van njega, dakle ako ga poštujute kao ljudsko biće i razumete njegove probleme, mislim da možete da postignete veliki uspeh".

Samim tim, zanimljivo je bilo čuti šta misli o konferenciji na kojoj je kritikovao srpskog košarkaša Vasu Micića zbog loše igre protiv Panatinaikosa.
"Nakon te utakmice kritikovao sam Micića ne zbog samog meča, već zbog psihološke pripreme za susret. Moram da kažem da je Vasa odličan igrač, ali tada nisam bio zadovoljan kako se spremio. Zašto to govorim u medijima? Zato što je to možda dobro za igrače. Nakon toga, Micić je odigrao jedan od najboljih susreta u Evroligi. Na sledećem treningu mu nisam ni prišao, a on mi je rekao 'Profesionalac sam, pokušaću da budem bolji na narednom meču'. Svi imamo međusobno veliki respekt".

Zaključuje da će zauvek ostati takav, jer jednostavno Ataman kakvog sada imamo priliku da vidimo ne može da se tek tako promeni.
"Verujem da ovo nije samo moja "košarkaška filozofija", već i način života. Možda nekada imam problema u takvim situacijama, ali ne mogu da se promenim. Ovo je Ergin Ataman".

Foto: Star Sport, Shutterstock, Printscreen