Srpski sinovi: Jovan Živković – svestrani kreator iz Beča

Na svoj 17. rođendan, Jovan Živković je potpisao profesionalni ugovor s Rapidom, simboličan trenutak koji je nagovestio njegove ambicije i potencijal. Već u sezoni 2023/24 bio je nezamenjiv u drugom timu, postigavši impresivnih 10 golova u 12 utakmica. Takva forma nije mogla da ostane nezapažena – usledila je promocija u prvi tim i debi u kupu u februaru 2024. godine.
“Bila mi je ogromna čast da igram pred punim stadionom. Tog dana ostvario mi se san”, rekao je Živković, prisećajući se tog posebnog trenutka.

Ipak, prelazak u prvi tim doneo je i izazove. U drugoj polovini sezone bio je deo ekipe, ali su minute na terenu bile retke i sporadične.
“Takmičio sam se s najboljim igračima za mesto u timu, ali, uprkos svemu, nikada nisam dobio pravu priliku”, priznao je Živković.

Ove reči ne odražavaju razočaranje, već možda deo realnosti kroz koju prolaze mnogi mladi talenti – izmeđ potencijala i prilike, uvek postoji tanka linija.

Prošlog leta, promena formacije u Rapidu značila je da se Živković vratio u drugi tim. Svestranost mu omogućava da pokrije sve četiri ofanzivne pozicije, ali tranzicija iz omladinskog u seniorski fudbal označila je promenu u njegovoj ulozi – od klasičnog napadača do igrača koji je primarno pozicioniran na levom krilu, poziciji koja trenutno nije u upotrebi u prvom timu.
“Zbog svoje visine, ali i specifičnih kvaliteta, više se ne uklapam toliko u ulogu devetke”, objašnjava Živković. “Najviše volim da igram na levom krilu, gde mogu da ulazim unutra i napadam spoljne strane, ali me posebno privlači igra u poluprostoru, kao neka leva desetka”.

Živkovićev arsenal veština može se smatrati prilično kompletnim, takođe zbog toga što nema slabiju nogu, ali kako on sam ističe, njegova najistaknutija osobina je kreativnost.
“Pored driblinga, šuta i pasa, mislim da je ono što me izdvaja moja sposobnost da kreiram igru”, objašnjava on.

Kada se dotakao dela igre u kojem oseća da ima prostora za napredak, Živković je priznao:
“Fizički aspekt igre je ono na čemu moram da radim. Veoma sam agilan, ali za ostatak ima još dosta prostora za napredak”.

U tom smislu, spreman je da uči od svog idola, Kristijana Ronalda. Kao što Živković kaže, on je primer, zajedno sa Novakom Đokovićem, kada je reč o samopoboljšanju i mentalitetu.
“Pokušavam da učim od njega u svakom aspektu: treniranju, ishrani, oporavku. On je primer igrača koji se izgradio kroz naporan rad. Divim se njemu i Đokoviću zbog toga”.

Kada smo ga pitali koji je njegov omiljeni srpski igrač trenutno, Živković, ponosni navijač Crvene zvezde, izdvojio je Nemanju Radonjića kao igrača kojeg voli da gleda.
“Može i da postiže golove i da ih stvara”, rekao je Živković. “Ali ono što se najviše izdvaja je njegova lucidnost. Nije tipičan moderni, školovani fudbaler; više je igrač sa ulice, slobodan u načinu na koji pristupa igri”.

Iako je Živković rođen u Beču, njegova porodica potiče iz sela u blizini Velikog Gradišta, nedaleko od rumunske granice.
“Biskuplje. Ranije sam odlazio dva-tri puta godišnje, ali zbog obaveza danas to više nije moguće”.

Ipak, prilika da ponovo poseti Srbiju ukazala se nedavno, tokom boravka na Kosovu I Metohiji sa austrijskom reprezentacijom do 19 godina.
“Naš hotel bio je samo 15 minuta udaljen od manastira u Gračanici. Oduvek sam imao želju da posetim taj manastir, ali i Kosovo i Metohiju. Pošto je bilo tako blizu, uspeo sam da odem tri puta. To je bio ponosan trenutak za mene, ali i za moje srpske saigrače, sa kojima sam provodio gotovo sve vreme”.

Oni koji duže poznaju Živkovića znaju da je svojevremeno predstavljao Srbiju na nivou do 16 godina. Kako sam objašnjava, promena je usledila zbog propisa i na savet njegovog agenta.
“U Austriji dvojno državljanstvo nije dozvoljeno, a svi znamo koliko je vredan pasoš EU za mladog fudbalera. Ipak, to ne znači da je ta odluka traj”.

Njegovi bivši saigrači prošlog leta stigli su do polufinala Evropskog prvenstva, a Živković priznaje da ih nikada nije prestao pratiti.
“Kako da ne. Igrao sam sa Andrijom Maksimovićem i Mihajlom Cvetkovićem, između ostalih, i još sam u kontaktu sa mnogima od njih, posebno sa Veljkom Milosavljevićem”.

Srpski fudbalski navijači se, sasvim očekivano, pitaju za koju će reprezentaciju Živković na kraju igrati? Na pitanje kako bi reagovao ako bi ga pozvao Aleksandar Kolarov, selektor mlade reprezentacije Srbije, Živković kaže:
“Zahvalan sam na svemu što mi je Austrija pružila dok sam odrastao, i ovde su prema meni uvek bili korektni. Ali, naravno, poziv Srbije bio bi ogromna čast i odluka o kojoj bih morao ozbiljno da razmislim i da se posavetujem sa porodicom”.

Prilagođavanje, međutim, ne bi bilo prepreka.
“Kod kuće govorimo isključivo srpski. Mogu reći da mi je jezik na nivou svakog u Srbiji. Kada sam se priključio selekciji do 16 godina, adaptacija je bila potpuno prirodna. Zbog toga ne očekujem nikakve probleme u tom smislu”.

Za sada, međutim, Živković je usmeren na svoju klupsku karijeru, gde je godinu završio u dobroj formi. “Bilo je uspona i padova, ali, Bože moj, takav je fudbal.  Idem korak po korak, ne želim da donosim prebrze odluke. Moja ideja je da postepeno gradim karijeru, dostignem vrhunac, a ne da padnem prerano sa stepenica”.

Da li će to biti u Rapidu ili negde drugde, tek treba da se vidi. Ipak, Živković već ima favorite kad je budućnost u pitanju.
“Sviđa mi se holandska liga, mislim da je to sjajan korak. Ali jednog dana nadam se da ću igrati u La Ligi, jer mislim da bi mi ta liga kao igraču najbolje odgovarala”.

Kada taj trenutak dođe, nadamo se da će Živković biti redovan član reprezentacije Srbije. Za sada, kaže da nije bilo nikakvog recentnog kontakta.

Piše: Kristijan Plazonja (@SerbFootyScout)