Srpski sinovi: Filip Bilbija nema društvene mreže, ali ima znanje, 190 centimetara i dominira u Cvajti

Rođen i odrastao u Berlinu, Filip je dete dijaspore, kao i mnogi naši talenti poslednjih decenija. Poput Lazara Samardžića, prve fudbalske korake je napravio na ulicama nemačke prestonice. Za sebe kaže da je i Srbin i Crnogorac, a fudbal mu je u krvi. Stariji brat Aleksandar takođe igra, trenutno u petom rangu nemačkog fudbala.

Odrastanje u Berlinu donelo je mnoštvo izazova, ali i jednu ključnu prekretnicu. Kad je napunio 18 godina, shvatio je da mora da napravi ozbiljan korak.
“Ako stvarno želim da uspem, moram da napustim Berlin. Ne zbog porodice, već više zbog ometanja. Kad su ti prijatelji stalno u blizini, teže je ostati disciplinovan. A kad si sam, moraš da se brineš o sebi, o ishrani, snu, svakom detalju”.

Ipak, za njega taj korak nije bio nimalo težak.
“Bio sam svestan da ću ovim potezom značajno povećati svoje šanse za uspeh”.

(©Guliver)

Tako je i bilo, seli se u Ingolštat, gde ulazi u profesionalne vode. Tamo se razvijao tri godine, dok ga Hamburger SV – nekadašnji šampion Evrope i uspavani gigant nemačkog fudbala – nije doveo kao potencijalnog ofanzivnog džokera.

U Hamburgu se nije naigrao, ali upravo tu je naučio važnu životnu lekciju:
“Prestao sam da držim stvari u sebi. Shvatio sam koliko je važno da pričam sa porodicom, sa ženom, o svemu što me muči. Iskrenost je ključ. Ako nosiš sve u sebi, pukneš”.

Rad, vera u proces i mentalna snaga postali su njegovi najjači aduti.
“Čak i kad ne ide, moraš da veruješ da će sve doći na svoje. Moraš da ostaneš u miru sa sobom”.

BUĐENJE U PADERBORNU

Dolazak u Paderborn bio je nova šansa i Bilbija je zgrabio. Postao je jedan od ključnih igrača tima, cenjen zbog svoje fudbalske inteligencije i taktičke fleksibilnosti. Kad se pogleda gde je sve igrao ove sezone, shvataš da je reč o jednom od najsvestranijih ofanzivaca u ligi.

Počeo je kao krilo, iako sa svojih 190 centimetara deluje netipično za tu rolu. Mada balkanski DNK često ruši stereotipe. Ipak, njegova prava snaga dolazi do izražaja u centralnim pozicijama.
“Najviše mogu da pokažem šta znam kad igram po sredini terena. Tu najviše mogu da pomognem ekipi. Veoma sam raznovrstan, fleksibilan i volim da imam loptu, da usmeravam igru. U sredini ima najviše duela i stalno si u igri, stalno uključen”.

Posebno ističe svoju sposobnost da sluša instinkt:
“Moja najveća snaga je što slušam instinkt. Posebno kada su golovi u pitanju. Osećam gde lopta može da padne, gde treba da budem, i pokušavam da prenesem tu intuiciju na teren. Trener mi daje slobodu, a ja samo pokušavam da ne razmišljam previše, već da igram”.

U utakmici protiv Šalkea prikazao je kompletan spektar svojih kvaliteta: lucidnost, brzinu, dribling, mirnoću u završnici i pametno kretanje bez lopte.

Uz sve to dolaze i zavidne fizičke karakteristike poput brzine i agilnosti, a dodatni adut mu je sposobnost da bude ozbiljna pretnja i u igri glavom. Koristi obe noge gotovo podjednako vešto, što ga čini još nepredvidivijim i težim za čuvanje.

FUDBALER BEZ INSTAGRAMA, ALI SA KNJIGOM U RUCI

Osim na terenu, Bilbija odudara i van njega. Nema profile na društvenim mrežama, što je danas gotovo nezamislivo za jednog fudbalera.
“Počeo sam da čitam knjige i shvatio koliko su mreže fokusirane na tuđe živote. Šta meni znači gde je neko otišao da jede ili ko je s kim izašao? Radije provedem sat s knjigom nego na telefonu”.

Takođe, meditira i bavi se mentalnim razvojem:
“Naučio sam da živim u trenutku. Iz prošlosti možeš samo da učiš, zato ne trošim energiju na negativne stvari. Život je tu da se uživa, u svakom trenutku. To je i suština meditacije: potpuna prisutnost. To mi je najveća životna lekcija i daje sasvim novu dimenziju svakodnevici”.

Neki će možda sada reći: “Druga liga, ništa posebno”. Isti ti su zaboravili da je Mitrović bio dominantan dok je igrao u Čempionšipu. A, činjenica je da je Cvajta kvalitetnija od brojnih prvoligaških takmičenja širom Evrope. Bilbija ne samo da ima brojke, već je i profil igrača kakav se retko viđa.

Može da igra na oba krila, kao drugi napadač ili kao veoma direktna “desetka”. Kombinuje brzinu, tehniku i – što je najvažnije – nesvakidašnju inteligenciju u igri kada je reč o pronalaženju prostora.

Na terenu deluje kao neko ko je gladan, ali i vrlo svestan svog puta. Deluje kao neko ko nije još rekao poslednju reč. I da je Filip Bilbija, srpski sin iz Berlina, fudbaler o kojem ćemo tek pričati.

Piše: Kristijan Plazonja, fudbalski analitičar i skaut i stručni konsultant Mozzart Sporta. Na mrežama poznatiji kao Serbian Football Scout.