SRPSKI SINOVI: Dva pasoša i jedna želja

Rođen je 2. marta 1996. godine u Kraljevu, a već kao beba je sa porodicom stigao u Švajcarsku. Fudbal je zaigrao u sedmoj godini za nižerazredni Glatfelden iz kojeg je kasnije prešao u Bilah. Magiju velikog kluba osetio je na suprotnoj strani Ciriha, trenirajući u Grashopersu, ali se posle jednog turnira odlučio za drugačiji put.
„Učestvovao sam na turniru gde sam bio proglašen za najboljeg igrača. Oduvek me je vukla želja da napredujem, tako da se nisam mnogo razmišljao kada mi je prišao skaut Ciriha Kristijan Šlegel, sa ponudom da dođem na probni trening u njegov klub. Prošao sam probu, tako da sam od januara 2008. godine do danas prošao sve kategorije omladinske škole, počev od U13“, rekao je Daniel Vukomanović za MOZZART Sport.

Pod komandom bivšeg švajcarskog reprezentativca Ludovika Manjana, zaduženog za rad sa odbrambenim igračima na Akademiji Ciriha, Vukomanović izrasta u modernog štopera. Izuzetno je visok (190 cm) i veoma brz, ali postoje detalji u igri koje bi želeo da popravi.
„Radim dosta na tome da budem agresivniji, a moraću da napredujem i u skok igri. Idoli su mi Nemanja Vidić i Matija Nastasić, inspiriše me i igra Kristijana Ronalda“.
-------------------------------
PEHOVI NA PUTU DO STARE PAZOVE

Polazak na put za Staru Pazovu, na okupljanje reprezentacije za duel sa Švajcarcima, bio je početak jedne avanture sa previše pehova.
“Krenuo sam oduševljen, ali mi je već na aerodromu pokvareno raspoloženje, jer smo zbog tehničkog problema na avionu morali ponovo da sletimo u Cirih. Zbog toga sam zakasnio u Pazovu, ali to nije bio kraj mojih problema. Po sletanju sam shvatio da ću doći u sportski centar bez svog prtljaga, tako da sam ga dobio tri dana pre utakmice. Srećom, saigrači i ljudi iz Saveza su stvarno bili izvanredni, uvek spremni da mi pomognu, pa sam i danas sa mnogima od njih u kontaktu. Zbog atmosfere u rerezentaciji i osećaja da predstavljaš zemlju danas treniram i radim kako bih ponovo bio sa njima", kaže Vukomanović.
---------------------------------
Vukomanović poseduje dva pasoša, a do sada je igrao u Švajcarskoj za regionalnu reprezentaciju. U februaru prošle godine dobio je poziv Fudbalskog saveza Srbije da nastupi na prijateljskoj utakmici u sportskom centru u Staroj Pazovi, upravo protiv svojih drugova iz reprezentacije Švajcarske.
„Očigledno da su neki ljudi pratili moje igre za Cirih, jer sam još 2011. dobio prvo pismo od FSS. Kada sam sledeći put dobio poštu sa iste adrese, obavestili su me gde i kada da se pojavim na okupljanju za utakmicu sa Švajcarcima. Bio sam, naravno, presrećan. Ispunjena mi je želja koja se godinama uvećavala dok sam gledao i navijao za Srbiju u svim takmičenjima. Siguran sam da za jednog sportistu nema veće časti od prilike da zaigra za svoju zemlju“.  

Za sve osvojene pehare Daniel se zahvaljuje roditeljima Zdenki i Ljubinku.
“Oni su mi uvek bili podrška i kada sam slavio uspehe i kada sam žalio zbog poraza. Bez njihovog požrtvovanja i razumevanja ne bi bilo moguće da uskladim obaveze u školi i klubu. Zato sam im neizmerno zahvalan”.