Srbin vodi singapurski projekat, Baltik postaje obećan za naše pečalbare

Kada kažemo Litvanija, verovatno je svima prva pomisao – košarka. Sport pod obručima je ubedljivo najpopularniji u ovoj baltičkoj zemlji. Najvažnija sporedna stvar na svetu nije toliko razvijena, ni reprezentacija nema uspeha na međunarodnom planu. Ipak, ova zemlja postaje obećana za srpske pečalbare. Ko bi rekao da će Srbi da budu najbrojniji stranci u ovoj državi na Baltiku, bivšoj republici SSSR-a, koja ima nešto manje od 3.000.000 stanovnika?

Čast naše struke brani mladi stručnjak Nikola Vitorović (34) koji je ove godine preuzeo povratnika u elitni litvanski rang Riteriaji. Osim njega na terenu će biti čak 11 srpskih fudbalera. Najpoznatiji su nekadašnja velika nada srpskog fudbala Marko Pavlovski koji brani boje Dainave (stigao prvi put u Litvaniju 2021. godine, a početkom ove je pojačao ovaj klub iz jermenskog Ararat Jerevana), dok je u redovima šampiona Žalgirisa iz Viljnusa takođe nekada veoma talentovan fudbaler kome je karijera u strmoglavom padu, bivša uzdanica Partizana, Nemanja Mihajlović.

Napadač Nikola Petković brani boje šampiona Žalgirisa, Dejan Kerkez, Dejan Georgijević i Damjan Pavlović su u Kauno Žalgirisu, Nikola Đorić i Lazar Kojić su u Hegelmanu, Marko Mandić je u Šiuljajiu, dok je najduže u jednom timu veteran Aleksandar Živanović, kapiten Suduve. Poslednji Srbin koji je stigao u Litvaniju je Lazar Sajčić koji je pojačao Riteriaji. Prvi deo ove sezone je proveo u Zemunu, a imao je već iskustvo u Litvaniji u taboru Hegelmana. Dres Panevežisa nosi Strahinja Kerkez, sin nekadašnjeg trenera Čukaričkog Dušana Kerkeza, ali se on vodi kao kiparski fudbaler pošto ima pasoš ove ostrvske zemlje.

18.30: (5,30) Dainava (3,60) Kauno Žalgiris (1,63)

Suduva, pre nekoliko godina rival Crvene zvezde u dva navrata u kvalifikacijama za Ligu šampiona, dugo je bila najbolji klub u Litvaniji, nadmoćno osvajala titule i igrala zapaženu ulogu i u Evropi, ali došla je kriza za tim iz Marijampolja, pa poslednjih godina dominira Žalgiris, ali ne iz Kaunasa, nego iz prestonice Vilnjusa. Pre dve godine je prvak bio Panevežis i to sa čak 12 bodova više od Žalgirisa. Zeleno-beli iz prestonice su prošle godine dominantno stigli do krune sa 12 bodova više u odnosu na Hegelman.

Sistem takmičenja se nije menjao. A liga broji 10 klubova, igraće se četvorokružni sistem sa 36 kola, a danas (18.30) počinje prvenstvo ove baltičke zemlje duelom Dainave i Kauno Žalgirsa iz Kaunasa.

Nikola Vitorović ima samo 34 godine, a veoma živopisnu karijeru, kako igračku, tako i trenersku. Sin nekadašnjeg fudbalera Partizana Miodraga Vitorovića rođen je na Kipru. Prošao je mlađe kategorije AEL-a iz Limasola, stigao do prvog tima ovog kluba, odigrao 14 utakmica, bio najbolji mladi fudbaler na Kipru 2007. godine. Igrao je za još neke klubove iz ove ostrvske zemlje, a onda ga je put vodio u Litvaniji gde je branio boje Nevezisa, u Rumuniji Metalula iz Rešite, a igrao je i na Malti za Hagru i kasnije u Bangladešu za Braders Junion.

Zanimljivo, Nikola ma i dve utakmice u dresu kadetske reprezentacije Srbije do 17 godina, a kasnije je branio boje Kipra u kategorijama do 19 i 21 godine.

Uporedo sa igračkom karijerom pekao je i trenerski zanat, završavao licence, pa sada ima i UEFA Pro. Bio je asistent trenera u Rešiti, Hagri, igrač-trener u Braders Junionu, kao i tehnički direktor istog kluba, da bi samostalno vodio Bangladeš Polis u sezoni 2020/2021.

Vratio se na Kipar, radio i u Mongoliji, da bi prošle sezone s klupe predvodio letonsku Super Novu, uveo tim u najviši rang i onda dobio poziv da se preseli u obližnju Litvaniju. Preuzeo je kormilo povratnika u najviši rang litvanskog fudbala.

Riteriaji je tim sa singapurskim kapitalom. Po uzoru na Siti grupu, investitori iz ove zemlje uložili su novac u nekolliko klubova širom sveta, a jedan od njih je Riteriaji koji je nekada dolazio iz mesta Trakaj, da bi se onda preselio u prestonicu Viljnjus gde igra na stadionu koji prima nešto više od 5.000 gledalaca. Riteriaji na litvanskom znači Vitezovi.

Otkud u Litvaniji, kako je stigao na kormilo ovog kluba, o iskustvima u karijeri, kakve su mu ambicije, ko bi trebalo da se bori za titulu u Litvaniji, Vitorović je govorio za Mozzart Sport.
“Prošle sezone sam vodio Super Novu u Letonji. To je Akademija, imali smo dva tima i omladince. Prva ekipe se plasirala u najviši rang, druga ekipa je ušla u drugi ligu, dok je mladi tim do 19 godina bio treći. Dobio sam poziv sportskog direktora Riteraija koji me je svojevremeno doveo u Litvaniji pre 10 godina. Imao sam ugovor sa letonskim timom, svi su bili zadovoljni sa mnom. U Litvaniji sam video šansu da napredujem, svideo mi se projekat, ušli su investitori iz Singapura. Rekao sam ljudima u klubu da moraju da se dogovore sa Super Novom. Moj bivši klub je tražio obeštećenje koje je Riteraiji platio, pa sam pre nekoliko nedelja seo na klupu. I dalje je sve novo, u hodu pravimo ekipu, bilo je problema u prijateljskim utakmicama, ali verujem da ćemo kako sezone odmiče da budemo sve bolji”.

Koje su ambicije kluba?
“Nema žurbe ove godine. Cilj je da ostanemo u ligi, ali se nadam da možemo da uradimo i više od toga, neka sredina tabele. Mislim da to možemo da ostvarimo. I u klubu su svesni da je ovo tek početak projekta, da ne može sve preko noći, da treba vremena. Rekli su mi u klubu da možemo da dovedemo singapurske reprezentativce. Njima je cilj da razvijaju i reprezentaciju, da igrači imaju što bolje uslove da napreduju. Videćemo kako će to da se odvija. Sada u hodu pokušavamo da se uigramo. U subotu startujemo. Imamo težak raspored na početku prvenstva. Neki okvirni plan je da uzmemo bar po 10 bodova u sva četiri kruga šampionata. S tim bodovima bismo sigurno opstali, ali moj cilj i to pokušavam da prenesem i igračima, da postavimo više ciljeve. Riteriaji je tradicionalni klub u Litvaniji. Pre je bio sa sedištem u Trakaju, sada je u glavnom gradu Viljnusu. Ne ide da nam cilj bude samo opstanak iako smo se tek vratili u ligu. To je isto kao kad bi u Srbiji recimo Vojvodina ispala, pa ušla opet u elitu i naredne sezone u povratničkoj godini da ide na samo opstanak. Ne ide to, jer se radi o klubu koji je navikao da bude na vrhu”.

Vitorović sa Dejvidom Mojesom

Šta nam možete reći o timu, koliko imate stranaca?
“Kad sam došao imali smo 10, sada smo smanjili na osam. Iz Srbije smo doveli Lazara Sajčića, napadača koji ima iskustvo. Bio je u Zemunu, pre toga u Južnoj Koreji, Maleziji… Nije igrao od novembra, ali verujem da će da se uklopi u tim. Iz belgijskog Epena je stigao nekadašnji golman Pari Sen Žermena Žarison Inosent. Dolazi sa Haitija. On je branio za mladi tim Svetaca, ima 24 godine. Iz švedskog drugoligaša Geflea smo doveli štopera Niklasa Hakansona. Levi bek nam je Poljak Jakub Vavčik. Imamo i Nemca Esteveza Fernandeza… Doveli smo i jednog Nigerijca. Očekujem da nam se tokom sezone priključe i igrači iz Singapura. Imamo najmlađu ekipu u ligi”.

Pre nekoliko godina ovaj klub je vodio Vladimir Janković, nekadašnji pomoćnik Vladana Milojevića u Crvenoj zvezdi.
“Clj kluba je i da prodaje igrače. Recimo, pre par godina je ovde igrao Nigerijac Teren Mofi koga je Nica platila Lorijanu čak 20.000.000 evra. On je iz Riteriajija prešao u Kortrajk za 1.350.000 evra, a za samo devet meseci mu je cena porasla na 8.000.000 kada ga je kupio Lorijan. Posle polusezone je stigao u Nicu. Vide se meteorski skok koji je imao”.

Ko su favoriti za titulu?
“Šampion Žalgiris ima najbojlju ekipu. Dugo je na kormilu Kazahstanac Vladimir Čeburin. Za titulu će da se bore i Kauno Žalgiris i Hegelman. Mislim da smo mi u tom drugom ešalonu sa Šiulijajem, Penevežisom, mada su to timovi koji imaju mnogo veće budžete od nas. Recimo, Penevežis ima duplo veći od nas”.

Šta je sa Suduvom, nekada najboljim timom u Litvaniji?
“Dugo je u krizi. Prošle sezone se jedva spasila ispadanja, i to u plej-autu. Ne vidim da će i ove godine da ima neku bitniju ulogu. Dovela je 4-5 fudbalera iz Afrike. Ostao je Aleksandar Živanović koji je dugo tamo”.