Srbin koji brani za Bocvanu: Nije baš da u Africi lavovi šetaju ulicama

Ukoliko pitate Srbe gde se na karti sveta nalazi Bocvana, sigurni smo da će procenat tačnih odgovora biti mali. Moguće je da će još manji postotak biti ukoliko u Bocvani pitate gde je Srbija, ali je jedno sigurno - zahvaljujući Jovanu Nikoliću dve države su stekle jedinstvenu vezu.

Neobična fotografija jedne od mlađih selekcija Bocvane na kojoj pažnju privlači čuvar mreže bele puti izazvala je pregršt reakcija na društvenim mrežama i otvrorila pitanje ko je mladić sa slike i kako je dospeo među stative jedne afričke države. Ime Jovan Nikolić dodatno je produbilo misteriju koju je upravo kroz priču za Mozzart Sport otklonio 23-godišnji golman.

"Rođen sam u Gaboronu, Bocvani, na jugu zemlje. Moj otac, Milivoje, je Srbin iz Loznice koji je otišao u Bocvanu pre 30 godina i tamo upoznao moju mamu Linet koja je odatle. Rodio sam se tamo, ali sam učio paralelno i o srpskoj kulturi i običajima", počeo je razgovor za Mozzart Sport Jovan Nikolić i nastavio osvrt na dosadašnji životni put:

"Živeo sam u Bocvani do kraja osnovne škole, a potom sam otišao u Južnu Afriku, tamo sam proveo dve i po godine, počeo da treniram fudbal i zavoleo ga. Posle toga, 2016. godine, sam preko tatinog poznanika otišao u Portugaliju, u Madeiru gde sam postao deo Maritima, kluba u kojem sam se zadržao do 2020. godine".

Posle perioda na Pirinejskom poluostrvu, čuvar mreže rođen 2001. godine odlučio je da se preseli u dedovinu.

"Ukazala mi se opcija da pređem u tadašnjeg španskog trećeligaša Alaurin de la Tore u kojem sam ostao četiri meseca, ali mi klub nije obezbedio papire i morao sam da odem. Imam srpsko državljanstvo, znam srpski jezik i otac mi je iz Srbije pa je logičan potez bio odlazak u Beograd gde sam počeo da treniram kod Viborga Koceića. Upravo njemu i njegovoj akademiji dugujem najveću zahvalnost za ono što sam danas. Stigao sam kao buckasti dečak, a izrastao u golmana".

Po dolasku u očevu rodnu zemlju Jovan je put nastavio da gradi u Srpskoj ligi Beograd.

"Prvi klub u Srbiji mi je bio Zemun, ali u njemu nisam mnogo branio jer sam bio mlad i nisam imao iskustva te sam otišao u Zonsku ligu. Branio sam šest meseci za Vinču, bio sam dobar i dobio ponudu da pređem u Sinđelić u kojem sam ostao godinu i po dana. Kontaktirao sam na kraju prethodne polusezone ljude koje sam upoznao dok sam bio u Maritimu, ponudio se i dobio poziv na probu u Marinense. Zadovoljio sam kriterijume i potpisao ugovor na dve godine".

Mladić sa dva kontinenta, danas je ambasador dve države i sa jednakom ponosom predstavlja i srpske i bocvanske korene.

"Drago mi je i ponosan sam što za razliku od većine imam dva dela ličnosti. Istovremeno sam iz Bocvane i Srbije. Ipak, iskreno govoreći, moje je srce uvek u Bocvani, tamo sam živeo duže, ali i Srbija ima posebno mesto kod mene. Svake godine sam bar dva-tri puta dolazio sa roditeljima i imam ogromnu ljubav prema Srbiji i srpskoj kulturi. U Bocvani slavimo pravoslavne praznike i gajimo naše običaje. Ima dosta Srba u Gaboronu, oko 150. Moj otac je napravio našu crkvu oko koje se okupljamo i uživamo kao da smo u Srbiji. Prihvatio sam obe kulture, ali više srpske zbog religije. U Bocvani slavimo sve kao i ovde, Božić, Uskrs..."

Sa 23 godine perspektivni golman već je prešao bogat put, a u međuvremenu navikao na pitanja koja bi mnogima dosadila ili predstavljala neku vrstu uvrede, potcenjivanja.

"Čudno mi je što, kada sam u Srbiji, ljudi me često pitaju smešna pitanja poput da li u Bocvani ima lavova i slonova na ulici, imamo li vodu, fudbalske terene... Znimljivo mi je da im objasnim kako je život u Gaboronu takođe lep i može da bude savršen, čak i bolji nego u Srbiji. Uživam da ljude upoznajem sa zemljom u kojom sam rođen, ne stidim se i imam strpljenja svakome sve da objasnim. Ljudi često postavljaju pitanja i uvek sam raspoložen da odgovorim".

Poredeći narod i kulturu u Srbiji i Bocvani, Nikolić ističe glavne razlike.

"Ljudi u Bocvani imaju neku prirodnu sreću i nemaju tu materijalnu crtu izraženu kao u Srbiji. Ne gledaju automobil ili telefon koji imate niti njihovu vrednost. Spontani su i srećni, ne porede se međusobno i ne postoji pritisak da se menjate zbog okruženja. Ne menjaju odnos prema tebi jer voziš ili ne voziš mercedesa... U Srbiji je izraženiji taj kompleks. Sa druge strane, srpska kultura i energija su ono što mi se sviđa, kao i bogata istorija koju gaji srpski narod. Zbog toga volim Beograd i zato su mi prethodne tri godine bile najlepše u životu. Sviđa mi se Srbija i znam da ću se vratiti čim budem imao šansu. Apsolutno vidim sebe u budućnosti u Srbiji. Želja mi je da u Portugaliji napredujem i da zaslužim poziv nekog superligaša. Sa zadovoljstvom bih se vratio jer je to jedna od dve moje zemlje".

Dok Nikolić na klupskom planu sanja povratak u očevu zemlju, reprezentativne želje vezane su za rodnu državu.

"Već se pominjalo da debitujem za prvi tim, bio sam tema prošle i ove godine, te očekujem u budućnosti da dobijem šansu. Branio sam za kadetsku i mladu reprezentaciju, ali mi je debi za seniorsku jedan od najvećih ciljeva u životu. U Bocvani sam privukao veliku pažnju jer je svim fudbalerima tamo san da se okušaju u Evropi. Znatiželjni su i ljubopitljivi. Iako sam belac, gledaju me kao svojeg. Prihvatio sam obe kulture i prija mi da nisam kao većina samo jedne nacionalnosti, već sebe smatram da sam i iz Srbije i iz Bocvane, imam dva dela sebe".

Novi čuvar mreže portugalskog trećeligaša naglasio je da mu je posebno drago što danas zbog njega mene u Srbiji više ljudi zna za Bocvanu i što je istovremeno u Bocvani Srbija postala poznatija.

"Bocvana je mnogo drugačija što se tiče fudbala, slabija je, ali postoji mnogo talenata i dobrih klubova. Ipak, još ne postoje uslovi da se igrači probiju do Evrope i mislim da sam prvi koji je nešto uradio na Starom kontinentu. Po prelasku u Maritimo ljudi iz Bocvane su saznali da sam u Evropi, kontaktirali me i istakli da žele da branim za njihovu reprezentaciju, što sam bez dileme prihvatio. Fudbal u Bocvani je dobar, razvija se, pregršt je talenata, ali nije na nivou na kojem sam želeo da budem. Imao sam opciju da igram za ozbiljne pare u tamošnjim klubovima, ali sam znao da ukoliko se opredelim za taj korak neću ništa dobiti i da ću ostati vrlo verovatno najveći deo karijere tu".

PRIJATELJ SA IGRAČIMA ZVEZDE

Nikolić je i pre zvaničnih angažmana u Srbiji imao priliku da se upozna sa domaćim fudbalom, a ne krije da je posebne emocije stekao prema Crvenoj zvezdi.

"Dok sam bio u Maritimu iskoristio sam jednu od pauza da dođem da treniram sa Zvezdom. Bio sam uz crveno-bele čisto dok sam na odmoru i tada sam stekao dosta prijatelja među igračima Crvene zvezde. Posebno sam dobar sa Stefanom Mitrovićem, čujemo se svakodnevno, ali sam generalno iz Beograda i Zvezde poneo mnoga prijateljstva", rekao je mladi čuvar mreže.

MATERNJI JEZICI - SRPSKI I ENGLESKI

Jovan je praktično propričao paralelno na srpskom i engleskom, a danas govori još dva jezika.

"Paralelno sa engleskim sam učio i srpski jezik i oni su mi maternji. Naučio sam srpski još kao veoma mali, dadilja mi je bila Srpkinja, a uz to sam talentovan za jezike te sam do danas savladao i španski i portugalski. Rođena sastra, Zara, nije pokazala toliko interesovanja i nije potpuno savladala srpski koji u porodici govorimo samo otac i ja", rekao je Nikolića.