Srbima je bela tačka opet bila crna: Nekad Jovan Stanković, sad Nemanja Radonjić i ništa od pehara (VIDEO)

Prokletstvo je skinuto. Trajalo je toliko dugo da se ni Ernesto Valverde ne seća kako mu je bilo kad je imao svega 20 leta. Te 1984. igrao je napadača za Alaves, ali je drugom, poznatijem, priznatijem timu doneo pehar Kupa kralja. Pamti i kako je 2018. sa Barselonom podigao pehar masovnijeg takmičenja u Španiji, međutim, ovo što je uradio na stadinu La Kartuha u Sevilji zauzeće posebno mesto u njegovim trenerskim almanasima.

Skoro dvogodišnji rad u povratničkom mandatu Valverdea na San Mamesu je krunisan tako što je Atletik Bilbao osvojio Kup kralja - 4:2 posle penala (1:1 posle 120 minuta). Posle šest vezanih poraza, četiri decenije čekanja, suza prolivenih u dve sedmice 2021. kad je najpre poklekao pred Sosijedadom u odloženom finalu iz „korona sezone“, pa potom i Barse, uspeo je. I to na radost oko 100.000 navijača koji su stigli u Andaluziju (naravno, nisu svi ušli na tribine), kao i na krcatom San Mamesu, gde je pubika posredstvom video bimova pratila meč sa Maljorkom.

A on je bio toliko napet da je rešen tek jedanaestercima. Ostrvljani su vodili, Baskijci poravnali početkom durgog dela, stvorili veliki pritisak u preostalom vremenu, sastav Havijera Agiera izdržao, uveo finale u produžetke, pa u penale. Kad tamo, spretniji su bili izabranici Ernestea Valverdea. Za njega su pogađali Raul Garsija, Iker Munijain, Mikel Vesga i Aleks Berenger, precizni za Maljorku bili samo Vedat Murići i Antonio Sančes, dok su u odori tragičara dvojica. Prvi je Manu Morlanes, kome je u drugoj seriji udarac ukrotio Đulen Agiresabala, da bi u narednoj Nemanja Radonjić poslao loptu iznad prečke i tako je trasiran put Bilbau ka 24 trofeju! Osvojili su prva dva pehara (1903, 1904), uz Barsleonu imaju najviše znamenja i ponovo su na postolju. Kompletnu penal seriju pogledajte OVDE.

Zasluženo. Osim nešto lošijeg početka, Bilbao je bio bolji tim. Naročito posle primljenog gola. Od trenutka kad je poentirao Dani Rodriges, sastav Ernesta Valverdea je preuzeo kontrolu dešavanja na terenu i ostavio utisak ekipe koja više želi loptu, zainteresovanija je bila za igru, kreaciju. I uspevala je da zapreti, najviše preko sjajnog Nika Vilijamsa, međutim, mladom krilnom napadaču jedan gol je poništen zbog ofsajda, jednom je pogodio samo spoljni deo mreže, još jednom se nije dobro snašao, ali je ipak reprezentativac Španije bio jedan od faktora izjednačenja.

Početkom drugog poluvremena, Niko je uočio slobodnog Ojana Sanseta, a momak koji je kod prethodnog trenera, Marselina Garijse Torala bio napadač, pokazao da mu je štošta iz ofanzivnog arsenala ostalo, pa je pogodio za izjednačenje. Posle toga, baskijski sastav je bio bolji, mogao još pre produžetaka da reši pitanje pobednika (Injaki i Iker Munijain), međutim, u nadoknadi nije bio precizan posle udarca glavom.

Nije ni Vedat Murići u najboljoj šansi ekipe sa Baleara tokom produžetka, u jednoj od retkih za Ostrvljane posle uvodne Kopeteove i one Kajla Larina.

Za razliku od Primere, gde je neprikosnoven među stativama Maljorke, Predrag Rajković je opet meč kupa počeo na klupi kako bi šansu da kruniše dobra izdanja u takmičenju dobio Dominik Greif (junak polufinalnog dvoboja sa Sosijedadom), ušli najpre Nemanja Radonjić (u drugom poluvremenu), pa Matija Nastasić (tokom produžetaka).

Na kraju nije bilo razloga da Srbi slave. Isto kao ni 1998, kad je Jovan Stanković postigao vodeći gol protiv Barselone, a Katalonci trijumfovali, takođe, penalima pošto je nekadašnji prvotimac Crvene zvezde bio neprecizan sa 11 metara. Istorija se ponovila.

Samo, istorija će pamtiti pobednike. Ovoga puta to je Atletik Bilbao.