SRBIJA – OCENE: Istorijski fijasko Stojkovićevog eksperimenta

Držao je pola sata Srbiji glavu iznad vode, imao tri dobre odbrane, pogotovo je ispred Kejna uspeo da skloni loptu kod 0:0, ali mu je osveta najboljeg napadača Engleske malo posle toga stigla. Ubrzo se sve raspalo, a Petrović tu više ništa nije mogao. Primio je četiri gola, za koja nije kriv, a i posle toga je imao dve-tri odlične reakcije, koje su sprečile da u električnoj noći na „Marakani“ ne pukne i više od petarde.

Najmanje je plivao od svih defanzivaca, mada su se i Englezi više fokusirali na drugu strana terena, gde je bilo prostora „na izvolite“. I taman kada smo mislili da će to biti dovoljno da dobije makar pola ocene više, nije bio direktan krivac za neki gol – skrivio je penal. Petarda koja će dugo odjekivati „Marakanom“.

Dobro se držao do prvog gola, kontrolisao odbrambenu liniju, jednom je uspeo i da izblokira šansu Engleza kada su ostali ispali, ali posle je i on klonuo. Morao je da izađe visoko kod drugog gola na Rodžersa, koji ga je jednim potezom izbacio iz igre, a Madueke je poentirao. Sredinom drugog poluvremena dobio je crveni karton, koji je pečatirao ovu očajnu noć za Milenkovića i Srbiju u kojoj se raspalo sve što se nekako držalo. Za divno čudo, sa terena ispraćen aplauzima.

Morao je u početku da „krpi“ kada je Birmančević ispadao iz igre, a onda je sredinom prvog poluvremena počeo i sam da zaostaje. Najpre mu je Rodžers pobegao u 28. minutu, a onda ga Madueke ostavio daleko iza sebe kod drugog gola. Na koncu mu je pobegao i Guehi za četvrti gol Engleske, za potpunu katastrofu Orlova i najlošiju Pavlovićevu partiju otkako je u reprezentaciji.

(do 46.) U odbrani i nekako, u napadu slabo, bojažljivo, iako je oprobao jednom šut koji je jedva stigao do Pikforda. Manje su Englezi napadali po njegovom boku, pa je imao i manje problema od kolega sa kontra strane. Imao je nekoliko situacija sa loptom u napadu, gde je morao da proba malo slobodnije, konkretnije... Sreća je njegova što je izašao na poluvremenu, da ne učestvuje do kraja u potopu epskih razmera.

(do 61.) Ništa vredno pomena. Zgusnuta sredina koja je „držala vodu“ 20-ak minuta, a kroz koju su, opet, Englezi uspevali da prođu, da proture loptu. A, kada bi Srbija došla do nje, doslovno nije znala šta će. I to je jednak opis za ceo vezni red, ne samo za Ilića. Nije bilo tu neke razlike među njima.

Mnogo trčanja, izlaženja i do protivničkog golmana, a na kraju balade – ništa od toga. Čak je Maksimović ispao i tragičar kod trećeg gola, pošto je na petercu promašio ceo fudbal, koji je onda Konsa spakovao u mrežu.

(do 46.) Šibali su i orkani i tornada po njegovoj strani, bežali su mu rivali, zavlačili mu se iza leđa, a da ih ni ne primeti. Kod drugog gola nikom nije jasno gde je ostao, dok je Madueke tutnjao kroz odbranu Srbije. Zamenjen na poluvremenu, ali se razlika u igri nije osetila.

(do 76.) Nevidljiv, kao i gotovo ceo vezni red. Promenio mu je Stojković poziciju na početku utakmice, gurnuo ga na polušpica, što je Živković igrao u Beogradu protiv Španije i stvorio najbolju šansu na utakmici, pa se selektor nadao nekoj reprizi. A, dobio je, u stvari, situaciju na terenu u kojoj Živković nije ni video Pikforda izbliza. U nastavku se vratio na desnog krilnog beka.

Još jedan nevidljivi vezista u zgusnutoj sredini terena srpskog tima. Izgubljen, kao i ostali, od početka meča, boreći se da nekako dođe do lopte i bar nešto uradi s njom. I nije uspeo ništa.

(do 70.) Bilo bi zanimljivo videti koliko je puta uopšte uspeo da dobije loptu večeras. Jednu obećavajuću kontru u 14. minutu je pokvario lošim dodavanjem. I Srbija i Vlahović su večeras bili daleko do šanse za gol kao Piksi od aplauza sa tribina.

(od 46.) Očajnički potez selektora da izmenama na poluvremenu na 0:2 vadi fleke koje je napravio bućkurišem na početku, ali Jović tu ništa nije mogao da uradi. Isto kao i Vlahović, bio je primoran više da gleda utakmicu nego da u njoj učestvuje.

(od 46.) Zamenio je Birmančevića, ali na terenu nikakav pomak nije doneo. Doduše, do tada se već sve raspalo u ionako haotičnoj igri reprezentacije Srbije, da nije imao šta ni da popravi.

(od 61.) Ni bolji, ni lošiji od ostalih. Nevidljiv, bez ikakvog efekta u igri.

(od 70.) Niti je spreman za ovakvu utakmicu, niti je ikakve svrhe imalo njegovo ubacivanje na teren kod 0:3 dok Srbija nije mogla da „pogodi teren“.

(od 76.) Ušao je u igru kada je Srbija ostala sa igračem manje, tako da nije imao šta da popravi, samo da gleda kako da zakrpi krater koji se pojavio u poslednjoj liniji.

Na kraju prvog poluvremena sa horski sa tribina zaorilo „Piksi, odlazi“ i trajalo je do kraja. To je dovoljno slikovit opis našta je ličila igra reprezentacije Srbije. Upisan je najubedljiviji poraz koji je „Marakana“ ikada videla od naše reprezentacije. Ne bi moralo više od toga da se išta kaže... Selektor je zamislio da izvede eksperiment, izmešao je sastav, formaciju, probao da zbuni, izgleda, Engleze, a zbunio je svoje. Isto ovo je Stojković uradio protiv Engleske na Evropskom prvenstvu, probao zgusnutom sredinom i najsporijom mogućom igrom na svetu da nekako parira rivalu, a završilo se isto neslavno, samo sa manjom razlikom. Srbija je igrala loše u Tirani, loše u Rigi, a najgore večeras u Beogradu. Fijasko neverovatnih razmera.