Srbija i bez Mitra igra glavom: Dok je ovakvih asistencija špicevi će se nadavati golova

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Beča)

Počela je Srbija da igra glavom i kad nema Aleksandra Mitrovića uopšte, a Dušana Tadića među starterima. U doslovnom i prenesenom značenju. Sva tri gola, vredna slavlja nad Jordanom (3:2) posledica su dovoljno kvalitetnih reakcija u vazduhu i dobro osmišljenih završnica, dok se mozak ukljulčio na veći broj obrtaja u situaciji kad je azijska selekcija pretila da priredi iznenađenje u Beču. Ili, kako reče Dragan Stojković, pobedili smo tek kad smo odlučili da ćemo pobediti.

Nagovešteno na početku i na kraju utakmice. Prvo, kad je na centaršut Filipa Kostića Uroš Račić „preglavio“ loptu na drugu stativu gde ju je spremno sačekao Strahinja Eraković za prvenac u A timu. Potvrđeno pred kraj, pošto je Dejan Joveljić oba puta trznuo glavom, najpre na isto tako dodavanje Sergeja Milinkovića Savića, kasnije i upotrebljiv centaršut Filipa Mladenovića.

Između da dva detalja prošlo je tačno pet minuta i 19 sekundi. Toliko je bilo potrebno Orlovima da opet uzlete na stadionu Austrije.

„U prvoj situaciji sam dobro pratio akciju, zamišljao da će se lopta nekako odbiti do mene. Stigla je i samo sam je lagano sproveo u mrežu. Što se tiče drugog pogotka, centaršut je bio bolji nego gol. Svaka čast Filipu Mladenoviću na tome“, smeje se Dejan Joveljić, pripisujući veći deo zasluga za pogodak novom beku Panatinaikosa.

Skromnost izbija iz reči centarfora Los Anđeles Galaksija. Prvo, zna i sam da je provera u Beču bila samo provera; da su u redovnim okolnostima u prednosti Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović i Luka Jović; da je čak i u vanrednim ostao prizeman iako bi imao pravo da se šepuri posle konstatacije seletora da je odigrao – maestralno.

“Mogu samo da se zahvalim na šansi Misteru. Trudiću se naporno da radim i svaki put kad sam u prilici da igram pokušaću to da iskoristim. Neću da se opterećujem hoću li početi u Razgradu, kogod da dobije šansu će dati maksimum, siguran sam“.

Ruku na srce, dok je Đorđe Jovanović bio na terenu nije ni bilo dovoljno upotrebljivih ubacivanja da bi do izražaja mogao da dođe kvalitet napadača Makabija iz Tel Aviva. Kad smo se oslonili na Dušana Tadića i Filipa Mladenovića, a oni su dobili priliku početkom drugog dela, počeo je da se „puni“ kazneni prostor Jordana i logično je bilo da profitiramo.

„Srećan sam, prevashodno, što sam dobio šansu da se pokažem. Pobedili smo nezgodnu i organizovanu selekciju. Nije to bio naš primarni cilj, iako smo i u Beču želeli trijumf, glavno je ono što sledi u Bugarskoj, da se uzmu tri boda“, i dalje je priseban Jovevljić, kao što je bio u dve reakcije.

Što nameće pitanje, s obzirom na razliku u godinama u odnosu na prvog špica reprezentacije, da Srbija makar u tom segmentu može da nastavi da razoružava protivnike i kad se nekad Aleksandar Mitrović povuče.

„Dok je ovakvih asistencija igrača iza i oko špiceva ne bi trebalo da se brinemo“, uverava Dejan Joveljić, misleći na Kostića, Mladenovića, Sergeja Milinković Savića (namestio mu šansu po travi pre nego što je sviran ofsajd), ali i – Dušana Tadića.

Dušan Tadić (©MN Press)

Kapiten je bio taj koji je pokrenuo ekipu kad je gubila. Tačno se videlo uživo kako pozicionira pojedince, pomera linije tima, možda ne deluje tako na prvi pogled, ali jeste vođa. Vidi dosta toga, pa i Joveljićevo pozicioniranje.

„Drago mi je zbog Dejana. Izuzetan je napadač, velikog potencijala. Gladan je! Vredan je... Ima kvalitete pravog špica. Odmah, praktično na početku reprezentativne karijere dao je golove, to je ono što nam je potrebno“, hvali as Ajaksa, čiji je centaršut i uticao na Sergejevu asistenciju za 2:2.

I njemu je, kao momku sa najdužim stažom u timu, jasno da nismo blistali. Priznao je i selektor da je bilo problema, ali je cilj ostvaren i već za nekoliko dana niko se neće sećati povremenih propusta protiv Jordana.

„Drago mi je zbog novih momaka, neki su dobili šansu od prvog minuta, neki iskoristili minutažu. Na kraju, lepo je pobediti. Uvek to želimo, bez obzira kakav je tip utakmice. U prijateljskim je bitno da se niko ne povredi. Dobro je da smo ovaj meč završili zdravi, spremni za ono što je važnije, a to je igra za bodove u okviru kvalifikacija za EP“.

Saglasni su svi u da već u Razgradu mora bolje nego u Beču, gde je Srbija morala da čeka ulaske Tadića i Sergeja kako bi promenila sliku nabolje.

„Uvek imamo kvalitetne igrače. Sad se samo desilo da spletom okolnosti bude malo drugačije, ali generalno gledano imamo svetlu budućnost“, smatra Tadić.