SRBI U SERIJI A: Vlahović i Jović, bez nervoze molim! Ilić napreduje koracima od sedam milja

 (Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Dušan Vlahović i Luka Jović su previše nervozni, nestrpljivi, napeti, lako razdražljivi zbog čega im se događa da imaju neadekvatne reakcije. Nije smak sveta ako se ne postigne gol, pogotovo na mečevima u kojima tim ne radi za tebe i u kojima za 90 minuta, u slučaju Vlahovića, dobiješ mizeriju od 9 i slovima “devet” lopti od kojih su samo dve ili tri upotrebljive.

Treba zadržati mir, koncentraciju i biti spreman da se iskoristi svaka prilika i raditi na poboljšavanju forme i saradnje sa saigračima na terenu. Naravno, i Vlahović i Jović su posle dobrog početka prvenstva na kome su obojica zatresli mreže očekivali da nastave trend, ali, ruku na srce, ne snose nijedan ni drugi najveću odgovornost što Juve i Fjorentina nisu postigli gol.

Centarfor Juventusa je previše usamljen i bukvalno odsečen od ostatka tima. Dolazak Filipa Kostića nije još počeo da daje rezultate, potrebno je vreme, ali više od krilnih napadača Juventusa, Vlahoviću su potrebne filtrirajuće lopte od veznih igrača. Najveći problem Juvea je što na sredini terena nema nijednog fudbalera sposobnog da odigra pas duži od para metara, a kamoli da lansira Dušana u prostor. Još kada u timu nema ni Leonarda Bonučija, jedinog sposobnog da odigra pas duži od 10 metara, Vlahović sigurno ulazi u tunel nervoze i nestrpljenja.

Vlahović sa svojim karakterom, željom i fizičkom snagom koja kipi na terenu, često izgubi koncentraciju zbog čega je igrač koji najviše puta završi u ofsajdu u Seriji A. Tako je bilo i na Marasiju, ofsajd je anulirao najlepšu fudbalsku akciju na meču koju je Vlahović pretvorio u asistenciju za Adrijena Rabioa. Gol Francuza je poništen, ali je akcija bila odlična pokazna vežba kako bi Bjankoneri trebalo da igraju i kako da iskoriste potencijal Dušana Vlahovića.

U Torinu počinju da se pitaju čemu služi investicija od 80.000.000 evra ako Vlahović dobije tri lopte za 45 minuta kao što je bio slučaj u prvom poluvremenu protiv Sampa. To se uzima kao još jedan dodatni motiv zašto je neophodno da Juve angažuje kvalitetnog režisera igre koji će biti kadar da valorizuje kvalitete Vlahovića. Masimilijano Alegri je u pravu kada kaže da Dušan mora da bude mirniji, staloženiji i koncentrisaniji, ali to je mnogo lakše reći nego uraditi kada 30 puta otvoriš prostor i ne dođe ti nijedna korisna lopta.

Problemi Luke Jovića u Fjorentini su drugačije prirode i nisu toliko strukturalno vezani za igru Ljubičastih. Vidljivo je da Luka nije još uvek u top fizičkoj formi što je i razumljivo imajući u vidu njegovu fizičku konstrukciju i da mu je potrebno još neko vreme da bi bio u idealnom stanju.

Sličnost sa Dušanom je u sagorevanju u želji da postigne gol i posledičnoj nervozi kada taj cilj izostane. Jasno je svima da Jović želi što pre da pokaže da nije zaboravio da igra fudbal i postiže golove posle mračne epizode u Real Madridu, ali mora da bude smireniji, opušteniji i bezbrižniji. Fjorentina nije Real, nema tog pritiska kao u Madridu i u Firenci su voljni da sačekaju Jovića, tako da nema razloga za nervozu i reakcije poput one prilikom izmene u Empoliju.

Izabranici Dragana Stojkovića Piksija su bili jedini Srbi u Seriji A koji nisu dobili prelaznu ocenu od nijednog medija u Italiji. Nije za brigu, ali bi trebalo uzeti ga kao upozorenje.

VANJA MILINKOVIĆ SAVIĆ I IVAN ILIĆ NAJBOLJI U PROŠLOM KOLU

Vanja Milinković Savić (©AFP)

Eh kad bi Vanja branio na svakoj utakmici ovako, otelo se mnogim navijačima Torina posle meča sa Lacijom. Gorostasni čuvar mreže Granata je bio gotovo perfektan protiv tima svog brata. Nije detalj koji treba potceniti budući da je Vanja bio pod veliki pritiskom posle kiksa na meču sa Moncom u poslednjem minutu.

Razlog zašto Ivan Jurić insistira na srpskom čuvaru mreže nisu samo njegove parade već i pregled igre i sposobnost da učestvuje aktivno u postavljanju napada Torina i da bude, po potrebi, neka vrsta dodatnog centralnog beka. Takođe, Vanjine lopte nekada imaju oči i pored toga što ih lansira po 50-60 metara. Sve su to kvaliteti koje moderni golman mora da ima. Problem mlađeg Milinkovića ostaju “crne sekunde” u kojima pravi kikseve poput golmana početnika. Dešava se svim, čak i najboljim golmanima da greše, ali veoma retko, tako da Vanja mora da smanji na najmanju moguću meru kikseve ako želi da napravi kvalitativan skok u svojoj karijeri. Treneri više vole golmane koji brane sve što može da se odbrani nego one koji brane neodbranjivo, a onda prime tzv. lake golove.

Sve veće je zadovoljstvo gledati Ivana Ilića. Dvadesetjednogodišnji Nišlija je počeo da igra kao senator uprkos činjenici da je tek ušao u treću deceniju života. Prethodne dve sezone u Veroni su iskalile mladog sprskog reprezentativca, dale mu sigurnost, samouverenost, karakter koji je sada svim uočljiv. Ne insistira Mauricio Sari na dovođenju Ivana Ilića celo leto.

Ilić je značajno obogatio repertoar i na putu je da postane ono što u žargonu zovemo totalni fudbaler. Ivan pokriva teren kao retko ko, odličan je u oduzimanju lopti, ima pregled igre, dobar pas i šut je značajno poboljšao u šta je mogao da se uveri i golman Bolonje Skorupski.

Vanja i Ivan su bili jedini sprksi fudbaleri koji su u ovom kolu proglašeni od svih ili dela italijanskih medija za najbolje aktere meča sa ocenama koje su išle od sedmice pa nagore.

KOSTIĆ I RADONJIĆ OBEĆAVAJU

Filip Kostić (©AFP)

Prve partije u Seriji A srpskih krilnih igrača obećavaju. Ako se po jutru dan poznaje biće ovo veoma berićetna sezona za Filipa i Nemanju.

Kostić je bio među najboljim igračima Juvea protiv Sampa. Naravno, ima tu još mnogo prostora za napredovanje i doterivanje pojedinih elemenata, poput preciznosti centaršuteva, ali je opšti utisak da Filipu neće biti potrebno mnogo vremena da se uklopi u novu sredinu i Seriju A. Protiv Sampdorije Kostić je pokazao da zna da igra sa obe noge i da ne pripada grupi igrača koji drugu nogu koriste samo da bi ustali iz kreveta.

Naravno, za Kostića, ali i za reprezentaciju Srbije, biće od fundamentalnog značaja da uđe što pre u sintoniju sa Dušanom Vlahovićem.

Nemanja Radonjić je i protiv Lacija pokazao da se nalazi u dobroj formi i da se već prilagodio na novi klub i stili igre u Italiji. Ostaju mane koje su Nemanju osujetile da postane top igrač: poslednji pas ili šut na gol. I u Torinu reprezentativac Srbije često sve uradi fantastično osim poslednjeg poteza, bilo da je reč o udarcu ka protivničkim vratima ili završno dodavanje za saigrača. Ako Jurić bude uspeo da popravi Radonjićevu igru u tom segmentu Torino i reprezentacija Srbije će dobiti veoma moćnog igrača.

Da se razumemo, niko ne očekuje da Radonjić daje 20 golova i deli 10 ili 15 asistencija po sezoni, tada bi bio srpski Mbape, ali desetak golova i pet-šest završnih pasova za gol bi bili više nego dovoljni da Nemanja podigne za nivo više svoju karijeru.

SERGEJ, DARKO I NIKOLA SU GARANCIJA

Sergej Milinković Savić (©AFP)

Sergej Milinković Savić, Darko Lazović i Nikola Milenković su garancija za svoje klubove, ali i reprezentaciju Srbije. Sergej i kada ne blista igra za 6,5. Rad sa Mauricijom Sarijem počinje da daje sve bolje rezultate, tako da sa sportske strane ostanak starijeg Milinković Savića u Laciju nije uopšte loš scenario.

Milinković je veoma napredovao u presing igri i poboljšao je sve ostale performanse, tako da ne iznenađuje da ga Sari sve češće šalje tokom utakmice da igra bliže protivničkom golu. Protiv Torina Sergej je kreirao najbolju šansu za Čira Imobilea, a imao je i nesreću da ga je Riči sprečio da savlada brata Vanju i donese sva tri boda Laciju.

Darko Lazović je protiv Bolonje servirao Anrija za izjednačujući gol i bio je noćna mora za odbranu Bolonje svaki put kad bi uključio svoj “motorino”. Kada se piše ili priča o Lazoviću često se kaže da mu nedostaje kontinuitet tokom utakmice, odnosno da ima pauze u igri koje mogu da se tolerišu u malim i srednjim timovima, ali ne i velikim zbog čega nije uspeo da stigne do italijanskih velikana. Međutim, nije lako biti 90 minuta u igri ako sprintaš kao Lazović. I u svojoj 32 godini, Čačanin je neuhvatljiv kada se sjuri niz levi bok. 

Nikola Milenković je protiv Empolija odradio meč u stilu iskusnog i stamenog igrača kakav je Bleki već i pored toga što ima 25 godina.

Sva trojica pomenutih igrača su dobili prelazne ocene u raspunu od šest do sedam.

MATIĆ I LUKIĆ DONOSE RED I SIGURNOST S KLUPE

Povreda Vajnalduma je promešala karte u Romi i vrlo je izvesno da Nemanja Matić neće imati samo ulogu džokera u timu Đalorosih da unese red, sigurnost i kvantitet na sredini terena kada treba upravljati rezultatom i što mirnije privesti meč kraju.

Matić je i protiv Kremonezea kao i protiv Salernitane odradio odlično posao koji je od njega tražio Žoze Murinjo dižući bedem na sredini terena i dajući geometriju igri Đalorosih koja svodi rizike na minimum.

Sličan zadatak je Ivan Jurić poverio Saši Lukiću kada ga je ubacio u igru u drugom poluvremenu protiv Lacija. I pored toga što je bio najavljen u startnoj postavi Lukić je počeo meč na klupi što je bila neka vrsta blage kazne za nepotreban prošlonedeljni gest kada je odbio da putuje u Moncu na premijerni meč u Seriji A.

Lukić je, kao dobar vojnik, odradio ono što je Jurić tražio od njega i neće biti iznenađenje ako “desetka” Torina već od sledećeg kola postane ponovo ono što je bio u prethodnoj sezoni: najpostojaniji stub Jurićevog Torina.

I Matić i Lukić su dobili prelazne šestice ili čak 6,5 i pored toga što nisu proveli puno vremena na terenu.

TERZIĆ I RADOVANOVIĆ STARTERI KOJE NE OČEKUJEŠ

Aleksa Terzić i Ivan Radovanović su počeli od prvog minuta mečeve u dresu Fjorentine i Salernitane, suprotno najavama pred mečeve u Empoliju i Udinama. Bek Ljubičastih je pružio sasvim solidnu partiju protiv svog bivšeg tima, Gazeta ga je čak promovisala kao najboljeg igrača u redovima Fjorentine podsećajući da je najbolja šansa Ikonea na utakmici bila rezultat Terzićevog rada. Sve u svemu, Aleksa je odlično odogovorio na priliku koja mu se ukazala pošto je trener Italijano želeo da odmori kapitena Biragija.

Radovanović još nije u top formi, ali je Davide Nikola zbog izostanka par igrača veznog reda morao da pozove svog vernog senatora u pomoć. Po običaju Ivan nije ostavio na cedilu ni trenera ni saigrače i odradio je solidno i korektno posao u prvom poluvremenu.

Aleksa i Ivan su uglavnom ocenjeni sa prelaznim ocenama.