Srbi u Seriji A: Sergej najbolji i kad nije tako, Samardžić otkriće, Matić kao vino

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima) 

Sergej Milnković- Savić je bio naš najbolji igrač u Seriji A i pored toga što upravo završeno prvenstvo nije bilo među nezaboravnim za Sergeja; odigrao je mnogo bolje šampionate u prošlosti. Lazar Samardžić je kontinentalna senzacija, 21-ogodišnji Srbin je ušao u agende svih najvećih klubova i menadžera dok je Ivan Ilić, i pored povreda, u finišu sezone potvrdio veliku klasu. Nemanja Matić je iznenadio kvalitetom i kvantitetom u Romi imajući u vidu svoje godine. Filip Kostić je odlično započeo, ali nije dobro završio sezonu, dok je Dušan Vlahović uz sve nedaće i kritike spakovao 10 golova u protivničke mreže na samo 20 odigranih utakmica. Stiče se utisak da su Srbi u Fjorentini mogli i morali bolje, dok je Darko Lazović među najzaslužnijima što Verona i dalje ima šansu da spasi prvoligaški status. 

SERGEJ MILINKOVIĆ-SAVIĆ (LACIO) - 7 

Vezni igrač Nebeskoplavih nije odigrao svoju najbolju sezonu, štaviše nije bio ni izbliza tako moćan kao što može da bude. Međutim, veliki igrači se odlikuju po tome da čak i kada nisu u top formi njihovi brojevi su nedostižni za većinu fudbalera. Sergej je u tek završenom prvenstvu uknjižio devet golova i osam asistencija. Postao je najefikasniji stranac u istoriji Lacija i najbolji strelac među veznim igračima koji su nosili dres rimskog kluba.

Tokom sezone Sergej je igrao promenljivo, bilo je očigledno da je u prvom delu njegov učinak bio u dobroj meri uslovljen učešćem na Mundijalu i povredama koje je vukao. U drugom delu sezone, baš kada je uhvatio zalet, zadesili su ga stomačni problemi. Barem trećinu od 36 utakmica u Seriji A Sergej je igrao sa povredom ili nekim drugim problemom. Svemu tome treba dodati i da je bio pod velikim medijskim pritiskom jer se tokom cele sezone pričalo o njegovoj budućnosti i odlasku iz Lacija. 

Valja naglasiti i da je Sergej u dobroj meri bio primoran da koriguje svoju igru zbog specifičnih zahteva Mauricija Sarija i da radi mnogo više u defanazivnoj fazi, odnosno kada Lacio nije u posedu lopte nego što je to bio slučaj prethodnih godina. 

NEMANJA MATIĆ (ROMA) - 7 

Srpski veteran je opravdao očekivanja Žozea Murinja koji ga je želeo u svom timu posle Čelsija i Mančester Junajteda. Matić je bio dočekan u Večnom gradu sa određenom dozom nepoverenja, mnogi su mislili da se radi o Murinjovom kapricu. Produžetak ugovora Matića za još jednu godinu je bio vezan za broj odigranih mečeva u sezoni. Već tokom prvenstva su se promenile uloge. Roma je bila ta koja je strahovala da bi Matić mogao da ne produži ugovor na koji je imao unilateralno pravo. 

/LUKA JOVIĆ DAJE NAJMANJE JEDAN GOL PROTIV VEST HEMA - kvota 4.00/

Nemanja je kako je sezona odmicala igrao sve bolje i bolje i na kraju je postao nezamenljivi stub u najodsudnijim bitkama za Đalorose, pogotovo u Ligi Evrope. Bio je gotovo neprolazan, po pravilu sa najviše osvojenih lopti na meču, a često je preuzimao i ulogu metronoma i komandanta u veznoj liniji. 

Murinjo je dozirao minutažu srpskog asa i često ga je ostavljao na klupi u Seriji A, nekad zbog nastupa u Ligi Evrope, a nekada jer mu je trebao pouzdan igrač u poslednjih pola sata meča, bilo da je potrebno juriti rezultat ili čuvati ga. 

Matić je začinio sezonu sa dva gola i dve asistencije. 

LAZAR SAMARDŽIĆ (UDINEZE) - 7

Srbija je u Lazaru Samardžiću dobila fudbalskog dijamnta koji će u sledećih par godina biti izbrušen do perfekcije. Sportski direktor Udinezea Pjerpaolo Marino je sve ostavio bez reči kada je prošle godine na kraju sezone rekao da njegov klub imao budućeg top fudbalera citirajući ime novopečenog srpskog reprezentativca. 

Trener Friulanaca Andrea Sotil je znalački dozirao minutažu našem igraču, povećavajući postepeno odgovornost i zadatke Lazaru na terenu. To se najbolje vidi iz minutaže i činjenice da je Lazar 19 puta, uglavnom u drugom delu sezone, počinjao utakmice kao starter, a 18 puta je ulazio u igru sa klupe. Imajući u vidu da Samardžić ima samo 21 godinu i da je u tek okončanom prvenstvu zabaležio pet golova i četiri asistencije jasno je da se radi o vrhunskom talentu. Komparativna prednost Lazara je njegova sposobnost da igra na više mesta u veznoj liniji, plus da bude ofanzivni plej ili drugi špic. 

Lazar je sve osvojio svojim bogatim repertoarom kvaliteta koji idu od driblinga, preko pregleda igre do razornog šuta. 

Srbija će tek da shvati kakvo je fudbalsko blago dobila iz Berlina. 

IVAN ILIĆ (VERONA, TORINO) - 6,5

Ivan Ilić je nastavio stazom kojom je započeo pre tri godine. Nišlija je pokazao i izborom da pređe u Torino kod Ivana Jurića, koji ga je lansirao u Seriji A u Veroni, da razmišlja na duge staze. Ivan nije najbolje započeo sezonu, imao je i par povreda koje su uslovile u dobroj meri njegov učinak, ali je završio šampionat u velikom stilu od čega je najviše koristi upravo imao Torino. 

Odigrao je tek 22 utakmice u prvenstvu i zabeležio dva gola i tri asistencije. Valja istaći da je sa mladim Italijanom Ričijem formirao fantastičan tandem u veznoj liniji Torina i ako ostanu zajedno u dresu Granata mogli bi da vrate Torino u Evropu sledeće godine. 

FILIP KOSTIĆ (JUVENTUS) - 6,5

Kostić je odlično počeo svoju torinsku avanturu i do poslednja dva meseca je bio među najboljim igračima Juventusa. Štaviše, smatran je i najboljim pojačanjem uz Bremera iz prošlogodišnjeg prelaznog roka. 

Filip je imao pad forme u najenzgodnijem trenutku: finale sezone kada su se lomila koplja, a nije se najbolje snašao u ulozi koju mu je Alegri poverio, sa mnogo više defanzivnih obaveza nego što je to bio slučaj u prvom delu šampionata. 

Luka "pobedio" Kabrala, Srbin čekićem na Engleze

Kostić je realizovao u Seriji A osam asistencija i postigao tri gola. Učinak u liniji sa dosadašnjim tokom karijere srpskog reprezentativca. Šteta što je Filip imao pad forme, zbog koje je izgubio i mesto sigurnog startera u poslednjih par nedelja, ali kad se sve sabere sazona je bila zadovojlavajuća, prvi deo za 7,5 drugi za 5,5, ukupno 6,5. 

VANJA MILINKOVIĆ-SAVIĆ (TORINO) - 6,5

Mlađi Milinković je napravio kvalitativan skok u tek odigranoj Seriji A. Ustalio se na golu Torina, odigrao je 37 od 38 mečeva, stekao sigurnost, poboljšao gotovo sve svoje parametre što mu je na kraju i donelo produžetak ugovora sa Torinom. Naravno, ima Vanja još dosta prostora da napreduje, ali je ohrabrujuće da su poslednje tri sezone bile obeležene konstantnim usponom i da je broj kikseva i nesigurnih intervencija poprilično smanjio. 

DARKO LAZOVIĆ (VERONA) - 6,5

To što Verona ima dodatnu šansu da sačuva prvoligaški status je u velikoj meri delo Darka Lazovića. Čak, da se Darko nije povredio i da nije morao da preskoči par mečeva, vrlo je verovatno da bi tim iz Veneta već imao overenu kartu za sledeće prvenststvo Serije A. 

Darko je u ovoj sezoni promenio nekoliko uloga u timu, bio je i levi i desni spoljni, ofanzivni plej, drugi špic, vezni igrač sa licencom da napadne protivnika. Zajednički imenitelj je da je u svakoj od njih pružao maksimum i opravdavao očekivanja trenera. 

Lazović je u regularnom delu šampionata Serije A zabeležio četiri gola i pet asistencija. 

DUŠAN VLAHOVIĆ (JUVENTUS) - 6 

Puno se očekivalo od Dušana Vlahovića u ovoj sezoni, kako u Torinu tako i u Beogradu. Vlahović nije bio na visini zadatka, ali ima dosta olakšavajućih okolnosti. Pre svega pubalgija ga je mučila većim delom sezone i ko se bavio sportom, a posebno fudbalom, vrlo dobro zna koliko ona može da bude neugodna i razarajuća za moral svakog sportiste jer, po pravilu, ne znaš na čemu si i kada si i da li si ozdravio. Na pubalgiju su se dodale i druge povrede koje su snašle Vlahovića kao i taktika i stil igre koji je primenjivao Maks Alegri, krajnje penalizujuća za srpskog centarfora. Među napadačima velikih timova Dušan je dobijao najmanje upotrebljivih lopti. 

I pored svega, kada se pogleda učinak Vlahovića, budući da je odigrao samo 20 utakmica u Seriji A, malo više od polovine, deset postignutih golova i dve asistencije, ne izgledaju tako malo i poražavajuće kao što se stvorila slika u delu italijanske javnosti o centarforu Juvea. 

NIKOLA MILENKOVIĆ (FJORENTINA) - 6 

Ruku na srce nije ovo bila sjajna sezona Nikole Milenkovića. Povrede su u dobroj meri uticale na nivo forme i činjenicu da je u jednom momentu Milenković izgubio mesto startera u toskanskom klubu. Odigrao je tek malo više od polovine mečeva i napravio je više kikseva u odbrani nego uobičajeno.Tradicionalno, i pored svega, uspeo je da se upiše dva puta u listu strelaca i da napravi jednu asistenciju. 

LUKA JOVIĆ - 6

Trebalo je ovo da bude sezona novog uzleta Luke Jovića. Svi preduslovi su bili tu, počeo je dobro, postigao gol na na debitantskoj utakmici u Firenci, a onda je krenula klackalica koja traje sve do danas. Luka je počeo kao starter šampionat ali je onda izgubio mesto od Kabrala, o čemu svedoči i podatak da je 16 puta bio u početnoj formaciji, a u 15 navrata je ulazio sa klupe. Postignutih šest golova su mršav učinak za golgetera Jovićevih mogućnosti. Ohrabrujuća činjenica je da je Luka zarvšio sezonu u usponu forme i doveo je Italijana na slatke muke da ne zna da li da igra na kartu srpskog centarfora ili Kabrala protiv Vest Hema u finalu Lige konferencija. 

ALEKSA TERZIĆ (FJORENTINA) - 6

Terzić je imao malo više prilike da igra u ovoj sezoni, ali to je bilo nedovoljno. Imajući u vidu da ispred sebe ima Biragija, Aleksa bi trebalo da razmisli da li da ostane u Firenci ako kapiten Fjorentine nastavi karijeru u toskanskom prestonici. Samo sedam odigranih mečeva sa 13 ulazak sa klupe je malo, pogotovo sada kada bi Terzić trebalo da igra njaviše kako bi se razvio u stamenog beka. Pozitivna okolnost je da je Aleksa postigao prvi gol u Seriji A. 

MILE SVILAR (ROMA) - 6

Rezervni golman Rome je dobio priliku tek u samom finišu prvenstva da se okuša u Seriji A. Na par mečeva koliko je stajao između stativa Đalorosih mladi čuvar mreže je potvrdio da ima materijala da postane pouzdan golman. Prelazna šestica je više znak ohrabrenja i dobrih želja za budućnost. 

FILIP ĐURIČIĆ (SAMPDORIJA) - 6 

Nema se šta zameriti Đuričiću. Svaki put kada je bio na terenu Filip je bio među najzapaženijim igračima Sampdorije, među poslednjima koji se predavao, ali nije bilo dovoljno. Jednostavno bila je ovo prokleta seona za Sampdoriju i za brzi Filipov zaborav.