SRBI NA ČIZMI: Milinković Savić divovski lider, Lazović je opasniji sa levog krila
Vreme čitanja: 4min | uto. 03.11.20. | 17:14
Kolarov sve bolji, uspon Lukića
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Pet golova u poslednjem kolu Serije A nosi potpis srpskih fudbalera. Sergej Milinković Savić, Saša Lukić i Darko Lazović su se upisali u listu strelaca a Aleksandar Kolarov i Miloš Vulić su asistirali za golove Intera i Krotonea.
Izabrane vesti
Trener Simone Inzagi, navijači i čitava medijska sfera u Rimu, od novina do veoma uticajnih lokalnih radio stanica, su tražili od Sergeja Milinković Savića da preuzme odgovornost za desetkovani Lacio i da ga provede kroz tunel povređenih i zaraženih fudbalera Kovidom-19. Srpski reprezentativac je odgovorio na najbolji mogući način dokazujući da u ovoj sezoni dodaje poslednji deo slagalice koji mu je nedostajao da uđe u klub evropskih top igrača: liderska uloga u klubu i odlučujući faktor u reprezentaciji.
Protiv Torina, Milinković nije samo postigao izjednačujući gol i započeo akciju za prvi gol, veće je držao sve konce igre na sredini terena: Lacio je dominirao u drugom polovremenu i sabio je tim Granata na njegovu polovinu. Sva tri primljena gola Lacija su plodovi inidividualnih grešaka u odbani: Ačerbi je izgubio Bremera, Pereira napravio naivan penal a Hud je izvršio harakiri poklonivši loptu Lukiću.
Treba naglasiti i da Sergej, po izlasku Parola, nije samo poneo kapitensku traku Lacija, nego se i ponašao kapitenski. Na kraju je je bio i nagrađen od italijanskih izveštača koji su mu uglavnom dali sedmicu ili 7,5 i laskave definicije lidera, diva ili zajedno: divovskog vođe.
Saša Lukić je u velikom usponu formu. Posle početnih utakmica u sezoni na kojima je grejao klupu, trener Marko Đampaolo je počeo da mu ukazuje poverenje. Sa Lukićem na terenu, Torino je značajno popravio svoju igru, rezultati još uvek ne prate taj pomak Granata, ali je samo pitanje vremena kada će se oni uskladiti sa prikazanim partijama.
Uzlazna linija Lukića na mečevim sa Kaljarijem, Sasuolom i Lacijom je bila očigledna. Saša se sve bolje snalazi u novoj ulozi u kojoj je spona između srednjeg reda i dvojice napadača. Bivši igrač Partizana nije samo postigao dva gola već je taktički veoma dobro odrađivao zadatke koje mu je poverio trener Đampaolo. Lukić i njegovi saigrači su zaslužili mnogo više od jednog boda koji su osvojili na poslednje tri utakmice.
Osim Lukića i Sergeja, i Darko Lazović se upisao u listu strelaca u šestom kolu Serije A. Krilo Verone je protiv Beneventa igrao na desnom boku budući da je Faraoni van stroja što je navelo trenera Ivana Jurića da premesti Čačanina a Dimarka stavi na levu stranu gde se bivši igrač Intera mnogo bolje snalazi. Istini za volju, proitv tima Pipa Inzagija se videlo da je Lazović mnogo opasniji kada kreće sa leve strane nego sa desne, ali je, sve u svemu, solidno odradio svoj posao i sinoć. Darko je zaslužio apsolutno prelaznu ocenu, ali je ona podignuta na 6,5 ili čak 7 zbog postignutog gola s kojim je Verona zapečatila pobedu protiv tima iz Kampanje.
Ivan Ilić nije briljirao protiv Beneventa, ali je potvrdio sve ohrabrujuće signale koje je lansirao u dosadašnjem toku prvenstva. Imao je čak i jednu šansu da postigne gol, ali ga je njegova levica izdala, dok je akcija za drugi gol Verone pošla upravo od njegove “krađe” lopte. U svakom slučaju, srpski tinejdžer je imponovao svojom sigurnošću i načinom na koji je upravljao igrom Verone. Nepodeljeni utisak je da sazreva velikom brzinom i da će ovo biti njegova sezona. Ivan je od svih medija dobio prelazne ocene.
Aleksandar Kolarov posle šokantno lošeg početka sezone u dresu Interu se vraća na svoj nivo igara. Protiv Parme je bio onaj stari Kolarov, uvek u žiži igre: odigrao je čak 136 lopti, malo je falilo da postigne gol u prvom poluvremenu i na kraju je sa nje njegovog stopala krenuo centaršut za izjednačujući gol Perišića. Ruku na srce, u subotu veče nije najbolje izvodio kornere, ali je zato u odbrani bio sigurniji nego na prethodnim nastupima. Odgovornost za Žervinjove golove pada na pleća De Fraja koji se nije najbolje snašao u novoj ulozi u defanzivnoj liniji Nerazura.
Miloš Vulić je protiv Atalante odigrao, do sada, najbolji svoj meč u Seriji A, ne samo zbog asistencije za gol Simija, već zbog celokupnog utiska koji je ostavio na sredini terena. Vuliću je bilo dovoljno par utakmica u dresu Krotonea da pokaže da je igrač velikog potencijala koji ima šta da kaže u italijanskoj elitnoj ligi, tako da se veruje da će njegovi nastupi biti sve uverljiviji i bolji. Vulić je prilično podelio italijanske izveštače pošto su jedni, imajući u vidu njegov kapacitet, smatrali da je mogao da pruži još više pa su mu dali 5,5 (Gazeta) do Tutosporta koji je bio realniji i ocenio ga sa solidnih 6,5.
Nikola Milenković je i protiv Rome morao da igra u ulozi dominantnog defanzivca u trojnoj odbrani Fjorentnine budući da je Pesela povređen. Na Olimpijskom stadionu se videlo da to nije Blekijeva prirodna uloga i da je imao mnogo više problema nego kada pokriva levi sektor odbrane svog tima. Neprelazna petica ili najviše 5,5 su bili neizbežni.
Dušan Vlahović na terenu ostavlja utisak da bi mogao da raspoluti svet svojom snagom i željom na terenu, ali na kraju sva ta energija ispari pred protivničkim šesnaestercem ili u momentu kada treba pripretiti ozbiljnije protivničkom golmanu. Tako je bilo i protiv Rome: puno dima malo vatre, samo jedan udarac glavom i pregršt dobrih namera. Još jedna propuštena prilika
Ivan Radovanović je ušao u završnih pet minuta gradskog derbija na Marasiju i regularno je odradio svoj zadatak doprinoseći da njegova Đenova sačuva nerešeni rezultat koji je imao ukus pobede za Marana i njegove igrače, vodeći računa u kakvom raspoloženju i formi su igrali protiv Sampdorije.