Kratak je put od prodavca pečuraka do čuvara najboljeg trilinga Evrope...

Brazilski defanzivac Felipe (30) ima zanimljivu životnu priču. Za današnje uslove, prvotimac Atletiko Madrida kasno je počeo da se bavi fudbalom - tek u 14. godini. I nije mu krenulo baš najbolje. Ubrzo su mu rekli da je netalentovan. Zarađujući novac na drugi način dugo je igrao za fudbalski tim jedne fabrike traktora, da bi tek kao 19-godišnjak imao prvi ozbiljniji angažman u nižim brazilskim ligama za ekipu po imenu Unioa Mogli. 

Felipe će večeras u Madridu istrčati u startnih 11 Atletika protiv prvaka Evrope Liverpula, a do pre desetak godina prodavao je pečurke i nije mu padalo na pamet da bi sudbina mogla nešto slično da mu priredi. Marka je uvodnim rečima intervjua koji je uradila sa ovim momkom, a povodom njegove zanimljive priče, konstatovala da "samo neko ko mora da savije kičmu kako bi zaradio za hleb zna šta je u životu zaista zatrašujuće; da samo onaj ko juri za snovima shvata prave vrednosti i da nekog takvog ni najstrašniji protivnik ne može da uplaši. Makar se on zvao Liverpul i makar bio vladajući prvak Evrope".

U uvodnim rečima još piše da je Felipe iako novajlija u svlačionici (stigao tek prošle godine iz Porta) izrastao u pravog vođu, te da ga mlađi igrači smatraju drugim ocem.

Pre samo 11 godina zarađivao si od prodaje pečuraka zajedno sa svojim tastom, a danas ćeš imati zadatak da zaustaviš najbolje napadače na svetu?
"Da, do pre nekoliko godina budio sam se u tri sata ujutru. Danas imam tu privilegiju da igram protiv najbolje ekipe u Evropi. Možemo da igramo sa njima, imamo potencijal i uradićemo sve za dres Atletika". 

U 18. godini nije izgledalo kao da ćeš postati fudbaler?
"Sanjao sam san da ću biti profesionalni fudbaler, ali znao sam da će to ići teško. Više puta hteo sam da odustanem. Kada se ukazala prva nova prilika ugrabio sam je. Počeo sam radim snažno kao nikada i evo me sada u Atletiku". 

Tast se nije ljutio što napuštate zajednički posao?
"Ne, nije, zato što je znao za moje želje i ambicije. On je verovao u mene. Kazao sam mu sve... Tako nisam morao mnogo da mu objašnjavam kad se ukazala šansa. Rekao sam mu da želim da probam i on se složio, dao mi podršku. Sada sam ovde sa njim i ostatkom svoje porodice". 

Zanimao si se i za druge sportove...
"Da, voleo sam košarku, odbojku, skejtbord, klizanje... Radio sam sve. Ipak, profesionalno sam želeo da se bavim samo fudbalom. Košarka mu je pomogla da naučim da se gradim, da koristim ruke. Odbojka mi je dala snagu u skoku i nogama, preciznost. Sve mi je to puno značilo".

Nakon što si uz mnogo muke postao profesionalac verovatno si daleko od klasičnog stereotipa modernog fudbalera?
"Cenim svačije dostignuće i pokušavam da sačuvam mirnu glavu savkog dana iznova. Da ne poletim. Shvatam dobro gde sam danas, a gde sam bio. Znam vrlo dobro i svoje poreklo, šta sad sve radio kako bih preživeo. Razgovaram često sam svojom suprugom, pričamo o tome kroz šta smo sve prošli i gde smo stigli".   

A detinjstvo?
"Roditelji su uvek pokušavali da mi sve obezbede iako često nisu imali sredstava. Moj otac je imao mnogo teško detinjstvo, bio je gladan. Zato je mnogo radio kako ja ne bih patio i osetio nešto slično. Dao mi je dobar savet - da moram da cenim ono što imam. Zato mi je glava u redu". 

Nije li zatrašujuće to što su Salah, Mane i Firmino postigli ove sezone više golova od čitavog vašeg tima?
"Jaki su, ali možemo da ih neutralizujemo. Verujemo u to. Doći će i na njih red da se brane, da pomažu odbrani. I mi smo dobar tim. Biće to odlična utakmica, siguran sam".

Čekaju te vazdušni dueli sa Van Dajkom...
"Trudiću se da budem jači. Spreman sam, biće to sjajan duel".

I za kraj - da li je realno razgovarati o mogućnosti da osvojite Ligu šampiona ove sezone, uzimajući u obzir sve probleme sa kojima se suočavate?
"Naravno. To je naša želja, želja svakog fudbalera i kluba. Imamo velike ambicije".