Sportski direktor Radničkog: Pljušte ponude za Štulića, Vujadinovićev odlazak bio nenadoknadiv

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša/

U sezoni koju je počeo kao predstavnik Srbije u Evropi, Radnički iz Niša zimuje na 13. poziciji na tabeli, u zoni baraža za opstanak u Mozzart Bet Superligi. Iza Nišlija je polusezona puna bizarnih malera, crvenih kartona, skrivljenih penala, golova primljenih u nadoknadi vremena, ali i sopstvenih lutanja, u kojoj su promenili trojicu trenera, doveli 17 novih igrača i na 23 takmičarske utakmice upotrebili njih 35. Što je, sve zajedno, dovelo do razočaravajućeg učinka od 17 osvojenih bodova, od čega samo dva protiv ekipa iz gornjeg dela tabele, uz 38 primljenih golova, kao drugi najlošiji odbrambeni učinak u ligi. Uz to, u Evropi se ispalo od Maltežana već na prvom koraku, dok je u Kupu Srbije ostvaren plasman u četvrtfinale.

O svemu tome, subjektivnim i objektivnim okolnostima koje su dovele do rezultatskog posrtanja, ali i planovima za predstojeći prelazni rok, razgovarali smo sa Aleksandrom Jovanovićem, sportskim direktorom Radničkog. Njegova je priča već toliko puta viđena u svetu sporta. I globalno mnogo poznatiji asovi su pravo iz patika ili kopački uskakali u diretorske „fotelje“. Prošlu sezonu započeo je kao fudbaler Kolubare, sa kojom je prethodno izborio istorijski plasman u elitu, ali nije odoleo pozivu kluba čiji je dugogodišnji kapiten i jedan od najboljih, a svakako najvoljenijih igrača bio.

Na dužnost je zvanično stupio istog dana kada i trener Radoslav Batak u sezoni 2021/22, koju je Radnički završio na četvrtom mestu na tabeli, ali je, nakon čaše meda, ispio i čašu žuči, posle svih turbulencija prethodnog leta i aktuelne jeseni.

"Po kvalitetu tima, ubeđen sam da ne zaslužujemo da budemo četvrti otpozadi i siguran sam da ćemo se vrlo brzo pomeriti sa te pozicije kada počne drugi deo sezone. Imamo znatno lakši raspored, duže ćemo biti zajedno, igrači će se privići na specifične zahteve trenera Nenada Lalatovića. E sad, da li smo nezasluženo tu gde jesmo, to je teško reći, jer moje duboko uverenje je da vas fudbal retko prevari i tabela retko kad slaže“, počinje priču za Mozzart Sport Aca Jovanović.

A kako drugačije da je počne, nego ispočetka, od minulog leta i odluke da, nakon izborenog plasmana u Evropu, Radoslava Bataka zameni Tomislav Sivić, uz potpuni zaokret u filozofiji igre:

"Nije to toliko bila odluka, prvi čovek kluba Ivica Tončev je razgovarao sa Batakom o nastavku saradnje, ali se, naprosto, nisu dogovorili oko uslova. Pritom, kompletna fudbalska javnost u gradu - navijači, simpatizeri, dobar deo medija, tražili su da promenimo stil igre. Niko to nije hteo da gleda, bukvalno su pričali makar ispali iz lige, ali samo da igramo napadački fudbal. Opredelili smo se za Tomislava Sivića koji nam je to i doneo. Stvarno smo bili zadovoljni, u prva dva kola odigrali odlično protiv Crvene zvezde i Partizana, kome smo dali golove iz prelepih akcija, preslikanih sa treninga. Bili smo opasni, uigrani, znali šta hoćemo. Otišao je tada Stefan Mitrović, svi smo znali koliko nam znači, ali i da je mogao da ode u bilo kojem trenutnu - naprosto, imao je takav ugovor. Ali, mi smo odmah nakon toga dali Gziri pet golova u dvomeču, i bez Mitrovića. Nije nam, dakle, problem bio napad, koliko odbrana, a treba naglasiti da protiv Gzire nije igrao niko iz odbrambene postave koja se ustalila u finišu polusezone. Rosić, Etongu i Stojanović još nisu bili došli, Jamkam je bio bolestan, Savić povređen... Tada su krenule neverovatne individualne greške, koje su nas pratile tokom cele polusezone i ponavljale su se kod sve trojice trenera“, objašnjava Jovanović.

A njih je toliko da bi mogle da stanu u opširnu zbirku.

"Mislim da nijedna generacija u 100 godina postojanja kluba nije imala tako maleroznu polusezonu. Po meni, sve je počelo od onog penala protiv Partizana u 96. minutu. I nije tu sva krivica na Mlađoviću, kako je posle ispalo, već je penal bio posledica lančano loših reakcija nekolicine naših igrača. Tu smo ostali bez zaslužene pobede i onda je krenulo – protiv Gzire primamo gol bukvalno sekund pre nego što je sudija svirao kraj, pa ispadamo na penale. U Lučanima na 2:1 mašimo prazan gol, pokušavamo petom da ga damo, pa protiv Novog Pazara u 45. minutu im poklanjamo vođstvo i Sivić se, čovek, pokupio i otišao".

Meraklije (©Starsport)

IGRAČIMA NIJE LAKO KAD PROMENE TOLIKO TRENERA

Nakon toga, Radnički su predvodila dvojica trenera sa kojima je Aca Jovanović blisko sarađivao tokom igračke karijere. Kod Saše Mrkića je još u lokalnom Sinđeliću, tada prvoligašu, igrao možda i fudbal života, kod Nenada Lalatovića je već bio na zalasku, ali deo one vicešampionske generacije...

"Baš zato što sam do skoro bio igrač, moram da kažem da igrači ne mogu snositi najveću krivicu za ostvaren rezultat. Mnogo je teško u nekoliko meseci promeniti četvoricu trenera od kojih svi imaju potpuno različit sistem i filozofiju igre. Sa te strane, mislim da smo pogrešili što smo toliko menjali. Mrka se kratko zadržao u klubu i od svih, jedino je on dobio otkaz i jedino njemu nismo doveli nijednog igrača dok je bio tu. Vezali smo bili dve pobede, protiv Radnika i Napretka, u Novom Sadu odigrali više nego pristojnu utakmicu, iako smo izgbubili sa 3:0. Odavno se nisam prijatnije osećao gledajući ekipu protiv Vojvodine. E sad, moguće je da su oni to i hteli, da prepuste nama da igramo, a oni da sačekaju naše greške. Praktično, jedina njegova slaba utakmica bila je ona protiv Mladosti GAT, nakon koje je otišao. Došao je Lala, bilo je svega, i dobrih i loših partija, i onaj kiks protiv Radničkog iz Kragujevca, u utakmici koju su obeležila neka kontroverzna dešavanja, i onaj protiv Kolubare, gde im poklanjamo vodeći gol i nastavljamo seriju nestvarnih grešaka. U tom meču, statistika kaže da je Andreja Stojanović imao devet sa leve, a Bazil Jamkam osam centaršuteva sa desne strane. Prilično upotrebljivih. I mi to nismo iskoristili", ističe direktor Nišlija.

TSC NA NAJMODERNIJEM STADIONU, NAMA SE GASE REFLEKTORI NA EVROPSKOJ UTAKMICI

Na kraju, poraz od TSC-a došao je kao neka paradigma - od ekipe koju je Radnički proletos pobedio i pretekao u borbi za Evropu, a sada ima 22 boda manje!

"Da vam kažem, kakve uslove ima TSC, mi smo svetlosnu godinu iza njih! Oni igraju na najmodernijem objektu u državi, a nama se u 70. minutu evropske utakmice gase reflektori na stadionu! Njima, bre, pune tribine, nama dođe par stotina ljudi na utakmicu. Kao, smeta im ovaj ili onaj. Pa valjda navijaš za Radnički, a ne za ovog ili onog pojedinca. Pritom, Radnički je već godinama finansijski stabilan i beleži svoje najbolje rezultate u domaćem šampionatu. Kruševac ima tri terena sa veštačkom travom, a mi nijedan. Znate koliko nam je potreban jedan veštak, ali pravi, a ne ovakav, skoro pa neupotrebljiv kod pomoćnog terena? Kao hleb nasušni! A to nije pitanje kluba i njegovog rukovodstva. Klub je puno uložio da poboljša uslove za omladinsku školu, u prostorije na istočnoj tribini, a da ne znamo da li su to bačene pare i da li će tribine da se ruše i gradi novi stadion, i kad će to uopšte da bude. Sutra da se plasiramo u Evropu, mi bismo morali da je igramo na novom stadionu u Leskovcu! Drugo, gde je danas niški sport, svi klubovi su poispadali iz superlige? Sve se to odražava na sportski ambijent u gradu. Ili, konkretnije, gde je niški fudbal? U moje vreme, dok sam igrao za OFK Niš, bili su tu još Železničar, Sinđelić, svi prvoligaši ili srpskoligaši. Danas, ne računajući klubove na široj teritoriji grada, nemamo nikoga u Prvoj ligi, a u Srpskoj samo Cara Konstantina, koji je poslednji na tabeli sa jednim bodom. I gde mi da damo igrače na kaljenje? Dali smo Caru Dušanića i Jovičića, momci nazaduju. Niti se trenira kako treba, niti bilo šta, a nemaju, po propisima, do kraja sezone, više pravo da igraju za nekog trećeg, jer su obojica nastupala i za Radnički. I posle mi kao da se poredimo sa Novim Sadom, koji ima dva superligaša, umalo nije imao i tri".

Saša Marjanović, Nikola Štulić, Georgi Papunašvili (©Starsport)

Postoji li, ipak, odgovornost sportskog sektora za greške u prethodnom prelaznom roku?

"Naravno da postoji, od toga ne bežim, ali mi smo samo sledili ono što su treneri tražili. Konkretno, Siviću smo, kada je došao, ispoštovali sve želje. Bilo da je reč o profilu fudbalera ili čak o konkretnim imenima. Još pre odlaska na pripreme, doveli smo Marjanovića, Petrova i Dimića. Sale je čitavu polusezonu vukao povredu, a ipak je, po statističkim pokazateljima, bio jedan od fudbalera koji su najviše pretrčali. Dimić je na pipremama bio naš najbolji igrač, posle je i njega usporila povreda. Za Petrova opravdanje za nešto slabija izdanja može da bude to što je doveden kao špic, ali je morao da igra po krilu, jer se u špicu nametnuo Štulić kao dugo najbolji strelac lige. Sivić je tražio Stajića, doveli smo ga. On je tražio Tolordavu, i stvarno na pripremama kako je delovao, jak u duelu, iznese loptu 60 metara. Ja mislio ovakvog štopera nema u ligi, a posle, kad je počela sezona, bio je kriv skoro za svaki primljen gol dok je bio tu. Ovi bolji igrači nisu tada hteli da potpisuju, svi su čekali neko inostranstvo do poslednjeg dana prelaznog roka. Primer je golman Dragan Rosić. Sa njim smo jako dugo bili u pregovorima, tvrdim da je on možda i najbolji golman u ligi, ako ne računamo Borjana koji je klasa, ali u jeseni karijere".

Tvrdi Jovanović da je sve vreme poštovao sugestije stručnog štaba.

"Mrkiću, pošteno, nikog nismo doveli dok je bio tu, trajali su pregovori sa mnogim igračima, tako se poklopilo da je Rosić stigao u Niš istog dana kada i Lalatović. On je tada rekao da želi zadnjeg veznog i štopera koji igra levom nogom. Potpisali smo Đurišića, a tu je sa nama trenirao Lazar Đorđević, posle nekoliko treninga Lala je rekao ’neka ga, može samo da koristi.’ Posle nekoliko dana, kaže Lalatović ovo je top ekipa, ne treba nam više niko sada, na zimu još dva igrača i eventalno treći, ako ode Štulić. Ako trener kaže da je ekipa top, šta ja imam tu da se mešam?“

ŽAL ZA TROJICOM ROĐENIH NIŠLIJA

Ipak, Jovanović se još jednom vraća na letnji period i apostrofira trojicu igrača koji su bili njegova izrazita želja.

"Stalno pričamo o toj nekoj niškoj deci. E, ja sam baš zvao trojicu rođenih Nišlija i to ne mogu da prežalim, jer bismo sa njima, ubeđen sam, bili još puno jači. To su Uroš Nikolić, Luka Ilić i Dušan Stevanović. Za prvog smo sami krivi, on je hteo da dođe, ali mi nismo ispali ozbiljni i on je otišao u Vojvodinu. Drugog je menadžer sa kojim sam više puta razgovarao odveo u TSC, a da me nije ni obavestio, iako smo nudili iste uslove. Treći je, posle dugih pregovora, ne znam zašto, sam odlučio da se vrati u Radnik, gde je već nosio kapitensku traku".

Iako su mnogi protumačili poslednje izjave trenera Lalatovića kao najavu nekakve čistke na Čairu, čini se da kadrovske promene u timu neće biti baš toliko radikalne.

"Dobro, jasno je da je prvi pik za transfer Nikola Štulić. Imao je sjajnu polusezonu, dobre brojke, a ima i ozbiljnih ponuda, koje stižu gotovo svakodnevno. Iz Poljske, Češke, Rusije, Austrije, čak i MLS lige. Nikad ne reci nikad, ali sasvim je izvesno da će otići i da bi to mogao da bude jedan od jačih transfera iz Radničkog. Od ostalih, otići će najverovatnije samo oni koji gotovo uopšte nisu igrali. Lazaru Đorđeviću je istekao ugovor, Stefanu Mihajloviću ističe takođe, istekao je i Mićibućiju, mada smo njemu ponudili novi i čekamo odgovor. Odlazi i Andrija Marković, jedini koji nije ušao ni minut jesenas. Od onih koji su imali ozbiljniju ulogu na terenu, o rastanku smo pričali sa Nikolom Aksentijevićem. Sjajan igrač, puno nam je dao u prošlosti, ali mislim da se zasitio Niša i Radničkog i da je i njemu potrebna promena. Takođe, videćemo šta ćemo sa Stefanom Cvetkovićem. On je kod nas kao pozajmljeni igrač, imamo pravo otkupa, ali tek treba da odlučimo. Nije se kod nas pokazao tako dobar koliko zapravo može da bude“.

PEJOVIĆU ZVIŽDE, A ON NAJBOLJI

Dolasci će zavisiti od eventualnih odlazaka, ali foto-roboti željenih pojačanja postoje.

"Pre svega, treba nam visoki zadnji vezni. Još ako ode Štulić, neće imati ko da skoči kod prekida. Mnogo smo tanki bili u tom segmentu igre ove sezone, od jula mislim da smo samo jedan gol dali iz prekida, a mnogo smo ih primili glavom posle centaršuteva. Koliko nam je samo značio Nikola Vujadinović, mislim da je zapravo njegov odlazak prošlog leta bio ključan i da nas je presudno oslabio. Svaki prekid je bio njegov, svaki skok. Ma čak i kad ništa ne uradi, on je sve oko sebe u odbrani činio boljim igračima. Neverovatno tačan fudbaler! E takav profil iskusnog štopera nam je preko potreban. Kada bismo u tome uspeli, onda nam desni bek kao zamena za Aksentijevića ne bi trebao, jer bi Jamkam to mogao da pokrije. Iskustvo je čudo. Znate li, kada nam stignu podaci onih statističkih platformi posle utakmice, ko ima ubedljivo najbolje brojeve u našem timu? Kapiten Pejović! Najviše pretrči, stalno igra ka napred, sve ide preko njega. A onda on doživi da mu zvižde ili ga vređaju pojedinci sa tribine. I posle, kako dobije dva crvena kartona? Pa normalno je da pukne, jer mu je stalo, već dugo je tu, saživeo se sa klubom. Onaj kome nije stalo, njega ni ne može da pogodi. I Andreja Stojanović ima odlične parametre, njega kao da smo uključili u struju kada je došao i isključili ga sa poslednjim kolom. I za njega stižu ponude, ali on je ove sezone već igrao za Kolubaru i Radnički i ne može za treći klub. Što se napadača tiče, ako ode Štulić, videćemo šta ćemo. Imamo Škrbića koji je izašao iz povrede, treba da odradi dobre pripreme, a tu je i mali Matrija Petrović, za koga se potpuno slažem sa svim onim što je rekao trener Lalatović. Njih dvojica su „legli“ jedan drugom, ako nastavi ovako, on u budućnosti može biti najzvučniji transfer iz Radničkog", zaključio je u razgovoru za Mozzart Sport Aleksandar Jovanović.

Prvi trening nakon pauze, Nenad Lalatović je zakazao za 18. decembar. Igrači će se okupiti dan-dva ranije na obaveznim lekarskim pregledima, a u planu je da ekipa u Nišu odigra dve kontrolne utakmice, pre nego 12. januara ode u Antaliju na glavnu fazu priprema, gde će imati još pet provera za nastavak sezone.