Spiskovi za Mundijal kroz brojeve: Niko nikad kao Mančester Siti; Holanđani ovo ne pamte

Iako je juče istekao rok za prijavu završnih spiskova za Svetsko prvenstvo, još ne možemo da konstatujemo kako definitivno znamo svih 1.248 igrača koji će se smatrati učesnicima ovogodišnje najveće planetarne fudbalske smotre. Nažalost, poslednje korekcije na spiskovima vrše se usled više sile. Zbog povreda selektori imaju pravo na promene najkasnije 24 časa pred prvu utakmicu njihovih reprezentacija na Mundijalu, a trenutno su dva mesta upražnjena baš iz tog razloga: Kanađani treba da odrede zamenu za Marsela Floresa, a Austrijanci za Krištofa Baumgartnera.

Otud, moguće su promene i u statistici što je ovde sumiramo, ali ako se držimo jučerašnjeg preseka koji se ipak smatra zvaničnim, Mančester Siti je apsolutni rekorder, ne samo ovog, nego svih dosadašnjih svetskih prvenstava, po broju predstavnika – u SAD, Kanadi i Meksiku biće ih čak 19! I to, igraju za 12 različitih reprezentacija: Niko O’Rajli, Džon Stons, Mark Guehi, Džejms Traford (Engleska), Ruben Dijas, Mateus Nunes, Bernardo Silva (Portugalija), Natan Ake, Tidžani Rejnders (Holandija), Joško Gvardiol, Mateo Kovačić (Hrvatska), Žeremi Doku (Belgija), Omar Marmuš (Egipat), Rodri (Španija), Rajan Šerki (Francuska), Erling Haland (Norveška), Rajan Ait-Nuri (Alžir), Abdukodir Husanov (Uzbekistan), Antoan Semenjo (Gana). Suštinski, mnogo je bilo lakše nabrojati fudbalere na koje se u tek okončanoj sezoni oslanjao Pep Gvardiola što ih neće biti na predstojećem Mundijalu: Donaruma, Riko Luis, Niko Gonzales, Fil Foden, Savinjo.

Ovo je drugi put na tri uzastopna Mundijala (tako je bilo i za SP u Rusiji) da aktuelni vicešampion Engleske ima najviše predstavnika među reprezentacijama učesnicama. Da se teže nije povredio Serž Gnabri, sigurno bi i Bajern bio poravnat sa Građanima na vrhu. Ovako, Bavarci imaju 18 igrača u 10 različitih reprezentacija, s tim što je njihova lista prvotimaca koji neće osetiti čari predstojećeg spektakla još kraća – uz Gnabrija, još samo Gereiro i Tom Bišof. Tu su, dakle: Manuel Nojer, Džonatan Ta, Aleksandar Pavlović, Džosua Kimih, Leon Gorecka, Džamal Musijala, Lenart Karl (Nemačka), Dajo Upamekano, Mihael Olise (Francuska), Nikolas Džekson, Bara Sapoko Endiaje (Senegal), Kim Min-jae (Južna Koreja), Alfonso Dejvis (Kanada), Hiroki Ito (Japan), Konrad Lajmer (Austrija), Luis Diaz (Kolumbija), Josip Stanišić (Hrvatska) i Hari Kejn (Engleska).

🚀🚀🚀🚀🚀

Lajv u Mozzartu je nikad dinamičniji, pregledniji, jasniji, a zašto? Pa da bi se tvoj osećaj za sledeći gol ili plus poena pretvorio u potencijalno dobitni tiket brže nego što Italijan srkne kraći espreso na putu do posla

🚀🚀🚀🚀🚀

Slede finalisti Lige šampiona, Pari Sen Žermen i Arsenal, sa po 16 fudbalera na Mundijalu (primera radi, od učesnika subotnjeg finala Lige šampiona, neće biti Kvarachelije, Safonova, Zabarnjija, čije se reprezentacije nisu ni plasirale, zatim Beralda, Luisa Skelija i Moskere), pa Barselona sa 15, a onda, zanimljivo, četiri kluba sa po 12: Mančester Junajted, Atletiko Madrid, Al Hilal i, možda najveće iznenađenje ovako na prvi poigled – Kristal Palas! Liverpul, Borusija Dortmund i Galatasaraj imaju po 11. Real Madrid ima 10, manje nego na prethodna tri šampionata planete.

Već po tradiciji, najveći broj fudbalera igra u Engleskoj – njih 205, što je procentualno (16,45 odsto) ipak manje nego na prethodnom Mundijalu (19,74%). Od tih 205, njih 169 je u tek okončanoj sezoni igralo u Premijer ligi, ostali u nižim rangovima. Na drugom mestu su fudbaleri koji nastupaju u Nemačkoj - 108, pa u Španiji i Francuskoj po 86, u Italiji – 71. Imaće i Mozzart Bet Superliga dvojicu predstavnika, fudbalere Crvene zvezde Marka Arnautovića i Seol Jong Vua, jednog manje nego pre četiri godine u Kataru, kada su Strahinja Eraković, Milan Borjan i Osman Bukari predstavljali i crveno-bele i srpski klupski fudbal.

Kad je reč o strukturi sastava svake reprezentacije pojedinačno, njih šest nemaju niti jednog predstavnika iz domaćih klubova: Kurasao, Obala Slonovače, Zelenortska ostrva, Urugvaj, Senegal i DR Kongo. Po jednog, tek da imaju u koga da se zakunu, na spisak su stavili selektori Bosne i Hercegovine (Mladen Jurkas, 18-godišnji golman Borca iz Banjaluke), Gane, Haitija i Kolumbije.

Trening reprezentacija Holandije (@AFP)

U Holandiji se desilo nešto što trostruki svetski vicešampion ne pamti. Samo dvojica sa završnog spiska Ronalda Kumana igraju u domaćim klubovima – Vaut Veghorst iz Ajaksa i Gus Til iz PSV-a, uz 24 legionara, od kojih njih 15 igra u Premijer ligi! Sa time bi mogli da se ravnaju samo Austrijanci u nemačkoj Bundesligi (ima ih 13 bez Baumgartnera), Škoti u engleskim (12), Norvežani u engleskim ili Švajcarci u nemačkim klubovima (po devet).

Primera radi, na prethodnom Svetskom prvenstvu u Kataru bilo ih je 12 iz Eredivizije u sastavu Lala, a na predstojećem Mundijalu, uz Veghorsta i Tila, nastupaće još 35 fudbalera holandskih klubova, najviše u dresu Kurasaa – njih 12 pod komandom vremešnog holandskog stručnjaka Dika Advokata. Ali, recimo, i petorica Japanaca.

HOLANĐANI STIŽU DO POLUFINALA SVETSKOG PRVENSTVA (4.75)

Kontra tome, ne postoji niti jedna reprezentacija od njih 48 sastavljena u potpunosti od fudbalera iz domaćih klubova, s tim što Katar i Saudijska Arabija imaju svega po jednog internacionalca (pre četiri godine upravo samo te dve selekcije nisu imale nijednog). I to, domaćin prethodnog SP Homama Ahmeda, člana španske Leonese, koja samo što je ispala iz Segunde, a domaćin Mundijala 2034. godine Sauda Abdulhamida, defanzivca Lansa. Odmah za njima po brojnosti domaćih igrača je Engleska, gde samo petorica izabranika Tomasa Tuhela (Kejn, Belingem, Rašford, Toni i Kvansa) nastupaju u inostranstvu.