Spartakov kum kome je bila namenjana uloga Levandovskog

Subotičani su u ovom delu sezone pobeđivali ostale timove iz Vojvodine što im daje za pravo da makar privremeno ponesu titulu najboljeg kluba u severnoj srpskoj pokrajini. Odigrali su plavo-beli možda i najbolju utakmicu do sada, sve je funkcionisalo baš kako treba. Od gorostasnog golmana Vulića koji je popravio utisak u odnosu na prethodne partije, preko odbrane koja je svih 90 minuta bila koncentrisana, do glavnog junaka jučerašnje utakmice Voje Ubiparipa. Zasluge za dobru taktičku postavku svakako treba da ponese šef stručnog štaba Aleksandar Keržakov koji je uspeo da dosta defanzivnijom formacijom u odnosu na onu koju je  do sada praktikovao u potpunosti zatvori navalu TSC-a, ruku na srce imali su i sreće, okvir gola bio im je 12 igrač na terenu budući da su Đakovac i Stojić pogađali prvo stativu a zatim i prečku..

O ovom duelu kao i o svojoj ulozi u ekipi, dobrim partijama ove sezone, povratku u Spartak i mnogo čemu još za naš portal govorio je prekaljeni ofanzivac Vojo Ubiparip:

,,Mislim da smo i pre utakmice znali kakav je TSC i na koji način igraju te smo se adekvatno pripremili za njih. Imali su veliki posed lopte, bili su opasni u svakom segmentu igre, ali smo uspeli da im skratimo takoreći manevarski prostor. Većinu utakmice smo se branili, ali sam znao da ćemo dočekati svoj momenat u kom ćemo ih ozbiljnije ugroziti što se na kraju i desilo. Ispunili smo cilj postavljen pred utakmicu i tri boda osvojena na ovako teškom gostovanju svakako su veoma značajna.”, rekao je Ubiparip te se nadovezao na dosadašnji deo sezone i o očekivanjima do kraja šampionata: 

,,Što se tiče naše dosadašnje igre kroz ovih deset kola smatram da u svakoj ekipi ima prostora za napredak, pa tako i kod nas. Ušli smo u novi sistem igre sa novim trenerom, potrebno je vremena da sve to legne na svoje mesto, ali svakako možemo biti zadovoljni trenutno osvojenim bodovima. Očekivanja su nam da budemo u gornjem delu tabele. Na dobrom smo putu to da ostvarimo, balansirana smo ekipa, dobro ukombinovana sa mladim i iskusnijim igračima. Svakako je uvek jedan od ciljeva kluba da neko od fudbalera iskoči, to je nešto što se godinama radi u Spartaku".

U dosadašnjih deset odigranih kola Voja je u nekoliko navrata bio igrač odluke, protiv Železničara je ušao sa klupe i postigao pogodak i asistirao (3:0), protiv Vojvodine, takođe je postigao pogodak za konačni rezultat i pobedu (2:0) i svavako da je obeležio i jučerašnji susret pogotkom i asistencijom Todoroskom za zlata vrednu pobedu. Međutim nije se složio sa nama da je glavni igrač u timu već je džentlmenski tu ulogu prepustio mlađim saigračima:

,,Ne mislim da sam ključni igrač ekipe zato što u našem timu ima dosta mladih igrača koji su talentovani i svojim dobrim potezima mogu odlučiti utakmicu. Moje iskustvo i kvalitet definitivno doprinose igri. Prošle polusezone sam se mučio sa povredom kolena, ove sezone je drugačije, oporavio sam se prošao cele pripreme, mnogo se bolje i lepše osećam na terenu što pokazuje i moj učinak.”.

U nastavku razgovora komentarisao je situaciju u domaćem fudbalu, svoju prvu epizodu u Spartaku kao i odlazak u inostranstvo:

,,Mislim da je najveci problem što se tiče infrastrukture mada su se te stvarili počele popravljati kod nas, posebno kada poredim period svog prošlog mandata u Spartaku i sada. Podižu se novi stadioni, stari se rekonstruišu i smatram da su to neke stvari koje moraju da budu urađene da bi fudbal u Srbiji bio kvalitetniji. Poslednjih godina više se ulaže i u ekipe, kao i u poboljšanje uslova za funkcionisanje samih klubova.“ ,

         ,,Najbolji period u mojoj karijeri bio je kada sam prvi put bio u Spartaku.“

,,Što se tiče najboljeg perioda karijere, mislim da mi je to prvi put kad sam bio u Spartaku, zbog godina, tad sam samo razmisljao o terenu, da igram fudbal, nisu mi u tom momentu bile bitne finansije i gde sam, šta sam, važno mi je bilo da igram i dajem golove i to mi je činilo zadovoljstvo. Beležili smo dobre rezultate, imao sam odlične saigrače sa kojima sam i dan danas prijatelj a nekima i kum tako da sigurno da je to period koji ću pamtiti kao najlepši. Sa druge strane moram se dotaći i grešaka u karijeri. Napravio sam propusts odlaskom u Madjarsku gde sam igrao za Vašaš a imao sam i drugih opcija koje sam mogao da iskoristim, tamo se nisam najbolje snašao ali fudbal je takav; nekad pogodiš sa klubom, nekad ne nekad imas periode koji su bolji nekad losiji ali to je ono sto se u sportu mora proci.“, iskren je bio Voja, a o njegovoj ulozi u bivšem timu Roberta Levandovskog, Lehu iz Poznanja imao je dosta toga da kaže :

,,Što se tiče mog odlaska u Poljsku, oni su tad tražili zamenu za Levandovskog, ali šest meseci pre mene u klub je već stigao Rudnevs. On je Letonac koji je već šest meseci bio u klubu pre mene, bio je standardan i igrao odlično. Kada sam stigao u klub, na početku je bilo jako teško doći do mesta u timu, jer je momak koji je zamenio Levandovskog igrao zaista odlično i davao golove, te sam ja igrao neke druge pozicije koje nisu moja primarna pozicija centafora.Taj period adaptacije je sigurno išao malo teže, dok se nisam uspeo da se nametnem za mesto napadača. Ali na kraju krajeva, kada pogledam svi tih šest godina koje sam bio tamo, bilo je dosta pehova sa povredama, ali isto tako i lepih momenata sa Lehom. Osvojili smo titulu šampiona Poljske, nekoliko puta smo igrali u finalu kupa, kao i u Ligu Evrope gde smo beležili solidne rezultate. Sve u svemu, kada iz ove perspektive gledam na taj period, mogu biti sasvim zadovoljan, jer ipa  je Leh ogroman klub, uz Legiju, sa najvećim brojem navijača u Poljskoj. Svakako da mi je bilo zadovljstvo da igram pred punim stadionom uvek i da uživam u uslovima koje oni imaju. Sigurno je da su Poljaci jedni od boljih u Evropi kada su u pitanju stadioni i akademije. “

„Železničar je najveći klub u Bosni i Hercegovini“

Za kraj razgovora prisetio se svog angažmana u Premijer ligi Bosne i Hercegovine za koju je imao reči hvale:

,,Što se tiče Želje to je sigurno najveći klub u Bosni i Hercegovini. Tamo sam otišao na poziv prijatelja koji je igrao sa mnom u Lehu i mogu reći da mi je tamo bilo prelepo tih godinu dana, jer smo imali odlične rezultate. Uzeli smo kup, ali malo smo uprskali što se tiče prvenstva, jer smo gotovo celu sezonu bili prvi i u poslednja tri kola izgubili tu trku sa Zrinjskim iz Mostara. U Sarajevu sam bio baš lepo prihvaćen, igrao sam dobar fudbal, postizao dosta golova tako da bio sam zadovoljan. Oseća se ogromna ljubav ljudi prema klubu, kako u gradu, tako i uopšteno u Bosni i to se oseti na utakmicama. Kada se igra na Grbavici uglavnom biva pun stadion i odlično navijanje. Nakon Železničara nastupao sam i za Tuzla siti. To je klub koji je bio relativno skoro osnovan u tom trenutku, tri-četiri godine možda. Čovek koji vodi taj klub mnogo je ambiciozan i imao je neki svoj cilj koji je hteo da sprovede u delo. Kada me je nazvao, predočio mi je očekivanja i uslove koji su bili dobri, pa sam odlučio da odem tamo. U Tuzli sam se lepo osećao, kao i u Spartaku, i taj deo karijere za mene je bio fantastičan, pre svega što se tiče ekipe i rezultata koji sam postigao na terenu. Tog leta kad sam ja došao bila je borba za opstanak, ali već onda sledeće godine ostvarili smo zavidne rezultate i izlazak u Evropu. Kad god imam priliku volim da se vratim u Tuzlu gde imam dosta prijatelja i nadam se da ce Tuzla Siti nastaviti dobrim putem .“

Piše: Oliver Nagel