Španci se pribojavaju Infantina, rasistička pošast kao loš predznak za Mundijal 2030.

Nakon što je prijateljski meč protiv Srbije protekao kao što mu ime kaže - prijateljski, u mirnom Viljarealu i lepoj atmosferi, naredni meč protiv Egipta mu nije bio ni nalik. Kornelja je opravdao atribut konfliktnog stadiona, koji je često u žiži medija zbog skandaloznih popevki, pa i opasnih upadanja na teren.

Španski fudbalski savez je nakon otkazivanja Finalisime na brzinu organizovao dva meča da se iskoristi reprezentativna pauza, i odabrao, prema vlastitim rečima, dva mesta na kojima sve odlično funkcioniše. Dva prvoligaška stadiona umesto uobičajenih manjih pozornica, gde sve od prodaje karata do tehnike na razglasu teče bez greške. S tim da je ovaj put nešto zakazalo, pa su radikalni navijači Espanjola uspeli da kupe karte preko grupacije „Barselona uz reprezentaciju“ i odatle je sve počelo.

Zviždalo se himni gostujuće reprezentacije, pevalo „musliman je ko ne skače“, zahtevala katolička Španija, a ispsovan je i španski premijer optužen za preteranu blagonaklonost prema imigrantima i islamskim zajednicama. Kao što obično biva u ovakvim situacijama, to je čuo celi svet. A nakon svakog rasističkog ispada u fudbalu, sportska Španija se pita može li to da joj se osveti u organizaciji Svetskog prvenstva 2030.

Istina je da ni španski fudbalski savez, a ni bugarske sudije na terenu nisu odmah odreagovali. Tek je na poluvremenu sudija obavešten o sadržaju povika i spiker stadiona je pročitao obaveznu poruku protiv rasizma. Ali, čak je i ta poruka pročitana uz muziku u pozadini, meč nije prekinut i nastojalo se ne pridati preteranu pažnju događajima na tribinama.

Ambasador Egipta u Španiji, Ehab Ahmed Badavi je nakon meča izjavio da Španija nije rasistička zemlja, nego da je naprotiv, vrlo gostoljubiva prema strancima. Incident je pripisao malom broju navijača na stadionu, i naveo da mu ni u jednom trenutku nije palo na pamet da iz protesta napusti ložu.

Premda se, nažalost, nije radilo o manjini, što se jasno može videti sa snimaka, gospodin Badavi je imao pravo što incident nije doživeo kao napad na njegovu zemlju. Egipćani su u Španiji retki, svega ih tu živi oko 5.000, i teško da su konkretno oni predmet bilo kakvog sukoba. Egipat je poslužio kao simbol, a uvrede su, zna se, uglavnom namenjene komšiji Maroku.

U vreme kada jačaju radikalne struje, i kada je zategnutost odnosa između levice i desnice sve veća, određene grupe u politici i društvu upozoravaju na „novu invaziju Arapa“ i podstiču kulturu netolerancije prvenstveno prema velikoj marokanskoj imigrantskoj zajednici (računa se da ih u Španiji ima oko milion). Tako nije ni čudo što se upravo Lamin Jamal prvi osetio pozvanim da odreaguje: „Ja sam musliman“, naveo je mladi španski reprezentativac, „i premda znam da povici nisu bili upućeni meni, ne mogu se tolerisati“. Odmah je dobio lajk od Vinisijusa, prethodnog predmeta polemike o tome da li je Španija rasistička zemlja, mada u ovom slučaju „samo“ zbog boje kože.

Zvanična Španija, osim grupacije koja se pribojava novog arapskog osvajanja, osudila je događaje, otvorena je istraga i razmatra se čak i mogućnost krivičnog gonjenja odgovornih. Ipak, incidenti na Kornelji nisu izolovan slučaj, a fudbal kao i uvek odražava stanje u društvu. Radikalci se provlače među navijače španske reprezentacije uglavnom kada je potrebno da se nešto politički zakuva. Odličan primer je dugogodišnje zviždanje vlastitoj himni i kralju od strane svih onih koji smatraju da ih ti simboli ne predstavljaju.

Događaji na RCD stadionu mogu biti povod za sankcije, od novčanih počevši od 40.000 evra, do ograničenja broja gledalaca na stadionu u nekoj narednoj utakmici. FIFA se za sada nije izjasnila, Đani Infantino je zauzet u SAD-u, ali događaji mu sigurno nisu promakli.

Nisu promakli ni marokanskim medijima koji su uglas osudili incidente i iskoristili priliku da pozovu da se finale Svetskog prvenstva 2030. igra u Kazablanki. „Maroko je bolja i bezbednija opcija od Španije“, piše digitalni dnevnik Hespres, i dodaje da „finale Mundijala treba da se igra u zemlji koja simbolizuje duh jedinstva u fudbalu, u kojoj nema diskriminacije ni islamofobije“. „U Maroku ne postoje rasistički ispadi“, insistira drugi medij, Goud, dok Tel Kel govori o „rasističkoj pošasti“, veoma lošem predznaku za buduću organizaciju Svetskog prvenstva 2030. u kojem učestvuje i jedna islamska zemlja.

Mundijal 2030. u Španiji, Portugalu i Maroku, još uvek nema definisana sva sedišta, i, što je najvažnije, ne zna se gde će se igrati finale. U najužoj konkurenciji su Madrid, Barselona i Kazablanka, a u blizini Kazablanke se specijalno za ovaj događaj gradi stadion sa kapacitetom za 115.000 gledalaca, koji će postati najveći na svetu uz stadion Prvi maj u Severnoj Koreji.

U Maroku smatraju da bi finale na novom stadionu Hasan II moglo biti istorijska prekretnica i priznanje afričkom i arapskom fudbalu, ali i ogromnim sredstvima koja je ova zemlja uložila u sportske objekte. I premda Španci imaju novi Bernabeu i novi Kamp nou, kao i druge ne manje važne elemente kao što su transport, hoteli, međunarodni aerodromi i iskustvo u organizaciji, postoji bojazan od političkog uticaja na odluku. „Bilo bi nerazumljivo da Španija ne bude sedište finala, ali, ne odlučujemo mi, nego FIFA“, izjavio je predsednik Fudbalskog saveza Rafael Lousan.

Španci se, mada znaju da ispunjavaju sve uslove, pomalo pribojavaju Infantinovog odličnog odnosa sa marokanskim čelnicima. Celi svet je video kako se hvata za glavu u trenutku kada je Braim Dijas promašio jedanaesterac u finalu Kupa Afrike.

Ulje na vatru je nedavno dodao Klod Le Roj, bivši selektor više afričkih reprezentacija, koji je nedavno dao veoma oštre izjave francuskim medijima. Predsednika Afričke fudbalske konfederacije, Patrisa Motsepea, nazvao je Infantinovom marionetom, a predsednika FIFA optužio da je od samog početka trofej namenio Maroku. „Ovako nešto na Evropskom prvenstvu bi bilo nezamislivo. Ali u Africi se radi šta on hoće“, izjavio je Le Roj i zaključio: „Verujem da iza svega toga stoje mutni poslovi“.

Ali, mutni poslovi na visokom nivou ne brišu činjenicu da problem postoji. Španci su već u nekoliko navrata dali povod svetu da posumnja u njihove stavove prema strancima druge religije i druge boje kože. To objektivno neće uticati na organizaciju niti prijem navijača u zemlji navikloj na turiste, ali, unutar države je sve izraženiji. Nije slučajno Lamin Jamal reagovao pre egipatske reprezentacije.