Spala knjiga na Sava Miloševića

Veliko iznenađenje je bilo kada je Savo Milošević postao trener Partizana. Došao je na to mesto pravo niotkud, iz debele senke, niko ga nije „video“ na tom mestu, jer nije ni postojalo indicija da planira da se posveti trenerskom poslu.

Daleko od toga da se ispostavilo da je Savo zalutao na klupu: osvojio je kup sa crno-belima i bio nadomak plasmana u prolećnu fazu Lige Evrope. Tituli, istina, nije bio ni blizu.

Pomalo slično, kako stvari stoje, Milošević će postati i novi selektor reprezentacije Srbije. Sve ide ka tome. Bio je ponovo u debeloj senci, niko ga u početku nije pominjao, a onda kako su redom otpadale opcije A, B, C... došlo se i do bivšeg trenera Partizana.

Teško da može biti gora

Po svemu što se moglo čuti poslednjih dana prethodne i prvih dana nove godine gotovo da je sigurna stvar da će Savo Milošević biti strateg Orlova u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru. Sa njegovim imenovanjem se ne žuri na Terazijama, jer je Milošević tu, slobodan je, nema angažman, niti ikakve prepreke da bude promovisan. Istina, nije da su u FSS-u svi oduševljeni ovakvim redosledom događaja, ali ima i onih koji na pitanje o Savovom izboru uzvraćaju pitanjem:

„A ko drugi?“

Srbija je zemlja u kojoj su paradoksi normalna stvar, pa će tako, po svemu sudeći, reprezentaciju voditi trener koji se pre tri meseca zaklinjao da više neće raditi u srpskom fudbalu. Ali dobro, od Miloševića smo navikli da ga ljutnje brzo prođu, pa da promeni mišljenje.

Po informacijama „iznutra“, veliki broj reprezentativaca je simpatisao ideju da Savo Milošević bude novi selektor. Radi se uglavnom o igračima koji su sarađivali sa njim u periodu kada je bio direktor u FSS-u, kada su Orlići postali prvaci Evrope u Litvaniji, pa šampioni sveta na Novom Zelandu. Stvorio je tada sa njima dobru vezu, pokazao autoritet znanja i njima će izbor Saveza - još da ga pečatira Izvršni odbor - biti po ukusu.

Ipak, mora se priznati da je cela akcija u srpskoj Kući fudbala oko izbora novog selektora bila popriličan promašaj. Ne zato što je Milošević neko rešenje u koje niko ne veruje, pa je izvučen iz šešira kada već niko drugi nije hteo, već što je ceo proces izgledao loše. Još pre nego što se zvanično rastalo sa Ljubišom Tumbakovićem, krenulo se u lov na velike zverke, na prvobitnom spisku kandidata su bili Siniša Mihajlović, Dragan Stojković Piksi, Veljko Paunović i Vladan Milojević. Pominjao se i Ivan Jovanović, a onda je kontaktiran i Vladimir Ivić kada je dobio otkaz u Votfordu. Bila je i cela plejada imena iz inostranstva koji su se nudili, jer u tom momentu nisu imali angažman.

I svi su redom otpadali. Neki imaju posao, neki nisu zainteresovani, neki su pregovarali, pa shvatili da to ni u ovom momentu nije funkcija koje bi se prihvatili. U jednom trenutku je delovalo da je Milojević „sigurica“, ali se od njega odustalo zbog obeštećenja Al Ahliju, pa je Stojković bio „već viđen“ pogotovo posle njegovih izjava da je raspoložen da sedne na klupu, ali ni ovaj pokušaj sa njim nije uspeo.

Na kraju je knjiga spala na Sava Miloševića. On će, u tandemu sa Ilijom Stolicom, voditi prvo reprezentaciju Superlige na egzotičnu turneju po Severnoj Americi, a nakon toga će krenuti u bitku za Mundijal u Kataru. Lako mu neće biti, prvo pa muško, u četiri dana u Beograd stižu Republika Irska i Portugalija.

Milošević je sa Partizanom pokazao da mu velike utakmice najbolje leže, crno-beli su te mečeve najbolje odigrali, pa da se nadamo da će i Orlovi takvi biti protiv dva najveća rivala za plasman na prvenstvo sveta...