Solun četiri godine čeka proleće u Evropi: PAOK opet ima moćan tim, red je da nam se vrati za Augzburg

Red je da Srbi konačno pokore Rajsko ostrvo. Dolazili su na Kipar letos fudbaleri Crvene zvezde, kasnije Lazar Ranđelović sa Olimpijakosom, čekali su Omoniju Stefan Čupić na golu Ararata, Aleksandar Vuković na klupi i Filip Mladenović u dresu Legije i još joj niko nije skinuo skalp, izuzev crveno-belih, ali u Atini. Nije ni PAOK u prvom odmeravanju snaga, međutim, pred završnu trećinu grupne faze Lige Evrope deluje naoštreno da sa dvojicom naših internacionalaca sruši mit o nedodirljivosti fudbalski skromnog, ali taktički disciplinovanog sastava iz Nikozije i u četvrtak veče (21.00) popravi šanse za prezimljavanjem.

Protekle sedmice je ispuštena velika prilika, imao je grčki viceprvak 2:0 u Ajndhovenu, na kraju ostao bez boda, što ga stavlja pod imperativ.

„Spremni smo. Znamo šta nam je činiti“, uverljivo deluje glas Živka Žikovića tokom razgovora za MOZZART Sport, pred duel pete runde Grupe E. „U Holandiji smo pretrpeli poraz, međutim, ništa nije gotovo. Ne preterujem, stvarno imamo sjajan tim, sposoban da svakog pobedi, što smo dokazali, između ostalog, eliminacijom Benfike u kvalifikacijama za Ligu šampiona, trijumfom nad PSV-om na Tumbi, nizom bez poraza u Superligi Grčke. Takvi rezultati nisu slučajni, negujemo ofanzivan, kvalitetan, fudbal sa smislenim akcijama i verujem da to možemo da naplatimo na jednom od zahtevnijih gostovanja“.

Siguran je Živko u golmanske, ali i sposobnosti prezimenjaka Andrije da probije po krilu, stvori ili u gol pretvori šansu, pa obojica projektuju plasman u nokaut fazu u crno-belom dresu, kad im je već jedna takva prilika, kao sapun, izmakla iz ruku.

„Ne možemo da se ne vratimo film na jesen 2015. kad smo bili ubedljivi i samo spletom nesrećnih okolnosti ostali bez nagrade. Sećamo se da nam je u poslednjem kolu bilo potrebno samo da ne izgubimo sa 1:3 od Augzburga, evocirali uspomene i na pogodak Raula Bobadilje koji nas je izbacio, prethodno šanse Brašanca i Ninkovića da reše meč... Bilo, prošlo, ne ponovilo se. I neće, sigurni smo, red je da nam se u ovom izdanju Lige Evrope vrati za nesrećnu eliminaciju od Nemaca u poslednjem minutu“.

Tabela pokazuje da šanse nisu izgubljene. Nisu bogzna šta, ali postoje. Granada vodi kolo sa deset, PSV je drugi sa šest, PAOK ima pet, Omonija samo bod. Dva kola je do kraja, mnogo opcija u igri. Za Grke je najbitnije da dobiju oba meča i nadaju se da Filipsovci neće biti maksimalni. Solun ionako od 2016. čeka fudbal „kratkih rukava“.

„Kad smo počinjali sezonu, kao jedan od ciljeva zacrtali smo plasman u grupnu fazu UEFA takmičenja. I to smo ostvarili, iako ostaje žal što se nismo dokopali Lige šampiona, pošto je utisak da Krasnodar nije bolji kao što rezultat pokazuje. Opet, to što smo u grupi ne znači da smo se zadovoljili, nije to u prirodi PAOK-a. Ako bih upoređivao, isto je kao sa Partizanom, zahtevi su najviši mogući i čim se ušlo u grupu Lige Evrope postavljen je naredni cilj, da se domognemo evropskog proleća. Kao čovek naviknut na pritisak i zahteve velikog kluba smatram prirodnim pohod na jedno od prva dva mesta“.

Na meču sa Benfikom (© Reuters)

Uporedno sa međunarodnom, gleda tim iz Soluna kako da bude konkurent za visok plasman i na domaćoj sceni. Trenutno je drugi, samo bod iza Olimpijakosa, sa neskrivenom željom da titulu vrati u Solun.

„Druga dva cilja tiču se osvajanja prvenstva i kupa. Ekipa je tako selektirana i vođena da može sa svakim da se nosi. Štaviše, jača je nego što je bila prošle sezone, novajlije poput Čolaka, Švaba, Ninua, našeg Živkovića sjajno se uklopile, starosedeoci su još bolji nego što su bili... Možda smo mogli da imamo koji bod više, pogotovo mislim na remije sa Atromitosom i Volosom, ali je bitno da smo u vrhu“.

I da igrači uživaju podršku sa vrha.

„Otkako ga je Ivan Savidis preuzeo pre osam godina, klub neprestano napreduje. Što se ne vidi samo po rezultatima, a podsećam da je bio prvak i tri puta uzastopno osvajač kupa, već po familijarnom odnosu u kome svi živimo za PAOK. Od čistačice na trening centru, preko predsednika, do navijača čija nam podrška nedostaje, ali su domišljati poput Grobara, smisle način da nas sa terasa okolnih zgrada bodre i kad je stadion zatvoren. Taj duh zajedništva daje moć ovom timu. I zato sam siguran da možemo da napravimo velike stvari“, konstatuje Živko Živković, ove sezone akter 16 utakmica u dresu PAOK-a.

U četvrtak, protiv Omonije, upisao 140. u inostranstvu otkako je napustio Partizan (Ksanti, PAOK).

ANDRIJA ŽIVKOVIĆ JE SAZREO I TEK ĆE BITI VELIKI IGRAČ

Andrija Živković (©Reuters)

Na početku druge sezone u PAOK-u dobio je Živko Živković kolegu po prezimenu i emotivnoj vezanosti sa Partizan. Potpisao je za solunske crno-bele Andrija Živković i odmah se nametnuo kao bitan faktor tima (četiri gola, dve asistencije).

„Dok smo igrali u Humskoj bio je dečkić, na nejakim tinejdžerskim plećima maltene sam nosio ceo tim. Stvarno je bio dobar, ali to su bile tek naznake talenta. Sad kad ga vidite na treninzima i utakmicama, kakva rešenja bira, koliko je podređen ekipi, shvatate da je sazreo, donosi mudre odluke, trener i saigrači mu veruju. Napravio je ogromnu promenu ličnosti. Još nešto: ne zaboravite da su mu tek 24 godine. Biće Žile veliki igrač, verujte mi“, hvali Živko drugog Živkovića.

NADALI SMO SE TUMBAKOVIĆEVOM POZIVU

Jedan Živković je redovan među stativama PAOK-a, drugi standardan u polju, a obojica su priželjkivala da se nađu u konkurenciji za sastav selekcije Srbije u jesenjem ciklusu Lige nacija, pogotovo što je iz FSS stizao glas da se njihova izdanja u Solunu prate.

„Pominjali smo nekoliko puta Andrija i ja kako bi bilo lepo da klupsko druženje preselimo i na reprezentativni teren i, da ne budemo lažno skromni, očekivali smo poziv selektora Ljubiše Tumbakovića. Samo da se ne protumači pogrešno, imamo sjajne golmane i krila. Niti se namećemo medijskim putem, niti nam je želja da u danima kad svi sipaju so na otvorenu ranu štetimo državnom timu. Naprotiv, nastavićemo da pričamo na terenu, ako nekome to bude interesantno...“, kaže Živko Živković.