SMS za Mozzart Sport: Kod Piksija se sa radošću dolazi u Pazovu, prolaz grupe u Kataru se podrazumeva

Pre četiri i po godine Sergej Milinković Savić je dao poslednji intervju za srpske medije. Tada je u razgovoru za MOZZART Sport rekao da jedva čeka da zaigra za reprezentaciju Srbije. Dobijao je do tada pozive, ali ne i šansu da zaigra za A tim Orlova. Nekoliko meseci kasnije su se promenom selektora otvorila vrata reprezentacije i za jednog od najboljih veznih igrača Serije A.

Ali tek kasnijim dolaskom Dragana Stojkovića Piksija na kormilo Orlova smo dočekali i pravog Sergeja. Onu gromadu iz Lacija, pamučnog dodira lopte, koji gazduje sredinom terena. Onog koji igra sve pozicije u veznom redu, koji dribla, dobija duele, drži loptu u sefu, deli pasove, postiže golove na sve načine...

U najuspešnijim kvalifikacijama naše reprezentacije u novijoj istoriji, popularni SMS je bio nezamenjiv član startne postave i propustio je samo jednu utakmicu. Piksi je uradio jednostavnu stvar koja je za mnoge druge pre njega bila komplikovana. Dao je Milinković Saviću slobodu u igri i otključao kvalitete zbog kojih ga mnogi u Italiji smatraju najboljim veznim igračem Serije A.

„Došao je novi šef i namestio stvari onakvima kakve je trebalo da budu i godinama unazad. Posle se to sve pokazalo na terenu. Zna se koliko je veliki fudbaler bio, a takav je i sada u trenerskom poslu. Kada je preuzeo reprezentaciju u martu, namestio nas je baš kako treba. Od prvog dana smo znali šta želimo. Prvog dana je rekao koji nam je konačani cilj, pa tek onda: ’Dobar dan i dobro došli u Pazovu’. Na kraju je sve ispalo kako treba i uspeli smo da uradimo to što smo zacrtali u martu. Nije mala stvar“, kaže Sergej Milinković Savić za MOZZART Sport.

Šta je on to toliko mogao da promeni?

„Taktički i tehnički tu nema velikih promena, ali mislim da nam je ušao u glavu. Baš zato što je bio veliki fudbaler i što nas razume. Zna kako je bilo kada je on bio igrač i kako to sve treba danas da izgleda. Na primer, kada se dođe u Pazovu, imamo pravi odnos na relacijama trener – igrači ili Savez – igrači. Tu je on dosta stvari promenio. Kada kao igrač dođeš u Pazovu, želiš da se osećaš kao bitan šraf reprezentacije što ranije nije bio slučaj. On je to namestio i to nama mnogo znači. Lepo ti je. Jedva čekaš da dođeš, jer znaš kakva su bila prethodna okupljanja sa njim. Sada ne možemo da dočekamo da odemo tamo i da se sakupimo. To je ono što je Piksi najviše promenio, a taktički i tehnički nema tu šta mnogo da se menja. Samo je do glave“.

Sergej Milinković Savić (©Starsport)

Jedan si od petorice igrača iz zlatne omladinske generacije koja je u Litvaniji pokorila Evropu, a na Novom Zelandu svet. U Lisabonu vas je iz dve generacije bilo četvorica u startnoj postavi, još nekolicina na klupi. Da li smo vas konačno dočekali u A selekciji?

„Dobar je to miks ’litvanaca’ i ’novozelanđana’. Mislim da su mlađe selekcije mnogo bitne za A reprezentaciju. Za ceo srpski fudbal. Sve kreće iz mlađih kategorija. Od malena se nameštaš u kom pravcu treba da ideš. Igrači su rađaju mnogo pre A reprezentacije. U Litvaniji smo pokazali da smo sjajna generacija, na Novom Zelandu smo to samo potvrdili. Zahvalnica na kraju je što je dosta tih igrača došlo u A tim i uradilo nešto u njemu“.

Imate li još „votsap“ grupu sa Novog Zelanda?

„Da, da naravno. Nije nešto previše aktivna, ali kada su praznici i to, svi se jave. I dalje je grupa u modi da nas podseti koliko veliku stvar smo tada uradili“.

U 2021. godini nas je nažalost napustio jedan jako bitan čovek za tebe i tvoju generaciju.

„Milan Kosanović je mnogo važna osoba za sve nas iz te generacije. Kako u Vojvodini, tako i u reprezentaciji. Kad je on bio u Voši, ne mogu ni da se prebroje sve titule u omladincima i kadetima koje je moj klub osvojio. Pre njega to nije bio slučaj. On je bio naša odskočna daska od mlađih selekcija do seniora. On nas je sve prepoznao i bio uvek uz nas. Ne samo kao trener već i kao prijatelj. Budite sigurni da ćemo ga se svi, a pogotovo mi koji smo krenuli iz Vojvodine, sećati i da ga nećemo zaboraviti. Od njega je sve krenulo“.

Kod Piksija si postao jedan od nosilaca igre, ali mnogo ranije smo te očekivali u toj ulozi. Hoćeš li da nam kažeš šta je bio problem sa Muslinom koji te nije pozivao kada si blistao u klubu 2017. godine? 

„Tad sam imao najbolju sezonu u klubu, a nije me bilo u reprezentaciji. Ako ćeš iskreno, ne bih se vraćao na tu temu i da se sada o tome piše. To mi je sada totalno nebitno. I on kao čovek mi je totalno nebitan. Znam šta je bilo i znam da sam 100 odsto u pravu. Ne bih želeo da se vraćamo na tu temu, pa da sada to svi prepišu, pa da se vodi neka polemika, komentariše... To je bilo pre mnogo godina i više nije bitno. Gledajmo unapred“.

A prethodni selektor Ljubiša Tumbaković imao je teoriju da ti i Tadić ne možete da igrate zajedno?!

„Pokazalo se da možemo i da ide kako treba. Samim tim što smo se plasirali na Mundijal, potvrdilo se da možemo. E sad, ne bi bilo u redu da komentarišem odluke bivših selektora jer svaki trener ima svoju viziju i svoje razmišljanje. Svako od nas drugačije vidi fudbal. Nemam prava na to da komentarišem izbor trenera“.

Sada sve deluje idilično. Igrate fudbal u kojem uživate. Dočekali smo reprezentaciju koja napada bez obzira na ime protivnika.

„Da, vidi se to. Non-stop nam to i Mister govori. U fudbalu je najbitnije kreirati šanse, a onda će da dođu i golovi. Ne možeš da daš gol ako ne stvaraš šanse. To nam selektor Stojković ponavlja svaki put. Naravno, to nije uvek lako uraditi. Imaš utakmice gde ne stvoriš šansu, završi se 0:0 i ideš kući nezadovoljan. Mi smo u ovom ciklusu stvorili nenormalno puno prilika. Ne znam tačan broj... Selektor nam je jednom prilikom u Pazovi pokazao svaku šansu koju smo stvorili. Meni lično odgovara fudbal koji Stojković neguje, jer se stalno igra unapred“.

Pobedom u Lisabonu ste probili neke barijere i limite koji su pratili našu reprezentaciju kroz istoriju. Možete li da nastavite sa pomeranjem granica i u Kataru? Koji vam je domet?

„Evo čuo te Vanja (Sergejev brat i golman reprezentacije Srbije op. aut.) i kao iz topa kaže: ’Zlato!’ A-ha-ha... Šalu na stranu, možemo dosta daleko da doguramo što smo pokazali i u teškoj grupi sa Portugalcima. Mislim da o prolasku grupe ne treba ni da razmišljamo. To se očekuje i podrazumeva. A onda kasnije da vidimo ko će biti rivali i da doguramo što dalje“.

Da li je čudan osećaj što će se Mundijal igrati u novembru i decembru?

„Krivo mi je što smo igrali s Portugalcima u novembru i što sad moram čekam godinu dana. Ja bih to želeo što pre. Odmah. A to što je prvenstvo u novembru ili decembru mene ne dotiče. Navikao sam da igram fudbal i leti i zimi. Nameštan sam da sam slobodan preko leta par nedelja i da onda teram fudbal cele godine. Neće tu biti ništa novo ili čudno. Samo se nastavlja iz takmičarskog ritma“.

Odgovara li vam euforija posle Lisabona? Osećate li podršku? 

„U ovom ciklusu za manje od godinu dana smo vratili veru naroda u reprezentaciju posle neuspešnih godina. Mislim da će se ta podrška pokazati i kada pre Mundijala krene Liga nacija. Nadam se da će navijači dolaziti u što većem broju na stadion. Treba da znaju da to nama dosta znači“.  

Sergej i Vanja Miilinković Savić (©MN Press)

Kad si već pomenuo Vanju koji nas prisluškuje, desilo se i to da nisi Milinković Savić sa najvećom minutažom u italijanskom šampionatu. Brat ti je golmansko otkriće sezone u Seriji A.

„Eto i to da dočekam, a-ha-ha. Znam koliko mu je bilo teško prvih godina u Torinu i šta je istrpeo. Srećan sam zbog njega i drago mi je što je postao prvi golman. Nadam se da će nastaviti sa partijama kao do sada. Bitno je da u klubu odrađuje posao kako treba i kao nagrada će doći poziv i u reprezentaciju. Naravno da se nadam da ćemo igrati zajedno na Mundijalu. Jedan Mundijal smo već zajedno odradili, pa neka u Kataru bude i drugi“.

Pored odbrana, posebno ga hvale i zbog igre nogom. Kažu da može dugom loptom sa 50 metara da pogodi „u trepavicu“?

„Pokazao je to na utakmicama na kojima je branio do sada. Igrali smo i za mladu par puta zajedno i tad je već isticao tehniku i da je odličan sa loptom u nogama. Ma on nije ni hteo da bude golman kad smo bili mali. Želeo je prvo da bude igrač. Ali pošto je to kolektivna igra, onda je hteo da zavisi samo od sebe i stao je na gol“.

Iako se u medijima o tebi često piše, zapravo retko kada si ti taj koji govoriš. Već godinama slušamo i čitamo sagu o tvom budućem transferu iz Lacija i pomenuti su brojni veliki klubovi. Kako ti to pratiš?

„Non-stop se nešto piše, ja pročitam, uđe na jedno i izađe na drugo uvo. Nisam se nešto previše obazirao na to. Kad je bilo nešto konkretno, nije me klub pustio, ostao sam tu, produžio ugovor i nastavili smo neki novi zajednički ciklus. Imam još dve godine ugovora i videćemo šta će da bude. Možda sam obraćao pažnju na to kada sam bio mlađi. Sad kako sam sve stariji i stariji, shvatam to malo bolje. Samo pročitam i ne obazirem se. Dok nema nešto konkretno, možeš da čitaš koliko hoćeš“.

Zvučiš prilično iskusno i zrelo s obzirom da imaš 26 godina. Mnogima bi taj medijski pritisak bio teret, a ti si igrao sve bolje i bolje. I nisi komentarisao to što se piše i priča.

„Otišao sam jako rano iz Srbije. Samo pola godine sam igrao za Vošu u Superligi. Mlad sam krenuo u inostranstvo i navikao se odmalena na život u ritmu trening – kuća, trening – kuća... U Rimu sam već evo sedam godina i zadovoljan sam kako sve ide. Bude nekih ponuda, pa se ne desi ništa, pa produžimo ugovor i nastavimo zajedno... Sad sam na dve godine od isteka ugovora. Videćemo šta će biti na leto, kako će se klub postaviti i kojim putem ćemo ići. Ako bude nešto, treba da se sedne i da se priča“.

Deluješ prilično srećno i zadovoljno u Laciju i Rimu. Došao si do kapitenske trake, postao vezista sa najviše golova u istoriji kluba prestigavši legendarnog Nedveda... To su već ozbiljna dostignuća.

„Pročitao sam to za rekord Nedveda. Pročitao sam i da sam ušao među 10 igrača sa najviše utakmica u klupskoj istoriji. Pričaju i pišu da sam ušao u istoriju, ali ja to iskreno ne osećam. Znam da to nisu male stvari, ali meni to ne dolazi do glave kako bi trebalo. Ali hajde da ne pričamo o individualnom statusu već o kolektivu i klubu“.

Sergej Milinković Savić u dresu Lacija (©Starsport)

Hajde... Iako bi ovo mogla da ti bude individualno najuspešnija sezona i da prvi put dođeš do ’dabl-dabl’ učinka golova i asistencija, rezultati nisu kao prethodnih godina.

„Nismo na poziciji na kojoj želimo da budemo. Radimo, pokušavamo da novog trenera shvatimo što je bolje moguće. Nije lako, ali ajde...“

Pre no pređemo na Sarija, moramo koju reč i o njegovom prethodniku. Simone Inzagi je imao i te kakav uticaj na Milinković Savićevu karijeru, a posle sedam pobeda za kraj 2021. godine zaseo je i na prvo mesto Serije A sa Interovom ekipom.

„Kod Inzagija sam nenormalno napredovao u svakom smislu. I kao igrač i kao osoba. Baš smo imali dobar odnos, a koliko zna posao vidi se i po rezultatima u Interu“.

Mauricio Sari važi za specifičnog trenera sa svojom „Saribal“ filozofijom. Kako se ti uklapaš?

„Nije problem. Možda u početku bude malo teže, ali s vremenom, kada vidiš, čuješ i pričaš sa trenerom, onda se navikneš. To je krenulo od nule letos. Sa Inzagijem smo igrali 3-5-2 duži niz godina, svi smo se znali i onda je došao Sari i sve okrenuo naopačke. Krenuli smo od početka sa drugačijom formacijom. Taj ’Saribal’ je, kako on to objašnjava, mnogo jednostavan fudbal sa dva dodira i puno trke. Što je zapravo istina. Ali treba to još bolje da uvežbamo kako on želi i mislim da neće biti greške. Da igramo totalno drugačiji fudbal nego prethodnih sezona, to je definitivno. Potpuno je drugačija formacija, nije to još namešteno kako treba, ali smo na dobrom putu“.

Nedavno su se pojavile informacije u nekim italijanskim medijima da si ušao u sukob sa Sarijem i da će te skloniti iz tima, a dva dana kasnije si igrao za Lacio.

„Ne znam odakle je to iskočilo. Ali eto, pričalo se dva dana... Utakmica je pokazala i objasnila da su to gluposti. Da nisam u dobrim odnosima, ne bih već posle dva dana igrao i još bio kapiten“. 

Iako si u nekim utakmicama igrao nešto povučenije u veznom redu nego prethodnih sezona, učinak ti nije trpeo. Koja si ti zapravo pozicija?

„U klubu sam ’osmica’. U reprezentaciji zavisi koja ekipa igra. Nekad sam ’osmica’, nekad ’šestica’. Ma mogu sve u sredini“.

Koje su ti želje u 2022. godini?

„Da sa Laciom završim u prva četiri u ligi i da sa reprezentacijom u Kataru završim godinu na lep način“.