Slučaj Ugrešić: Šta je istina, ko ga traži, koliko nudi, čemu se Partizan nada

Odlazak Ognjena Ugrešića iz Partizana je gotova stvar. Svi su se pomirili sa izvesnom prodajom momka iz „klase 2006“ koji bi klubu, posle samo godinu i nekoliko meseci u prvom timu, trebalo da donese višemilionski transfer. Kako sad stvari stoje, taj posao će biti najvredniji u poslednjih šest godina, jer od 2020, kad je prodao Umara Sadika Almeriji za 9.000.000 evra, nije se nadao zaradi sličnog ranga kao što priželjkuje od momka iz Kikinde.

U međuvremenu su preko granice odlazili Filip Stevanović, Mihajlo Ilić, Kristijan Belić, Marko Milovanović, Samed Baždar, Svetozar Marković, Igor Vujačić, Stefan Kovač, Andrej Kostić, Mateus Saldanja, Rikardo Gomeš, Ksander Severina i Žoao Grimaldo za šestocifrene iznose. Samo 13 igrača u 11 prelaznih rokova. Skromno. Mršavo. Nedostojno.

Kad stranci imaju pred očima te podatke, a u glavi im je saznanje da je klub iz Humske dužan skoro 40.000.000 evra, jasno je da crno-beli nikakve uslove ne mogu da postavljaju. Nikome i nigde. Bar dok ne promene ambijent u klubu i oko njega. Sami su krivi što je od Ognjena Ugrešića napravljena iskrivljena slika. Gurnut je u izlog zajedno sa ispisnikom Vanjom Dragojevićem u nadi da će se neko od stranaca upecati na brend Partizana koji odavno bledi. Potom je Predrag Mijatović, iz samo njemu znanih razloga, insistirao da se u ugovor unesu otkupne klauzule u vrednosti od 15.000.000 evra, a Rasim Ljajić, Danko Lazović i Milka Forcan to odobrili dok su još bili u dobrim odnosima. Niti je Mijatovićev potez bio odraz realnosti, niti su njegovi tadašnji saradnici, kasnije oponenti, a sada vlastodršci, uvereni da bi Ognjen Ugrešić mogao meteorski da dostigne tu vrednost.

Svi zajedno, računajući i prethodnog trenera Srđana Blagojevića, nisu se pretrgli da mu cenu podignu. Svesno ili ne su je obarali, jer je šef stručnog štaba često držao najvrednijeg igrača na klupi ili ga među prvima menjao kad je počinjao utakmice, a čelnici to prećutkivali, iako je navodni plan bio da se forsira mladost. Totalni apsurd. Kad je Ognjen Ugrešić igrao dobro, govorili su kako je projekat kluba, a kad je pao, kao što svi mladi igrači osciliraju, nisu se našli da mu pruže ruku i izvuku ga iz problema. Da jesu, sugerisali bi treneru da igra, makar zarad prodaje, kao što su isto tako sugerisali ko bi trebalo da igra, a ko ne (pogledati pod Aldo Kalulu, Gajas Zahid, Sebastijan Polter).

(Star sport)

Tako se došlo do situacije u kojoj danas Ognjen Ugrešić ne vredi 15.000.000 evra, koliko iznosi otkupna klauzula. Realna cena na tržištu je između 6.000.000 i 10.000.000 evra. Zavisno ko šta nudi, kakav aranžman i kolike procente od buduće prodaje, kao neizostavan deo saradnje u modernom fudbalu. Slobodno može da se kaže da je Partizan oborio cenu igraču, a i takav Ugrešić je danas najvredniji u aktuelnom kadru.

Priče o tome kako je materijal za Mančester junajted ili Njukasl, o čemu se pisalo na internet nebu, nisu utemeljene. Jedna je stvar kad neko pošalje pismo da prati igrača, kao što Mančester šalje na desetine, verovatno i stotine adresa, a druga kad preduzme konkretne korake da bi realizovao posao. Predstavnici Njukasla jesu dolazili u Srbiju, upoznali su Ognjena i njegovu porodicu, čime su pokazali jasnu nameru da odu korak dalje, ali posle toga je interesovanje opadalo i došlo do nivoa u kome su Englezi prestali da se javljaju.

Kontakata je bilo i sa španskim i sa nemačkim klubovima, međutim, sve se završavalo konstatacijom „sviđa nam se“. Tako se došlo do onoga što je realno, a tiče se intenzivnih kontakata sa Italijanima. Čak pet klubova iz Serije A u ovom trenutku obleće oko Ognjena Ugrešića u nadi da će osigurati njegov potpis. To su uglavnom klubovi iz sredine tabele: Atalanta, Bolonja, Sasuolo, Torino i Parma. Namerno smo ih poređali prema plasmanu iz prethodnog šampionata, na osnovu čega se vidi da samo Atalanta ima šansu da se probije u Ligu konferencije, jer će igrati kvalifikacije za to takmičenje, dok su svi ostali bez Evrope.

Šta će, između ostalog, uticati i na cenu i na status. Ne nužno loš. Naprotiv, velika većina baš ovih klubova vidi Ognjena Ugrešića kao deo tima u narednoj sezoni, kad će pokušati da poprave plasman i eventualno se domognu UEFA takmičenja.

Vrlo važan detalj u celoj priči jeste činjenica da Ognjen Ugrešić u Italiji ne bi bio tretiran kao stranac, što je njegova velika prednost u odnosu na većinu saigrača iz Partizana koje Evropa gleda drugačijim očima. Podsećamo, Ugrešić poseduje i državljanstvo Mađarske (po majčinoj liniji) i ne bi zauzimao mesto legionara koje klubovi mahom popune fudbalerima sa teritorije Afrike i Južne Amerike.

Valja napomenuti da u ovom trenutku nema nijednu zvaničnu ponudu. Imao ju je od Torina, naslovljenu na 6.200.000 evra, ali Partizan nije želeo da proda Ugrešića čim se Mozzart Bet Superliga završila, rešen da rizikuje u nadi da će dobiti više novca. U međuvremenu se lista interesenata proširila. Na čelu je Bolonja, najviše iz razloga što je Ognjen želja Domenika Tedeska. Obično se dešava, kad neki trener dođe u klub, čelnici se trude da mu ispune želju. Doduše, Bolonja, osim otkupa ugovora Tomasa Pobege iz Milana, i to po ceni od 7.000.000 evra, nije završila nijedan bitan posao. To sugeriše da čeka kraj Mundijala, kao i svi klubovi iz „liga petica“, a isto tako definiše dokle bi mogla da ide kad je u pitanju obeštećenje. Navodno, za Ugrešića bi bila spremna da plati i 10.000.000, mada kroz rate, plus bonuse.

Što se tiče Atalante, njen direktor Kristijano Đuntoli je tek pre nekoliko sedmica seo u fotelju i među fudbalerima van Italije na koje je obratio pažnju nalazi se i Ugrešić. Bivši čelnik Napolija i Juventusa najpre je doveo Mauricija Sarija i ima daleko prečih poslova kad je reč o formiranju kadra, o čemu svedoči činjenica da klub iz Bergama još nikog nije doveo. Zbog kontinuiranog učešća u UEFA takmičenjima ima dovoljno novca, mada još nije pokazao nameru da ga troši.

S druge strane, Parma je izdvojila 18.500.000 evra samo da bi otkupila fudbalere koji su već bili u njenom kadru, dok je Sasuolo, posle sezone u kojoj je komotno izborio opstanak, poslovao po istom principu i pozajmice golmana Murića i desnog beka Valukijeviča pretvorio u trajne ugovore. To ga je koštalo 12.000.000 evra.

(Star sport)

Parma godinama ne izdvaja veliki novac za transfere igrača i njen domet je oko 10.000.000 evra, a slično se može konstatovati i za Sasuolo, koji najpre čeka da proda Kristijana Torstveda i tako i u igračkom i u ekonomskom smislu otvori prostor za eventualni dolazak Ugrešića. Novac očekuje i od Tarika Muharemovića i tek kad ti poslovi budu realizovani, mogao bi da se vrati u Humsku.

Pošto je u Italiji zatišje kad je tržište u pitanju, konkretizacija se ne očekuje baš u narednih nekoliko dana i može da se otegne sve do kraja pijace. Partizan nije u poziciji da bilo šta zahteva čak i kad u rukama ima biser. Zato nije ni postavio nikakve uslove koji se tiču tajminga, do kad bi Ognjen Ugrešić mogao da ode, a nije ni rekao dokle ne može, kako bi ga eventualno sačuvao za kvalifikacije. Jedino što je uradio jeste što je njega i Vanju Dragojevića poštedeo napornih treninga kako ne bi rizikovali povrede, pa nisu ni bili u sastavu za kontrolni duel sa Nefčijem. Izvesno neće igrati ni protiv Lokomotive iz Zagreba i slovenačke Nafte. Sve u iščekivanju transfera.

Posledično tome: svi moraju da budu strpljivi. Ujedno da se ne nadaju nerealnim sumama, jer je oko 10.000.000 evra maksimum koji može da se dobije za Ognjena Ugrešića. Bio bi to sjajan posao, ako se zna da niko u poslednjih šest godina nije bio ni blizu toj sumi. Partizan bi navodno pristao i na manje, u rasponu od 7.000.000 do 8.000.000 evra, ali da se poveća procenat od potencijalne prodaje. Jer, kad se Ognjen Ugrešić stavi u ozbiljan sistem i kad mu se karakteristike zbog kojih ga Evropljani žele unaprede, onda bi naredni transfer mogao da bude kapitalan.

Uostalom, pokazao je šta može.