Slon je u sobi, zašto niko o njemu ne priča?
Vreme čitanja: 7min | sre. 15.09.21. | 18:05
Pred početak Lige šampiona svi su kao favorite potencirali Pari Sen Žermen i Mančester Siti. O Bajernu su mediji retko govorili. A onda se desila Barselona…
Svi protiv Pari Sen Žermena. Opsesija šeika. Arapski juriš na Evropu. To su naslovi kojima su svetski mediji prethodnih dana najavljivali početak sezone u Ligi šampiona. Englezi bi još dodali da samo PSŽ može da izazove premijerligaše, Italijani bi se uzdali u tezu da je u sportu sve moguće i u prilog tome podsećali da ni njima niko nije davao previše šansi da osvoje Euro, Španci bi naturali da je Kraljevski klub ipak najveći, a Atletiko nikad jači.
O Bajernu se nije mnogo pričalo. Osim u kladionicama. One ipak žive od matematike i nisu se igrale sa prognozama. U Mozzartu su tako Bavarci postavljeni za treće favorite za “ušati” pehar sa kvotom 7,00. Pa ipak, Pari Sen Žermen i Mančester Siti su i tu ispred šampiona Nemačke.
Izabrane vesti
Uostalom, PSŽ je ovog leta doveo Mesija, Donarumu, Ramosa, Vajnalduma, Hakimija. Sitijevih 117.500.000 evra za Džeka Griliša predstavlja najskuplji transfer poslednjeg prelaznog roka.
A Bajern? Pa, više su trošili Lids, Lester, Vest Hem, Kristal Palas, Roma, da ne pominjemo PSŽ, Siti, Mančester junajted, kamoli Arsenal, rekordera sa troškom od 165.060.000 evra iliti minusom od čak 134.700.000.
Ali dok je Arsenal panično kupovao, PSŽ pokazivao mišiće Barseloni i Realu, dok je Mančester Siti obijao sef za Griliša, a Junajted za Kristijana Ronalda i Džejdona Sanča, uprava Bajerna – ovog puta na čelu sa Oliverom Kanom – kao da je jedina gledala teren i birala samo ono što nedostaje Julijanu Nagelsmanu. Dala je 42.500.000 evra za Dajoa Upamekana i danas nema medija u Nemačkoj koji se ne divi njegovoj igri na startu Lige šampiona iako je pred njim težak zadatak da odmeni Davida Alabu. Dala je još 15.000.000 evra za Marsela Zabicera i ubila možda i jedini tim koji je mogao da se Bavarcima suprotstavi na domaćoj sceni.
Onda je Bajern ubio Barselonu. Čekićem u glavu. Tukao je dok Katalonce nije ostavio posramljene, da se stide pred ranijim generacijama, da se pravdaju što ne znaju. Barselona je naspram Roberta Levandovskog i ostalih "razbojnika" sa Alijanc arene izgledala kao Majnc ili Frajburg, s razlikom da su joj Bavarci oteli čak i ono poslednje zrno vere u sebe, da bar proba da stigne do utešnog gola. Ni šuta u gol. Ni poštenog faula. Majnc ili Frajburg su bar navikli da ih Bajern bije, pa hoće i da uzvrate. Barselona je stajala nepomično i trpela šamaranje. Onih 2:8 iz avgusta 2020. godine kao da su zaboravili.
Ceo svet kao da je zaboravio koliko je u stvari Bajern silan. Naučen da radi po nemačkim pravilima, zbog čega Uli Henes potencira da bi Barselona sada bila u stečaju da posluje u Bundesligi. Nije to naknadna pamet, još posle velikog ekonomskog sloma 2008. godine u Bajernu su podsećali fudbalski svet da se Barselona i Real gađaju milionima koje dobijaju od kredita španskih banaka, a koje se sve vreme zadužuju kod kolega iz Nemačke. Niko se nije obazirao, kasno je bilo kad je na naplatu stigla prva rata koju Katalonci nisu mogli da plate.
Nije Barselona jedina na kolenima. U finansijskim problemima je i cela Italija: Inter je morao da rasproda celu šampionsku generaciju, ruke su vezane i Juventusu, o Milanu da ne pričamo. Englezi i PSŽ se još razbacuju, ali i njima dugovi rastu, samo što još ima para da se krpe rupe.
U Minhenu – dug na nuli. I nikakva euforija. Bajern se tek zagreva. I dok se u Barseloni teše nastupima tinejdžera, u Nemačkoj ima čak i kritičkih tonova, kažu: Džamal Musijala je mogao i bolje protiv Đordija Albe. A tek mu je 18 godina.
Jer Bajern je sistem koji sebi ne dozvoljava da zavisi od superambicioznog predsednika koji će da plaća botove da ga hvale po društvenim mrežama. Bajern misli na budućnost, pa dovede Alfonsa Dejvisa za 10.000.000 evra i napravi ga u jednog od najboljih bekova na planeti. Bajern pazi na svaki dinar, pa Leroja Sanea kupi za manje no što ga je Siti platio i on konačno počinje da liči na starog sebe. Bajern ima i karakter, pa kad Lionel Mesi ostane bez ugovora svi ga pojure osim Nemaca, em zato što neće da daju previsoku platu za veterana, em zato što neće da zbog njega dođu u situaciju da onda moraju svima da podižu ugovore. Kad se neko i pobuni, kao onomad kada je Robert Levandovski hteo da ide u Real, Bajern spusti rampu i kaže: ne igraj se. I Levandovski nastavi da trpa kao nikada pre – prošle sezone dao je 41 gol u Bundesligi, ove već 10 u svim takmičenjima – jer vrlo brzo shvati gde je.
Kako je to baš uoči meča sa Barselonom rekao Henes prepričavajući nedavni razgovor sa Davidom Alabom koji je želeo na Kamp Nou.
“S kim ćeš tamo da pričaš? Sa direktorom? Ili sa stečajnim upravnikom?”, kontrapitanjem odgovorio je stari lisac.
U Bajernu znaš s kim imaš posla. Možeš da ih ne voliš zato što su privatizovali Bundesligu ili zato što ti prosto nisu simpatični, ali moraš da ih poštuješ. Da im se diviš. Da im priznaš da su moćni. Toliko da su na stadionu Kamp Nou sa klupe počeli Lukas Ernandez, Serž Gnabri, Kingsli Koman i Marsel Zabicer.
Pa kad sledeći put budete pričali o favoritima za osvajanje Lige šampiona, nemojte da preskočite Bajern.
I ne odnosi se to samo na tekuću sezonu. O ne, nikako. Jer pazite sad: u startnih 11 sinoć protiv Barselone samo su Nojer, Miler i Levandovski prevalili tridesetu. Svi ostali daleko, daleko ispod. Konkretno, niko iznad 26?! Po ovom parametru niko od već godinama standardnih favorita za evropski tron ne može da parira Bavarcima. Jer prosečna starost čitavog igračkog kadra iznosi tek 25,9 godina.
Oba Mančestera, Juventus, Real Madrid i Liverpul debelo prebacuju prosek od 27 godina, Čelsi je na 26,7, dok koliko-toliko po mladosti mogu da im pariraju Barselona i Pari Sen Žermen sa 26,1 i 26,3.
Ovo je još jedan pokazatelj kako se planski radi u Zebener štrase. Pritom, najveći deo aktuelnog igračkog kadra "zamandaljen" je ugovorima dugim najmanje tri ili četiri godine. Podsetimo, veliki posao Bajern je završio krajem avgusta kada je produžio sa Jozuom Kimihom, budućim kapitenom. "Brinuli su" mediji jedno vreme oko njegovog statusa, a onda se Kimih jednog dana pojavio u upravnoj zgradi, sam, bez menadžera, i ležerno potisao ono što je stavljeno pred njega. Ozbiljni pregovori gotovo da su izostali. Jedan od najboljih univerzalaca današnjice hteo je na taj način da se oduži klubu, mada je javna tajna da mu je Mančester Junajted preko posrednika nudio "kamione i avione".
Narednih dana paraf na novi dugoročan ugovor staviće i Leon Gorecka. Navodno sve je već utanačeno. Tako će od važnijih igrača s ugovorom kraćim od tri godine ostati samo Kingsli Koman i Serž Gnabri. I dok se za nemačkog reprezentativca priprema nagrada u vidu ozbiljnog povećanja plate u sklopu novog sporazuma, sa krilom iz Francuske ima određenih problemčića. Verujući da njegov klijent zaslužuje dupliranje primanja nakon što je klubu iz Minhena doneo titulu prvaka Evrope prošle godine, Pini Zahavi pokucao je nedavno na vrata Karl Hajnca Rumenigea s idejom da mu predoči šta je osmislio.
Izašao je mnogo brže nego što se nadao.
Epilog: I Koman, sa svim svojim zaslugama, mora da se uklopi u platne razrede ako želi novi ugovor. A dok se njegov agent ne spusti na zemlju Nagelsman ga baš i neće forsirati previše. Od početka sezone 38 minuta u Bundesligi, 49 u DFB kupu i osam u Ligi šampiona. Jer red mora da se zna. Imaće Koman celu godinu da razmisli, pošto mu ugovor ističe tek 2023. Bajern, dakle, može da zahteva ozbiljno obeštećenje i idućeg leta.
Jedini ozbiljan Bajernov problem trenutno je Robert Levandovski, odnosno njegov budući status. I o toj temi trenutno se vode rasprave iza zatvorenih vrata. U klubu još nisu odlučili da li da mu ponude novi ugovor, ili da konačno krenu u potragu za zamenom.
Čim su te dileme procurele u javnost mediji su Bajernu kao jedino logično rešenje "preporučili" Erlinga Halanda. Njegova cena idućeg leta biće dostupna mnogim klubovima (75.000.000 evra), međutim Mino Rajola će tražiti jedan od najjačih ugovora u istoriji fudbala. To se ne dovodi u pitanje.
I nemojte se začuditi ako Bajern još jednom odustane od velike zvezde. Onako ne osvrćući se, gotovo nezainteresovano. A onda dogodine, ili one tamo, ili one tamo, opet bude najbolji. Opet bude na krovu Evrope.
A kasa preliva li preliva...
Pa onda, na primer, Oliver Kan nastavi tamo gde su stali Henes i Rumenige.
"Znate kako, gospodo iz Katara i Saudijske Arabije... Da vaši klubovi posluju u Nemačkoj"...