Slobodan Medojević: Ubeđen sam da Tadić neće otići u Zvezdu, zvao sam ga da se vrati kući

Miran, staložen, odmeren, ali svaka reč gađa direktno u crveni centar mete. Zato je, uostalom, Slobodan Medojević kapiten Vojvodine, zato se svaka njegova reč sluša, zato je zvezda vodilja u bolje sutra navijačima novosadskih crveno-belih.

Jer kada su se Lale srušile na kraju prošle sezone i iz dva pokušaja nisu dohvatile evropsku kartu, Medojević nije prst krivice uperio ni prema kome drugom, nego je, kao što je pevao Đorđe Balašević, rekao: Krivi smo mi.

I zato nije krio Medojević tokom gostovanju u Mozzartovom Podkastu „2x45“ da mu nije bilo prijatno kada je ovog leta euforija drmala Kragujevac, Novi Pazar, tražila se karta više na stadionu Partizana, a „bombe“ padale na „Marakani“, dok za sve to vreme na novosadskom Karađorđu od Evrope nije bilo ni traga.
„Teško je i meni i svim igračima i celom fudbalskom klubu Vojvodina, izuzetno teško što nismo uspeli da izborimo Evropu. To je bio naš glavni cilj prošle godine, ali moramo biti dovoljno samokritični i reći da kroz celo prošlo prvenstvo to nismo ni zaslužili. Imali smo mnogo amplituda, nismo uspevali da nađemo kontinuitet stabilnosti i to se na kraju odrazilo na poziciju na tabeli. Lepo mi je da vidim publiku u Novom Pazaru i Kragujevcu, gde su bili puni stadioni, gde je izražen lokalni patriotizam, jer je to nešto što se meni sviđa. Jesu Partizan i Zvezda naša dva najveća kluba, ali drago mi je kad vidim u drugim gradovima da ljudi navijaju isključivo za svoj klub. Mislim da bi bilo mnogo lepše i interesantnije kada bi ostali gradovi i ljudi u njima sledili taj primer“, kaže Slobodan Medojević.

Vojvodina kada je današnji kapiten bio tu na početku karijere i Vojvodina kao klub u koji se vratio nisu na istim dužinama. Dok je onomad tim iz Novog Sada znao da razdvoji „večite“, da glatko tuče Partizan, tada učesnika Lige šampiona, novosadska Stara dama sada muku muči da dohvati kartu za međunarodnu scenu.
„Od smrti predsednika Ratka Butorovića, Vojvodina je dosta lutala, u svakom mogućem smislu. Dosta se stvari menjalo, nije bilo stabilnosti, uvek su dolazila neka nova rukovodstva, novi igrači, nije se zadržavala okosnica tima. Malo se izgubio i identitet kluba, moram to reći. Nismo imali u prvom timu dovoljno igrača koji prepoznaju, znaju šta je Vojvodina, osećaju klub, da znaju da usmere i ostale igrače u tom pravcu. Malo je i naša omladinska škola lutala... Bilo je dosta faktora i posle tog turbulentnog perioda teško je odjednom se vratiti i biti ponovo treći klub“.

Kada je Medojević tek stasavao u prvom timu Vojvodine, pravilo je bilo da igrači iz Novog Sada ne idu u tabor beogradskih „večitih“. A, sada bi moglo da se desi da napadački trio Crvene zvezde čine Aleksandar Katai, Mirko Ivanić i Dušan Tadić, sva trojica „đaci“ kluba iz srpske Atine.
„Mi smo pre imali praksu u Vojvodini kada je bio Ratko Butorović predsednik, da naši igrači nikada ne idu u Zvezdu i Partizan. Meni se to jako sviđalo. Što se tiče Dušana Tadića, to je jedan od naših najboljih fudbalera, sa najviše nastupa u reprezentaciji Srbije, bio je kapiten toliki niz godina. Sa njim sam igrao u Vojvodini, kasnije je napravio fantastičnu karijeru, prošao naše mlađe selekcije... I čisto sumnjam da može da se desi da tri bivša igrača Vojvodine budu u tom navalnom delu Zvezde. Mislim da do toga neće doći. Želim da verujem da do toga neće doći, a i nekako sam ubeđen da se neće desiti“.

Štaviše, nada se Medojević da bi Tadić mogao da se – vrati kući.
„On i ja smo pričali prethodnih godina i kroz šalu i kroz zbilju da se vrati u Vojvodinu, da prenese svoje znanje na mlade momke, da ostane u klubu na nekoj funkciji posle. Ali, uvek sam sticao utisak da su njegovi planovi vezani za inostranstvo. Kada su se pojavili natpisi da je Vojvodina zainteresovana, poslao sam mu poruku „dođi kući“, slikao mu grb kluba, pisao mu „čekamo te“. Šta je odgovorio, to će ostati između nas“.

Dok mnogi veterani oklevaju da se vrate u srpski fudbal, čak i ovog leta, Medojević je pre godinu dana egzotiku Kipra zamenio Novim Sadom.
„Rekao sam supruzi da moram da se vratim, da probam još jednom, jer znam da ću se kajati ako ne pokušam“.

Jer, za Slobodana Medojevića nema veće ljubavi, kada je sport u pitanju, od Vojvodine.
„Vojvodina je mnogo veliki klub, meni malo zasmeta što je niko tako ne doživljava. Generalno, ako govorimo u Srbiji, da se ne lažemo, za 99,9 odsto ljudi postoje samo Zvezda i Partizan. Vojvodina je stvarno veliki klub iz jednog velikog grada. Jeste da nema rezultate u poslednje vreme, ali mislim da često ne dobija respekt koji zaslužuje“.

A, kada bi mogao da u Vošu vrati trojicu svojih nekadašnjih saigrača, to bi bili:
„Na prvu: Dušan Tadić, Mijat Gaćinović i Danijel Aleksić. Fina ofanzivna ekipica. Treba maštati, treba želeti, sanjati, to je jedini put da se nešto i ostvari“, poručuje Medojević.

A, pričao je kapiten Vojvodine u Podkastu „2x45“ i o tome šta ga nervira u srpskom fudbalu, a šta mu se dopalo kada se vratio, šta misli o bonus pravilu, uzdahnuo je na konstataciju da Lale predugo nemaju pobedu nad Crvenom zvezdom, a pričao i nesvakidašnje anegdote o Feliksu Magatu, čoveku zbog kojeg je otišao u Volfzburg. Pogledajte novu epizodu Podkasta!