Slika za muzej fudbala: Barselono, obožavamo te!

Hvala! Za fudbal kakav želimo. Za čarolije kakve nismo imali priliku da viđamo često. Za reinkarnaciju tima koji je dominirao planetom. Za sekvence kakve svaki ljubitelj sporta pamti, bez obzira da li voli one ili ove. Ove morate da volite – svi!

Zato što igraju kao musketari, spremni su za žrtvu, jednako kao i za drugastvo. I svi su pomalo podsetili na prethodnike, slavljem 5:2 protiv mrskog neprijatelja. Ono kad se Lamin Jamal zatrči na nepostavljenu odbranu Reala je zapravio Ronaldinjova silueta sa stadiona „Santjago Bernabeu“ dok zavređuje aplauze Madriđana. Još nismo čuli nekog da ne voli očaravajuće potez tinejdžera. Niti će se to skorije desiti. Možda se nekom prikazao Lionel Mesi dok prožima odbranu Hetafea, ali Argentinac se zapravo duhom ušunjao u telo Rafinje i reprizirao čudesan gol sa Olimpika kad je u finalu Lige šampiona nadmudrio tornjeve blizance u dresu Mančester junajteda (Nemanju Vidića i Rija Ferdinanda), samo što je Brazilac iskoristio činjenicu da Lukas Vaskes i Oreljan Čaumeni nisu izvorno defanzivci, ne znaju pravilno da se postavljaju, a opet njegov skok i trzaj glavom na savršen ubačaj Žila Kundea je podsetio kako je mali Leo postao veliki i kako sadašnji kapiten ume što i pređašnji. Između tih majstorija ukazao se publici u Džedi Luis Suares, jer je i on bio „sigurica“ dok je za „ove“ pucao penale. Baš kao što je sad Robert Levandovski. Čak se i Alehadro Balde pretvorio za trenutak u Đordija Albu iz najboljih dana, sposoban da istrči kontru posle kombinacije Jamala i Rafinje iako je nekoliko sekundi ranije kraljevski klub pretio da se vrati u meč posle kornera.

I onda trk Rafinje, kao nekad Nejmara! To svetluca svaki as kluba za ovih 125 godina postojanja. To su Johan Krojf ili Maradona iz perioda kad su svi, valjda, obožavali giganta. Kao kad slikar razvije platno, a kičica je samo spovodnik misli. Da uživaju sva čula, da se pitate kako su mu neke ideje pale na pamet. Iluzija, šta drugo. Umetničko delo poput Antonija Gaudija.

Ako ste pomislili da su se iz penzije vratili Ćavi Ernandes i Andres Inijesta, da ste kakvom vremenskom mašinom stigli natrag u 2011. ili, možda, u 2015. godinu – tačno je! Gavi i Pedri su njihove kopije. Tako vešti, plemeniti, tačni, sinhronizivani da samo neko ko ne voli sport ne ceni ni to što njih dvojica demonstriraju! I ne, nećemo se usuditi da poredimo Hansija Flika sa Pepom Gvardiolom, međutim, pred očima navijača trepereo je sadašnji trener Mančester Sitija dok su svedočili izvedbi kreiranoj rukom nemačkog stručnjaka. Ima tu i sangrije i piva, šmeka i disipline, arbajta i fijeste.

Gledali smo nešto što nismo dugo. I nećemo skorije! Stavite ovu sliku u Pikasov muzej i onome ko nikad nije video loptu recite:
„Ovo je fudbal“.

Peščana oluja u Džedi je oduvala branioca trofeja, koji je tražio oazu, ali je za njega boravak u Saudijskoj Arabiji bio fatamorgana. Taman kad bi mu se učinilo da je stigao do vode naišao bi na opterećenje i dobio još jedan šamar. Još snažniji nego u prvenstvu kad je kod kuće pregažen 0:4. Sad je ponižen, iako je i sam pokazao da su možda, ali samo možda, Florentino Peres i Đoan Laporta u pravu kad zagovaraju osnivanje Superlige Evrope. Ko ovakav spektakl ne bi gledao svake druge sedmice? I jeste li sigurni da bi dosadilo ili da bismo tako lako izgustirali kvalitet? Uostalom, ovo što prikazaže i jedni i drugi je – kvalitet. Čak i uzdrman Real je imao šta da ponudi posle slaloma Kilijana Embapea i hica Rodriga iz slobodnog udarca neposredno pošto je isključen Vojčeh Ščensni. Uz stativu Brazilca i još nekoliko poteza kojima je pretio da završnicu učini ultrazanimljivom. Nije baš da su svi uživali, ali svi su hteli spektakl. Dobili su ga. Baš kao što je svet dobio novi tim u koji se zaljubio. I, pravo da vam kažemo, ne planira tako lako da se odljubi od njega. Ne zato što je osvojio Superkup Španije, nego zato što igra kad nekad. Zato mu – hvala!

Zbog fudbala kakav želimo, zbog čarolija kakve ne viđamo često, zbog oživljavanja tima koji je dominirao planetom. Za sekvence kakve će za deset, 15 godina, svaki ljubitelj sporta da se seća, bez obzira da li voli one ili ove, pa će u finalu nekog narednog takmičenja „punih“ usta prepričavati genijalnost Jamala, preciznosz Levandovskog i umetnička dela Rafinje, u zanosu govoreći:
„Kako igra Barselona“.

SUPERKUP ŠPANIJE - FINALE

REAL MADRID - BARSELONA 2:5 (1:4)
/Embape 5, Rodrigo 60 - Jamal 12, Levandovski pen 36, Rafinja 39, 48, Balde 45+9/

Džeda (Saudijska Arabija)
Sudija: Hesus Hil Mansano
Crveni karton: Šćensni (Barselona) 57. minut

REAL MADRID (4-2-3-1): Kurtoa - Vaskez (52. Asensio), Čuameni (64. Modrić), Ridiger, Mendi (76. Garsija) - Valverde, Kamavinga (46. Sebaljos) - Rodrigo, Belingem, Vinisijus (76. Dijaz) - Embape.

BARSELONA (4-3-3): Šćensni - Kunde, Kubarsi, Martinez (29. Arauho), Balde - Gavi (59. Penja), Kasado, Pedri - Jamal (59. Olmo), Levandovski - Rafinja (79. Tores).