Sličnosti su uočljive, traži se repriza Augzburga: Partizanu je potrebna misija Živkovića za rušenje Nemaca

Otkako je UEFA redizajnirala evropska takmičenja Partizan se dugo mučio da donese pobedu sa gostovanja u grupnoj fazi. U prvih 11 godina nije ostvatio nijednu (!?), a onda je maltene u svakoj sezoni u kojoj bi bio deo nekog od njenih nadmetanja znao da obraduje Grobare. Prva takva stigla je u Nemačkoj.

Bile su kasnije i one nad AZ Alkmarom i Astanom, prošle jeseni na Kipru protiv Anortozisa, međutim, 1. oktobar 2015. smatra se nekom vrstom prektenice, slavljem nad Augzburgom u Bavarskoj (3:1) probijena je psihološka barijera. Te večeri se ispostavilo kako klub iz Humske može da se takmiči i sa ekipama iz Zapadne Evrope. I to na njihovom bunjištu. Zato pred još jedno gostovanje u Nemačkoj – prvo posle posete Augzburgu – crno-beli prizivaju reprizu scenarija od pre sedam leta i nadaju se još jednom podvigu na stadionu Keln u okviru trećeg kola Grupe D Lige konferencije (četvrtak, 21.00, TV Arena Premijum, RTS 1).

Možda na prvi pogled preteranog razloga za optimizam nema, pesimisti će podsetiti da se sastav Gordana Petrića pre samo sedam dana osramotio eliminacijom od Radničkog iz Sremske Mitrovice na početnoj stanici Kupa Srbije i da kao takav nema šta da traži u sudaru sa bundesligašem. Optimisti će posegnuti za partijom iz derbija 11. kola Mozzart Bet Superlige i načinom na koji je ekipa ušla u duel sa Vojvodinom (4:1). A umereni će povući paralelu sa sezonom 2015/16 i naći niz sličnosti: Parni valjak je i tad bio sklon oscilacijama, mnčio se na domaćoj, a imao blistavih trenutaka na međunarodnoj sceni i kao što je tad znao da preokrene protiv Steaue, savlada BATE Borisov, tuče AZ dvaput i dobije Augzburg na strani tako se i sad nadaju navijači da ovaj tim ima potencijal da reprizira izdanje iz okršaja sa Nicom i nosi se sa još jednim timom iz Liga petice.

Po mnogo čemu ova sezona liči na tu od pre sedam godina. I tad je Partizan u kalendarskoj godini menjao trenere više puta (Marko Nikolić, Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, a sad posle Aleksandra Stanojevića i Ilije Stolice Gordan Petrić), isto je gubio bodove od autsajdera (Novi Pazar u oba slučaja, uz napomenu da su ga tad spotakli i Vojvodina i Čukarički, sad niški Radnički i TSC), ali je najmanji zajednički imenitelj kako je i tad delovao superiorno u napadu. Najviše zahvaljujući krilnim fudbalerima, Andriji Živkoviću i Abubakaru Oumaruu, kao što se i sad uzda u Fusenija Dijabatea i Rikarda Gomeša. Uloge su identične.

Može li i rezultat?

Te noći u Augzburgu blistao je upravo Andrija Živković. Za nemački tim je bio neuhvatljiv, dao mu je dva gola, sve vreme ga mučio i postavio standard kako bi trebalo da izgleda Partizanov fudbaler na evropskom gostovanju. U taj kalup uklapa se Dijabate, jer je na premijeri Lige konferencije dvaput bio precizan protiv Slovackog i logično je što Grobari od ofanzivca iz Malija očekuju makar jednu egzekuciju na Rajn Energi stadionu. Pogotovo što su Dijabate i(li) Rikardo imali doprinos u svim dosadašnjim evropskim mečevima.

O ofanzivnom potencijalu Partizana pohvalno se izrazio i štoper najvećeg rivala na srpskoj sceni, Aleksandar Dragović, Nemcima poznat iz vremena dok je nosio dres Leverkuzena. Apostrofirao je Dijabatea kao snagu crno-belih, ali ukazao na klecavost odbrane i zato će na velikom zadatku biti poslednja linija srpskog predstavnika, suočena sa timom koji je minulog vikenda u furioznom drugom poluvremenu oduvao Borusiju iz Dortmunda i slavio 3:2. Paralela sa onim što se dešavalo u Augzburgu 2015. je moguća i na tom delu igrališta, tadašnji napad nemačkog predstavnika ostao je otupljen pred izdanjem još jednog Živkovića, ali Živka. U to vreme golman Partizana (sada član PAOK-a, u kome deli svlačionicu baš sa Andrijom) zabeležio je čak sedam intervencija i kao što je znao da spreči Raula Bobadilju, Tima Matavža ili Halila Altintopa, tako je pred Aleksandrom Popovićem zahtevna misija da ponovi sedam Živkovićevih odbrana iz meča koji se posebno pamti.

Keln jeste opasan u napadu, ali opasan je i Partizan.