Slava fudbalu i slava Barseloni! Gledajte, uživajte, jer nema bolje

Od 250 do 5.000 evra. Toliko su koštale ulaznice na tribine velelepnog stadiona Kralj Abdul u Džedi za finale Superkupa Španije. Skupo? Nepristupačno? Bezobrazno? Ne, ne, ne... Ovo vredi svakog centa! Bilo da ste u „golubarniku“, bilo da su premijum sedišta, sadržaj je oduševio zaljubljenike u fudbal. O tome koja liga je najjača može da se diskutuje, ali o tome da su okršaji Barselone i Reala najbolje što Evropa ima valjda se nećemo sporiti. Ovo što su nam ponudili – opet – na tlu Saudijske Arabije ne daju nam Inter i Napoli, Pari Sen Žermen i Marselj, Arsenal i Liverpul. Umesto da čitamo „ko vam piše tekstove“, bolje pogledajte reprizu borbe za trofej koja je sve uzbudila. Najviše Katalonce, pošto su u hiper zanimljivom okršaju nadmudrili kraljevski klub i odbranili naslov iz 2025.

Ovih 3:2 je u slavu fudbala. Najlepši sportski dar u tek započetoj godini. Mera stvari. Lakmus papir šta mogu jedni i(li) drugi, a Bogami i pozivnica da neki treći urade slično. Ako mogu.

Sad o utiscima.

Barselona je bolji tim, makar za ovaj jedan gol. Možda i za više. Ima kvalitetnije pojedince, dugotrajnijeg trenera i igru koja impresionira, bez obzira ko je kome naklonjen. Barselona je tim. I to iz druge dimenzije. Takvim ga je napravio Hansi Flik, omogućivši svima da lete terenom.

Kako je to izgledalo?

Ko zna koliko novca su reditelji prenosa uložili u ovaj spektakl, a mogli su komotno da upotrebe samo jednu kameru. Onu koja prati napade Katalonaca. Ne samo da ne bi pogrešili, nego bi uštedeli novac, a pritom bi gledaoci videli sve bitno. Jer, najvažnije se uglavnom dešavalo na polovini Reala, iako je ekipa Ćabija Alonsa našla način kako da postigne dva gola. Barselona je spakovala tri. Mogla je još tri, četiri, jer joj je igra takva. Spektakularna. Baš kakvi su joj igrači.

Najbolji na svetu u liku Lamina Jamala nema nagradu moćnika da potvrdi taj status, ali svi znamo da je najbolji. Uništio je Alvara Karerasa. Doslovce. To kako leti terenom krilni napadač nema gde da se nauči. Njemu je priroda omogućila da se igra fudbala, nama da uživamo kako to radi. Izgleda lako. Jamal je jurišao sa jedne, a Rafinja sa druge strane, a tu laku konjicu ne bi sačuvali ni svi kauboji sveta da se skupe na jednom mestu. Ono što je Jamal desno, to je Rafinja levo. Ako mu se ostavi dovoljno prostora, a Real u odbrani nema rupe, nego vulkanske kratere, ume da bude fatalan. Prvu šansu nije iskoristio, ali već u narednoj je poentirao i taj njegov potez je izgledao kao kad slavljenik otvara šampanjac. Čep je izleteo u vazduh i pobedio je – fudbal. I Barselona s njim.

(Reuters)

Niko ne voli kad da se priča o sudijama, ali ovo je trenutak da se stisne ruka Munueri Monteru. Čovek oseća fudbal. Ne gleda na sat, na robuje formom, stalo mu je do suštine i kad je osetio kakvo se čudo sprema pustio je da se igra preko tri minuta predviđena za nadoknadu prvog poluvremena. U prvom od ta tri izjednačio je Vinisijus Žunior potezom u rangu Jamala, samo što mu je završnica bila ubitačna. Prevario je Žila Kundea, nasamario i Pau Kubarsija i posle 19 utakmica na kojima nije bio strelac za klub ili reprezentaciju konačno pogodio cilj. Maestralno!

Ako je Jamal sadašnjost i budućnost fudbala, onda Robert Levandovski još nije prošlost. I dalje može. I te kako. Njegova je sreća što ima oko sebe brzanjce koji ga hrane loptama, pa je jednu takvu, samo što je Real poravnao, dobio od Pedrija – au, kako taj dečko razme igru – i spakovao je iza leđa Tiba Kurtoe.

Ni to nije bio kraj prvog poluvremena, iako je sekundara obrtala četvrti krug posle 45.

U šestom minutu nadoknade tog dela Real je dobio korner, Munuera dozvolio da se izvede i posle skoka Hausena, koji se nije proslavio u odbrani, ali bio je uticajan u napadu, Rafinja je loptu preusmerio do prečke, onda se odbila pred Gonsala Garsiju, a autor het-trika u nedavnom prvenstvenom meču sa Betisom, koji je dobio šansu umesto nedovoljnog oporavljenog Kilijana Embapea, vratio rezultat u ravnotežu, a gledaoca naterao da trepere u iščekivanju drugog poluvremena. Da je bilo samo tih šest minuta od 46. do 52, pa bi vredelo. Taman da nisu ponudili ništa pre i posle toga. A jesu, još kako...

Zabavna je bila vožnja pred Barseloninog gola, praćena dominacijom Jamala, Pedrija, Rafinje... Poskakivali su gledaoci i kad je Vinisijus jedini u Realovom timu pokušavao i(li) mogao nešto konkretno da napravi, jer se oslonio na kontre u retkim trencuima kad je osvojio loptu. Čekao se jednako takav nastavak.

(Reuters)

Umesto vožnje 300 na sat autoputem dobili smo klackanje Ibarskom magistralom. Nije isto. Možda nije ni moglo da bude isto. Intenzitet se smanjio, broj faulova povećao, igra usporila i u takvim okolnostima je delovalo da će se Real bolje snaći. Pretio je preko Vinisijusa, Rodrigo je nešto petljao (znamo, može lepše da se napiše, ali realno je - petljao), Kamavinga i Čuameni (o, Bože, na šta je to ličilo), Valverde nije ličio na sebe i kako je meč odmicao delovalo je da bismo mogli da svedočimo penalima.

Da ih ne bude postarao se Rafinja. Na bizaran način. Hteo je da postigne gol, a dao ga je – slučajno. Okliznuo se u trenutku kad je pucao, lopta pogodila Raula Asensija i prevarila Kurtou.

Barselona je preko Jamala i rezerviste Markusa Rašforda mogla da ode na „plus dva“ i izbegne dramu u završnici. Ćabi Alonso je posegao za poslednjim adutom u liku rovitog Kilijana Embapea i ubacio Francuza 15-ak minuta pre kraja. Embape nije dao gol, nije imao ni neku veliku šansu, međutim, iznudio je isključenje Frenkija De Jonga i Real je dobio mogućnost da u završnici, sa igračem više, pojuri treće izjednačenje.

Umalo do njega nije stigao, jer je Đoan Garsija ukrotio pokušaje defanzivaca Alvara Karerasa i Raula Asensija i tako se Barselona revanširala kraljevskom klubu za poraz u prvenstvu, ujedno osvojila prvi trofej u sezoni, a svi zajedno nas podsetili da kad se sretnu ne umeju da razočaraju.

Hvala! U ime fudbala.

SUPERKUP ŠPANIJE, FINALE

BARSELONA – REAL MADRID 3:2 (2:2)
/Rafinja 36, Levandovski 45+4, Rafinja 73 - Vinisijus 45+2, Garsija 45+6/