Skener posle druge etape: Partizan iznad, Zvezda ispod očekivanja, Voša razočarala, Mladost iznenađenje

Druga etapa fudbalskog “Tur de Srbija” je završena, klubovi su na odmoru dok se reprezentacija zagreva za dva verovatno odlučujuća meča za plasman na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Orlove čekaju dueli sa Mađarskom i Crnom Gorom, sa četiri boda bi gotovo sigurno vizirali pasoše za put na šampionat Starog kontinenta posle 24 godine.

Elem, dok Piksi priprema svoje pulene, 16 klubova Mozzart Bet Superlige pravi analize do sada učinjenog i strategije kako u narednih mesec dana, do nove pauze, da se popravi ili za neke da se održi aktuelni kurs.

1. PARTIZAN (25)

Možda zvuči glupo reći da je Partizan skokom na prvo mesto tabele iznenadio, da igra iznad očekivanja, ali nije bio sjajan utisak koji su crno-beli ostavili na kraju prošle sezone i u uvodnom delu ove gde su doživeli težak kiks na evropskoj sceni. Ali zato na domaćoj puleni Igora Duljaja guraju kao po najlepšim željama trenera. Samo u prvom kolu Partizan nije pobedio, a i tada mu je trijumf izmakao za tridesetak sekundi (3:3 protiv TSC-a), mada ne mogu baš u Humskoj da se žale na sreću, jer su neke utakmice dobili na volšeban način da ni njima nije najjasnije kako.

Partizan je sporo radio prelazni rok, uporno je kasnio sa dovođenjem igrača i to ga je skupo koštalo u Ligi konferencije, dok je kroz Mozzart Bet Superligu uspeo da se provuče neokrnjeno. Dva preokreta od 0:2 do 3:2 protiv IMT-a i Radnika su podigli samopouzdanje uzdrmanom Parnom valjku do neba, pa je u poslednje dve utakmice, protiv Napretka u Kruševcu (2:0) i Mladosti u Humskoj (2:0) Partizan odigrao najbolje od početka sezone i pokazao da mu je forma u uzlaznoj putanji.

Koliko god rano ispadanje iz Evrope bilo težak udarac za klub na svim nivoima, pre svega finansijski, Partizanu će do kraja jeseni biti adut u odnosu na konkurenciju što neće morati da se troši sredinom nedelje u međunarodnim kupovima. Crvena zvezda, TSC i Čukarički su već platili taj danak.

Od letošnjih pojačanja Mateus Saldanja je pokazao ubedljivo najviše, Gajas Zahid je sve bolji, samo još da se spremi za svih 90 minuta, Nemanja Nikolić je pravi džoker sa klupe, Aranđel Stojković se ustalio na mestu desnog beka, a polako se diže Aldo Kalulu... Frenk Kanute još igra vrlo promenljivo, što važi i za Nikolu Antića. Najveće razočaranje je Ksander Severina, koji do sada ništa nije pokazao i na terenu deluje nekako nezainteresovano.

Najteži period za Partizan, pravi test da li ima materijal za jesenjeg prvaka biće od 5. novembra do sredine decembra kada će imati vezano utakmice protiv Novog Pazara u gostima, pa kod kuće Čukarički, TSC I Vojvodina, onda na red dolazi odloženi večiti derbi pa gostovanje u Nišu.

2. CRVENA ZVEZDA (21)

Prelazni rok nagoveštavao je da će Crvena zvezda u aktuelnoj sezoni nastaviti dominaciju u domaćem fudbalu i bez većih problema upisati sedmu titulu u nizu. Novom treneru ispunjene su sve – ili makar većina – želja koje je imao, a kroz pripremne mečeve činilo se da je ekipa sjajno usvojila sve zamisli Baraka Bahara. Pobeđeni su Zenit, Fenerbahče, Fjorentina, u Mozzart Bet Superligi crveno-beli startovali sa četiri pobede u kojima su dali 16, a primili samo jedan gol.

Situacija je delovala idilično. Kako se bližio žreb za grupe Lige šampiona euforija je sve više rasla, ali onda se dogodio Voždovac. Pa Čukarički.

Na dva vezana gostovanja Crvena zvezda je pretrpela neočekivane poraze. Na Krovu je bilo 2:3, na Banovom brdu 1:2. U međuvremenu se ekipa namučila da pobedi Novi Pazar 2:1.

Na gostovanju kod evropskog prvaka Mančester Sitija, uprkos porazu sa 1:3, slika je popravljena. Debitant Điga ostavio je odličan utisak na mestu štopera i delovalo je da će problemi na domaćoj sceni ostati u prošlosti.

Samo 1:0 kod kuće protiv Radničkog iz Niša, pa dramatičnih 4:3 u Kragujevcu, ipak, pokazali su da Crvena zvezda i dalje luta. Barak Bahar često menja formaciju te se i dalje ne zna da li je Plan A crveno-belih igra sa trojicom ili četvoricom u odbrani. Otupela je i napadačka oštrica, pa uprkos dolascima Krasoa, Olajinke i Endijajea učinak pred protivničkim golom i dalje u najvećoj meri zavisi od partija Mirka Ivanića.

Dosta posla čeka Baraka Bahara tokom ove pauze, a problem bi moglo da predstavlja to što će raditi bez čak 14 igrača, jer utisak nakon dosadašnja tri meseca od početka sezone je da Crvenoj zvezdi ne manjka individualnog kvaliteta, već ekipa nije dovoljno uigrana. Điga, Hvan i Endijaje su dovedeni u poslednjim trenucima prelaznog roka i nisu prošli pripreme sa ostatkom tima. Aleksandar Katai je dugo pauzirao zbog povrede i tek počeo da se vraća u takmičarski ritam, a brojne promene u velikoj meri su promenile kostur tima koji je izneo prošlu sezonu.

Po povratku klupskom fudbalu Zvezdini fudbaleri igraće kod kuće protiv Javora, što će im biti uvertira za gostovanje RB Lajpcigu u Ligi šampoiona. U duelu sa Ivanjičanima neophodna im je rutinska i efikasna pobeda nalik nekoj od onih s početka sezone kako bi povratili samopouzdanje i poverenje navijača. Ne samo za put u Nemačku, već za predstojeće izazove koji ih čekaju u Mozzart Bet Superligi, a među kojima su možda i ključni ranije odloženi dueli sa TSC-om i Partizanom.

3. TSC (20)

Odmah u prvom kolu odigran je derbi sa Partizanom (3:3), te su teškom mukom Topolčani izvukli remi, ali i uspeli da konačno ne izgube kod kuće od crno-belih. Usledila je fantastična serija od šest uzastopnih pobeda, čak pet u nizu je bilo bez primljenog gola. U tom momentu je zasela ekipa iz Bačke Topole na prvo mesto, rame uz rame sa Parnim valjkom. Pad forme je usledio u Lučanima, kada su već svi videli još jedan minimalac TSC-a na strani, pogodio je Janko Tumbasević i skinuo Topolčane sa prvog mesta. Šok je usledio protiv Spartaka iz Subotice (0:2), pa je vicešampion Srbije prvi put u istoriji doživeo poraz u derbiju severne Bačke.

Lazetić

Ostao je preko leta skoro kompletan kostur tima iz prošle sezone, nadograđen sa većim brojem pojačanja. Isticali su više puta Topolčani da im je potreban veći roster i duža klupa, i to se u nekim utakmicama pokazalo kao presudan faktor. Sigurno se više očekivalo od Uroša Milovanovića koji je stigao kao veliko pojačanje, te je mnogo veći doprinos od njega dao Marko Rakonjac. Svoju šansu je iskoristio i rezervni golman Nikola Simić, nakon košmarnog debija sa Bragom je uspeo da popravi utisak, čak i u utakmici sa Vest Hemom. Doprinos, makar i minimalan, dali su i Aleksandar Ćirković, Jovan Vlalukin, čeka se još Bence Šoš. U prvoj postavi se od starta ustalio Mateja Đorđević, da bi ga povreda izbacila iz stroja na duži period.

Najskuplje pojačanje u istoriji kluba, Miloš Pantović, imao je problem sa realizacijom u startu, da bi iz meča u meč bio sve bolji. Zasad se možda više očekuje od Petra Stanića, s obzirom na to da je projektovan kao naslednik na poziciji Luke Ilića. Pružio je nekoliko solidnih partija, blistao u Londonu, ali nekako ostao nedorečen nakon toga. Ponovo su u više navrata odlični bili Nemanja Stojić, Ifet Đakovac i Saša Jovanović, koji su i prošle sezone izvukli veliki teret dobrih rezultata.

4. ČUKARIČKI (16)

Iza Čukaričkog su haotična dva i po meseca tokom koji su Brđani uz sve oscilacije uspeli da održe korak u odnosu na konkurente za evropske vize u Mozzart Bet Superligi, međutim ostaje činjenica da su i u prvenstvu i u Evropi do sada morali bolje.

Belo-crni sa Banovog brda su u novu sezonu ušli sa zlatnim detaljima na dresu, međutim u dosadašnjem delu sezone ništa u timu Čukaričkog nije bilo belo ili crno, a ponajmanje zlatno.

Iako su u prethodnoj sezoni bili jedan od samo tri superligaša koji su sa istim trenerom krenuli i završili takmičarsku godinu, na početku aktuelne iznenađujuće brzo su se odrekli Dušana Kerkeza i komandnu palicu prepustili Igoru Matiću. Promena na klupi inicirala je i ulazak u rezultatsku krizu te je nekadašnji kapiten Brđana u trenerske vode uplivao bez pobede u prvih mesec dana.

Kraj negativne serije stigao je kada su se verovatno svi najmanje nadali, protiv Crvene zvezde. Šampion Srbije poklekao je protiv Brđana prvi put posle četiri i po godine i dvocifrenog broja pobeda u nizu, a na slavlje protiv crveno-belih nadovezala se pobeda protiv Spartaka (3:0) u Subotici posle kojeg je delovalo da je Matić pronašao formulu za Superligu, ali je niz neplanirano prosutih bodova produžio remi sa Voždovcem (1:1).

Bod protiv Zmajeva predstavljao je plen manji od očekivanog, dok se od tima koji je prošle sezone završio sezonu sa istim brojem bodova kao vicešampion više očekivalo i protiv Javora (remi 2:2 prethodio rastanku sa Kerkezom) i Radnika (0:0). Posebno skroman učinak Čukarički je imao protiv novajlija u eliti IMT-a i Železničara, pa su Traktoristi rutinski stigli do celog plena (3.0), dok su Pančevci i pored dva gola prednosti morali da se na kraju zadovolje bodom (2:2).

Ono čime može da bude zadovoljno rukovodstvo kluba jeste činjenica da su se novajlije Luter Sing i Sandej Adetundži publici na Banovom brdu predstavile dragocenim golovima, kao i značajna uloga koju je preuzeo 16-godišnji Mihajlo Cvetković, ali važniji od učinka pojedinaca u nastavku sezone biće rezultati jer je trećeplasirani TSC posle devet odigranih utakmica već na plus četiri, dok je evropski sklap pusti i daleki san.

5. VOŽDOVAC (16)

Možda jesu ubedljivo najmlađi tim Mozzart Bet Superlige Srbije sa do skoro najmlađim trenerom srpske elite, ali se to posle prve trećine ligaškog dela nikako nije osetilo. Voždovac i drugu godinu zaredom deluje kao legitiman kandidat za mesto u plej-ofu, stim što je Marko Savić, otkako je rotirao pozicije sa Nikolom Puačom, te sa mesta pomoćnika avanzovao u glavnog trenera, unapredio ofanzivu Zmajeva u odnosu na prošlu sezonu.

Voždovac deluje lepršavije, opasnije i napadački konkretnije. Osetila je to na svojoj koži i Crvena zvezda kojoj je na krovu TC Stadion servirana hladna osveta za prošlogodišnjih 6:1 u Zaplanjskoj. Zmajevi se disciplinovano brane i uz crveno i crno-bele, te Čukarički, jedini nemaju poraz na svom terenu koji će kako stvari stoje, kao i prošle sezone, biti jedna od teže osvojivih tvrđava srpske elite.

Nije skalp šampiona Srbije jedini značajan koji je stao u dosadašnjih 16 osvojenih bodova Voždovca. Rušili su Zmajevi i lučansku Mladost, Novi Pazar sa Ademom Ljajićem. Da start sezone nije bio nešto sporiji sa tri vezana remija sa Javorom, IMT-om i Radnikom, Voždovac bi se izvesno osamio na četvrtoj poziciji, možda i disao za vrat trećeplasiranom TSC-u. Ovako deli četvrto mesto sa Čukaričkim protiv kojeg je za viknd vodio do 52. minuta, a na kraju sa bodom u džepu napustio Banovo Brdo.

Udarna igla Zmajeva tokom prvih deset rundi bio je prvi špic Borisav Burmaz. Najavio je bombom pobedu protiv Crvene zvezde i trenutno je jedan od najboljih strelaca Superlige sa pet pogodaka. Mihajlo Nešković je od starta sezone prava napast za protivničke odbrane po levom boku, Filip Damjanović stub odbrane, Nikša Vujanović ume da bude x faktor, dok se ofanzivni vezista iz Estonije Bogdan Vaščuk ustaljuje u startnoj postavi.

Marko Savić pod svojom komandom ima četu disciplinovanih momaka željnih dokazivanja i mnogo prostora da ih rotira. Posle Vaščuka, čeka se da i ostale internacionalne snage koje su pristigle na Krov minulog leta, poput Džuniora Fleminga i Rodriga Vilke prorade i donesu Voždovcu još jednu nijansu kvaliteta.

6. MLADOST (15)

Najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg dela sezone, s obzirom na to da se u prošloj klub iz Lučana do samog kraja borio za opstanak. Ali, koncepcija tima je promenjena u odnosu na prethodnu takmičarsku godinu i sada Mladost ima ubedljivo najiskusniji sastav u šampionatu.

U tome je kvaka dobrih igara plavih, pošto su Tumbasević, Milošević, Leković, Udovičić, Mirić, Stamenković, Varjačić i ostali preturili sve i svašta preko glave tokom dugih karijera, te se nikog u ligi ne boje, nikoga ne respektuju previše. I Mladost je počela da skuplja bodove ne samo kod kuće nego i u gostima.

Pregrmeli su Lučanci mečeve sa tri najbolja tima u ligi i sada ih čeka raspored u kojem će igrati sa ekipama svog ranga, pa i onima iz donjeg doma, što je prilika da se osvoje bodovi za ostanak u gornjoj polovini tabele.

Pored iskusnih asova ponovo je Mladost lansirala neke nove momke, koji žele stopama Gordića i Jojića, sada je fokus na Sremčeviću i Veličkoviću.

7. SPARTAK (15)

Kada bi jednom rečju morali da opišemo dosadašnji učinak Subotičana u Superligi Srbije definitivno bismo ga nazvali polovičnim, što trenutna pozicija na tabeli svakako potvrđuje.

Do sada su Plavi golubovi ostvarili pet pobeda i pretrpeli isto toliko poraza. Zanimljivo je da nijednom nisu odigrali nerešeno što samo po sebi nameće konstataciju da u svaku utakmicu ulaze na sve ili ništa. Činjenica je da rezultati nisu konzistentni, ali su fudbaleri Spartaka pokazali određeni potencijal.

Na mnogim segmentima igre se mora raditi i to je jasno svima, kako u klubu, tako i široj fudbalskoj publici. Međutim, nisu samo rezultati merilo stanja u ekipi, momci koje su selektirali trener Aleksandar Keržakov i sportski direktor Ljubiša Dunđerski deluju skladno i kombinacija starih/novih lica, takozvanih povratnika i mladih fudbalera za sada deluje kao odličan recept za funkcionisanje kluba.

8. JAVOR (14)

Da je sada kraj osnovnog dela sezone, Javor bi bio u plej-ofu, što je velika želja kluba iz Ivanjice. Da najzad jedan šampionat završi bez drame i borbe za goli život do poslednje runde.

Javor je sačuvao gro tima u odnosu na prethodnu sezonu, a na klupu je seo bivši selektor Radovan Ćurčić i “beli” su se predstavili srpskim ljubiteljima fudbala u sasvim lepom svetlu od prvog kola.

Skoko

Najzad su Ivanjičani prekinuli lošu seriju u gostima, dobili su Radnik u Surdulici, uz tradicionalno čuvanje bodova u svojoj kući. Mislilo se da će odlazak Normana Kembela u Vojvodinu u finišu prelaznog roka uzdrmati Ćurčićev tim, ali tamo gde je stao Kembel nastavio je Ibrahim Tanko, strelac dva gola u poslednje tri utakmice.

Posle dve vezane pobede pre pauze Javor će nakon mečeva reprezentacija ići na Marakanu, da proveri koliko je Crvena zvezda utegla redove tokom oktobarskog “raspusta”. Od TSC-a i Partizana Ivanjičani su glatko poraženi, da vidimo kako će se snaći protiv šampiona.

9. VOJVODINA (14)

Deset odigranih mečeva, 14 osvojenih bodova, 12 postignutih, čak 19 primljenih golova i tek deveta pozicija na tabeli Mozzart Bet Superlige. To je trenutni učinak Vojvodine na drugoj reprezentativnoj pauzi. Sudeći po statističkim podacima, a i igri Stare dame u dosadašnjem delu sezone, teško da iko u Novom Sadu može da bude zadovoljan, posebno imajući u vidu visoke ambicije sa početka sezone, koje podrazumevaju iskorak u odnosu na lane i napad na prva tri mesta.

Naravno, mnogo je još utakmica do kraja i taj cilj jeste dostižan, ali Novosađani moraju što pre da uhvate pravi ritam, naprave duži pobednički niz i naravno pobede direktne konkurente u borbi za najviši plasman. Taman se činilo da su Novosađani pod palicom Ranka Popovića konačno prevazišli krizu (vezali dve pobede nad Javorom i IMT-om kod kuće – 2:1), a onda je usledio poraz u gostima od Novog Pazara (1:3). Upravo je igra na strani poseban problem za Lale, koje u ovoj sezoni nemaju nijedan trijumf van Novog Sada (poslednji zabeležen u Nišu nad Radničkim 4:1 pre čak sedam meseci), pa je neophodno da porade i na psihološkom planu u tom smislu.

Kako odmiče vreme, Voša popravlja kreativne i realizatorske sposobnosti, ali kada je reč o odbrani – ne samo o pojedincima iz poslednje linije, već o čitavoj ekipi kada se brani – učinak je katastrofalan. Vojvodina je primila čak 19 golova i po tome trenutno ima drugu najgoru odbranu u Mozzart Bet Superligi, odmah posle "fenjeraša" Železničara iz Pančeva, koji je primio dva pogotka više. Mnogo posla je pred Vošinim stručnim štabom u narednom periodu, kako bi stvari na "Karađorđu" napokon krenule u željenom pravcu.

10. NOVI PAZAR (13)

Godinu unazad, Pazar je posle deset odigranih utakmica bio lider Mozzart Bet Superlige i po mnogima igrao najatraktivniji fudbal. Visoki presing tadašnje družine Vladimira Gaćinovića davao je rezultat kući, ali su bodovi stizali i iz Bačke Topole, Niša, Novog Sada, Kragujevca. U svakoj liniji postojao je vođa, počev od golmana Filipa Kljajića, preko komandanta odbrane Slobodana Rubežića, Stefana Lončara i Bojice Nikčevića u dva maneverska prstena, te goropadnog Andrije Majdevca u špicu.

Ovaj Novi Pazar već je preturio trenera sa starta prvenstva. Dragan Aničić otišao je posle samo četiri kola, a sa njim i postavka sa trojicom pozadi. Stigao je Siniša Dobrašinović i vratio formaciju sa četvoricom defanzivaca, a iz kola u kolo dolazili su asovi poput Abdulaja Sisea, Sejdube Sume, Adema Ljajića, Marka Šćepovića. Kako je zvučao Dobrašinović na temu "Uticaj fudbalske euforije na kvalitet finalnog proizvoda" posle pobede nad Vojvodinom u ponajboljem izdanju Plavih ove jeseni, a i pre toga, ne bi iznenadio još jedan brzi trenerski rastanak u dolini Jošanice i Raške.

Pazar je trenutno nisko na tabeli, makar za one što imaju dobar apetit, ali to je i dalje manjak od svega tri boda u odnosu na klubove iz evrozone. S povećanjem nivoa fizikalija i sve boljim uklapanjem u sistem Ljajića, Sume, Šćepovića, takođe Đinhoa Đoa i Omara Fajeda na privremenom radu iz Fenerbahčea, uz sazrelog Mitra Ergelaša, poletnog Adetunđija Rasaka Adešinu i ostale Uroše Laziće, trebalo bi da bodovi postanu lakše dostupni, a igra bogatija za sloj patine.

Ipak, za pristojnu cenu na današnjem tržištu nije lako naći nekog poput crnogorskog reprezentativca Lončara, koji bi ovoj generaciji seo kao brzopotezne partije Dingu Lirenu u borbi za šahovsku krunu sa Janom Nepomnjaščim.

11. IMT (11)

Sedam bodova u prva četiri kola bio je rezultat iznad očekivanja za novajliju u Mozzart Bet Superligi. Logično, posle toga je došlo do pada, ali I dalje je 11. mesto sasvim dobar rezultat za ekipu u kojoj dobar deo igrača prvi put u karijeri igra u eliti.

IMT je stekao simpatije javnosti zbog otvorenog, napadačkog fudbala, zbog igre bez respekta protiv timova iz vrha tabele. Ogroman “skalp” je izmakao iz ruke Traktoristima kada su vodili 2:0 protiv Partizana I izgubili 3:2.

Miloš Luković

Dvojica momaka koji su se najviše istakli u ovom delu sezone u dresu IMT-a su napadač Miloš Luković, koji sa pet golova deli drugo mesto na listi strelaca sa Bibarsom Nathom i Borisavom Burmazom i desni bek Nikola Glišić, strelac tri pogotka u deset kola.

Za Traktoriste ide u sledećem kolu duel sa Železničarom u Pančevu, a onda im u goste na Krov dolazi Crvena zvezda. Još jedna prilika za mlađariju iz IMT-a da ukrsti gardove sa velikanom. Pritom, šampion je već jednom pao sa istog krova ove sezone…

12. RADNIK (9)

O učinku Surduličana u dosadašnjem toku šampionata mnogo toga se može pročitati iz tabele. Rekorderi su po broju remija, imaju najbolju odbranu i najlošiji napad u ligi. Do šestog kola i prve utakmice koju su odigrali na svom terenu, jedini gol koji su primili - dali su sami sebi. Računajući ceo avgust i septembar, dakle prvih osam kola, jedva da su jedno poluvreme bili u rezultatskom minusu - drugo u susretu sa TSC-om. Već nakon dva kola imali su bodova koliko prošle sezone posle 13!

Pa ipak, sve ovo pobrojano trenutno nije dovoljno za bolji plasman 12. pozicije na tabeli, iz prostog razloga jer su samo jednu utakmicu uspeli da reše u svoju korist. Čini se da najviše žale za prokockanim vođstvom od 2:0 u Humskoj, u meču u kome su svakako odigrali svoje najbolje poluvreme u dosadašnjem toku sezone.

Trener Zoran Ljubinković, debitant na superligaškoj sceni, koji je letos morao da sklapa potpuno novi tim posle odlaska čak 13 igrača, forsirao je formaciju 3-4-3, u kojoj se možda i potcenjuje i premalo priča o sjajnom učinku štoperskog trija Abubakar-Vranjanin-Oreščanin ispred izvanrednog golmana Stefana Ranđelovića. U napadu će, ipak, što pre morati još neko da se pridruži usamljenom Borku Duronjiću.

13. RADNIČKI NIŠ (8)

Već smo uveliko u oktobru, a Radnički još vuče traume iz prethodne sezone, u kojoj se jedva spasio ispadanja iz elite. Za rubriku “verovali ili ne” je sve što se Nišlijama izdešavalo u ovih deset odigranih kola.

Najpre taj surovi žreb, koji ih je u prva četiri kola odveo na predstavnike Srbije na međunarodnoj sceni, od čega tri gostovanja, pa su u petu runudu ušle bez ijednog boda. A onda i maler za malerom, jer utisak je da je u bar polovini mečeva koje nije rešio u svoju korist, Radnički zaslužio bolji rezultat.

Postavlja se, međutim, pitanje, može li tabela da slaže na toliko velikom uzorku? A ona kaže da Radnički niti jednog momenta od početka sezone nije bio van opasne zone. A opet, ona je jedini parametar po kome Nikola Trajković, u odnosu na učinak u prošloj sezoni, nije pomerio ekipu iz tačke A u tačku B.

U svemu drugom vidi se napredak. Formacija 3-4-2-1, od koje mladi strateg nije odustajao od početka, počinje da daje rezultate, jer Nišlije su, sa samo tri primljena gola, najčvršća ekipa u poslednjih pet rundi Mozzart Bet Superlige. Nema više onako lako skrivljenih penala, dobijenih kartona, rasprodaje bodova kod kuće... Problem ova ekipa ima u napadu, jer, ne računajući utakmicu protiv Radničkog iz Kragujevca, u kojoj je dala četiri, u ostalih devet mečeva postigla je samo pet golova.

Pritom, nije baš da je Trajković raspolagao nekim prebogatim materijalom, letnji prelazni rok na Čairu može se oceniti kao prilično tanak. U tom suženom izboru, mora se izdvojiti izuzetan progres Save Petrova, jednog od samo 11 fudbalera u ligi koji u obe kolone (golovi i asistencije) ima najmanje po dve recke.

Radnički će u narednih devet kola čak šest puta igrati kao domaćin, što je dobra vest. Loša je da krajem novembra i u decembru ponovo stižu vezani okršaji sa Čukaričkim, TSC-om, Partizanom, Vojvodinom...

14. NAPREDAK (8)

Zagrevanje, dve pobede u nizu, pa (neočekivano) zastajkivanje - to bi u najkraćem bio Napretkov put kroz devet odigranih utakmica u Mozzart Bet Superligi. Ako su brojne promene tokom lete uslovile da se osvoji samo bod u prve četiri runde prvenstva, nije baš najjasnije šta se, u međuvremenu, ponovo desilo Čarapanima,kada se taman nazirao obris superligaške igre - tek sastav Dragana Perišića je jedva iščupao bod u poslednja tri meča, pa ni njega nije zaslužio.

Stoiljković

Izvesno je da se Napredak još nije skockao, na blizu trećine šampionata. Čarapani su drugi najneefiksniji sastav u eliti, a odbrana nije kapitulirala na samo jednom meču.

Mladom štoperskom paru Kruševljana (Đeković - Mršić), u trojci u poslednjoj liniji je naknadno pridodat nešto iskusniji Marinković i to, ako je donelo (privudnu) stabilnost defanzivi, otkrilo je ne baš visoke kvalitete Napretkovih bekova, kako bi oni lako odgovorili na nimalo naivne zadatke u novoj postavi. Još više - da Perišić nema zamenu na datim pozicijama.

Prošle sezone ofanzivnije orijentisani Ljubomirac dobio je mesto pod suncem u sredini terena, no Napretku i dalje nedostaje klasičan defanzivni vezni (Sadiković je tek debitovao u prvoj postavi, i to na mestu štopera). I sve da u novoj formaciji Kruševljanima treba dvostrani kvalitet, formu tek traže Zličić i Sadiković.

Kad je sve tako u linijama iza, ne može se mnogo toga zameriti napadu, u kojem se nalaze najbolji strelac Napretka prethodne sezone (Bastajić) i prvi golgeter u istoriji Superlige (Bojović), a na klupi Perišić ima još neka zanimljiva rešenja, poput Stanojlovića, koji je upisao debitantski gol na Čairu, i Stoiljkovića, koji je u dva najbolja meča celog tima pokazao dobar potencijal.

Sve u svemu, Napredak se još žtraži, a da li je potrebno, da bi se brže našao u superligaškom fudbalu, da još češće menja formaciju i sastav ili da veruje istoj priči, pitanje je za njegov stručni štab. Bez obzira na neka poznata imena koja su pod Bagdalu stigla u završnici prelaznog roka, gotovo je sigurno da će opstanak u ligi ponovo biti premija za Napredak, i da će vrlo teško izbeći novi plasman u plej - aut.

15. RADNIČKI 1923 (6)

Na krilima velikog uspeha iz prethodne sezone, koju je završio u odabranom društvu među osam najbolje plasiranih ekipa na superligaškoj tabeli, kragujevački Radnički 1923 je početak novog šampionata dočekao sa nešto ozbiljnijim takmičarskim pretenzijama. Činilo se da je konačno sazreo trenutak da Kragujevčani naprave ozbiljniji iskorak na superligaškoj lestvici i umešaju se u borbu za izlazak na međunarodnu scenu, ali su se već na samom početku prvenstva njihove projektovane ambicije razbile u paramparčad.

Težak raspored na startu nove superligaške trke učinio je svoje, pa su Crveni prve prvenstvene bodove upisali tek u sedmom kolu. Istina, nisu Šumadinci igrali toliko loše, koliko to njihovi rezultati pokazuju, ali su ispoljili određene slabosti koje su prosto nedopustive za ekipu koja pretenduje na visok plasman. Pored starih boljki, a to su pre svega slaba realizacija i nedostatak kreativnosti u završnoj trećini terena, u prvi plan su izbile i defanzivne slabosti kragujevačkog tima. Šesnaest primljenih golova na devet odigranih utakmica možda najbolje ilustruju svu poroznost odbrane Crvenih, koja je naročitu ranjivost ispoljavala prilikom protivničkih prekida.

Činedu

Uzalud je Dejan Joksimović tragao za dobitnom formulom koja će njegovu ekipu izvući iz rezultatskog gliba. Menjao je strateg Radničkog 1923 formaciju, igrače, čak je u jednom momentu ponudio i svoju ostavku koja je glatko odbijena, ali rezultatskog boljitka nije bilo sve do utakmice sa Javor Matisom, u kojoj su Crveni konačno probili led i osetili draž osvajanja prvih bodova. Delovalo je tada da je na pomolu repriza više puta viđenog scenarija iz prethodne sezone, kada je kragujevački superligaš odmah po izlasku iz krize ulazio u seriju dobrih rezultata čime je, na kraju krajeva, i prokrčio sebi put do plej-ofa, ali je rezultatska katarza ovoga puta izostala. Nesrećan poraz od IMT-a, u utakmici u kojoj su Crveni pri aktivnom rezultatu promašili jedanaesterac, vratio je Šumadince u gubitnički režim i doveo do konačnog razlaza sa Dejanom Joksimovićem.

U tako delikatnoj situaciji ulogu spasioca preuzeo je Feđa Dudić, nekadašnji strateg mostarskog Veleža i Sarajeva, koji je u vrlo kratkom vremenskom intervalu uspeo da podigne ekipu iz psihičkog nok-dauna i usadi joj pobednički duh. Trijumf u Pančevu, pa žestok otpor koji su Dudićevi puleni pružili šampionu Srbije Crvenoj zvezdi minulog vikenda pouzdani su znaci buđenja šumadijskog superligaša, koji u ovoj godini obeležava vek postojanja. Izvesno je da će za Šumadince opstanak u ligi biti primarni cilj u nastavku sezone, dok će na ostvarenje evropskih snova ipak morati da sačekuju bar još neko vreme.

16. ŽELEZNIČAR (4)

Novajliji u Mozzart Bet Superligi nikako ne ide. Počelo je sjajno pobedom nad Napretkom u Kruševcu I posle toga – potop. Dovelo je do toga da je klub iz Pančeva posle deset odigranih utakmica doveo trećeg trenera u sezoni. Nakon Predraga Rogana i Aleksandra Linte na klupu stiže Nenad Mijailović.

Po imenima, Železničar ima tim koji ne bi trebalo da gleda sa dna tabele, pogotovo mu odbranu čine sve prekaljeni fudbaleri, međutim, negde nešto ne štima, te je “dizelka” na drugoj pauzi poslednji vagon lige.

Zanimljivo je da je jedini bod posle tog početnog trijumfa osvojen protiv Čukaričkog (2:2), ali ni vođstvo od 2:0 nije bilo dovoljno Pančevcima za novu trojku.

Pitanje je samo koliko će nova smena trenera doneti pozitivan šok efekat na ekipu, mada kada se toliko vrti I smenjuje, sve to počne da gubi dejstvo. No, činjenica je da nakon četiri uzastopna poraza, među kojima su kod kuće od jednako “davljenika” Radničkog iz Kragujevca (2:0), pa na strani od Javora (2:1), nešto je moralo da se uradi.

Dve nedelje su pauze prilika da se tim razmrda, a onda im u goste dolazi IMT, u derbiju novajlija u Mozzart bet Superligi.

PIŠE: Ekipa Mozzart Sporta