Sjaj srpskog fudbala: Spartanska Zvezda poništila Čukin talenat i decenijsko majstorstvo Stojanovića

I skočio je Milan Pavkov. I dao je gol glavom. I doneo Crvenoj zvezdi reklasirajuću atmosferu tokom zimske pauze, bar kada je reč o prednosti u odnosu na prvog pratioca. Oni koji su odlučili da ovo nedeljno popodne provedu na najvećem srpskom stadionu, sigurno nisu pogrešili, jer su Crvena zvezda i Čukarički odigrali jednu od najboljih utakmica prvenstva. Neko bi rekao da su ovakvi mečevi potrebni crveno-belima kako bi bili konkurentniji u Ligi šampiona, jer su morali da izduše, povremeno da se dive majstorstvu Brađana kako bi iščupali tri boda - 3:1 (1:1).

Da, da i još jednom – da. Ono što je uradio vezista Čukaričkog Luka Stojanović biće predmet decenijskog divljenja, njegov gol sa 60 metara predstavljaće svedočanstvo koje će dugo, dugo, do postojanja pamtiti drevne zidine Marakane. Ali i bez toga imalo bi o čemu da se priča. Čukarički je pokazao kako treba da deluje jedan ozbiljan tim sa ozbiljnim trenerom koji je, dok je imao snage u plućima, možda bio i bolji na terenu. Takav Čukarički natera je Crvenu zvezdu da konačno u domaćim okvirima pokaže strast i spartansku borbu, tako svojestvenu za mandat Vladana Milojevića na klupi srpskog šampiona. Zvezda nije blistala, ali je u nastavku odigrala kao da je preko puta Liverpul ili Salcburg i na ime borbe, inicijative i igru bez kalkluacija zaslužila tri boda. Kao što smo rekli – mečevi ovakvog tempa, sa timom koji nije došao sa da kvari igru favorita potrebni su srpskom fudbalu. Da bi i u Ligi šampiona ili Ligi Evrope bilo bolje.

Prva zvezda meča, opisali smo već, bio je Luka Stojanović. Ali greška bi bila, a da se ne spomenu njegove kolege po dresu i godinama Šapić i Tedić, zatim meč viner Pavkova, trostruki asistent Gobeljić, kao i kreator slaloma Miloš Vulić.

Gazili su ove jeseni travu Marakane Hari Kejn, Son, Levandovski, Gnabri… Da taj period produžimo na još 12 meseci, jer su u ranijem periodu gosti na najvećem srpskom stadionu bili Nejmar, Salah, Sane i Milik. Sve zvezde svetskog fudbala snagom poteza zasenio je nekadašnji omladinaca Partizana, sada vezista Čukaričkog Luka Stojanović kada je u 24. minutu odepeo loptu sa 60 metara, uvidevši da je Borjan napustio svoj gol, i pogodio mrežu Crvene zvezde. Pričaće se o lepotici Luke Stojanovića pokoljenjima, kao o golu koji su zidovi stadiona Rajka Mitića retko viđali. Ali taj potez jednog od najboljih pojedinaca u timu Brađana bio je samo najsjajniji eksponat igre tima Aleksandra Veselinovića.

Čukarički je u dobrom delu prvog poluvremena iskoristio fizičku, emotivnu i svaku drugu istrošenost srpskog šampiona, ne ograničivši se na ono što se najčešće viđa od srpskih ekipa na Topčiderskom brdu – dupli blok. Tačno je da je pored lepotice Stojanovića mesto sjajnim defanzivnim reakcijama tražio mladi štoper Šašić. Marljivo je kupio sve visoke lopte ispred gola Đorđa Petrovića, izbacivši u potpunosti iz ritma napadača crveno-belih Ričmonda Boaćija. Čukarički, iako je bio lišen pomoći bolesog Birmančevića i kapitena Docića, odigrao prema svim pravilima iz trenerskih knjiga Aleksandra Veselinovića. Disciplinovanom igrom terali su Zvezdu na greške, a potom dobrim otvarenjem i tranzicijama stvarali nespokoj Milanu Borjanu, koji je posle kiksa kod majstorstva Stojanovića dobio podršku prisutne domaće publike. A kako i ne bi kada posle svega urađenog u ovoj sezoni.

Crvena zvezda je imala odlično otvarenje, posle kojeg se očekivalo da će srušiti barijeru izazvanu tragedijom u Pireju i ispadanjem iz Lige šampiona. Pogodak Milunovića na precizan i mekan centaršut Marka Gobeljića, naterala je goste da pokažu talenat dovoljan da većina njih dobije angažaman u ozbiljnim inostranim klubovima. Zvezda, kao u većini jesenjih mečeva, nije imala tečnost u igri. Veliki prazan hod viđen je u igri srpskog šampiona od vođstva do finiša prvog poluvremena kada je u ziceri situaciji bio Ričmond Boaći. Zasluga je to, svakako, vrlo dobro vođenog tima sa Banovog brda, koji je do tančina imao razrađen plan igre. Kvalitetnom igrom leđima Slobodan Tedić je otvarao prostor Ndijajeu, Stojanoviću, Kovaču i Vidosavljeviću. Nedostajao je samo malo mirnoće da Stojanovićeva golčina ne bude sve u režiji Čukaričkog.

Sačuvao je Vladan Milojević tragičare iz Atine Žandera i Tomanea, nije bilo Rodića i Ivanića, a Crvena zvezda je morala da drugo poluvreme odigra bez kapitena Marka Marina, povređenog prilikom asistencije Ričmondu Boaćiju.

Čukarički nije bio tako agresivan u nastavku, možda i zbog činjenice da je Crvena zvezda počela da igra sa mnogo više rizika, ne libeći se da ostavi štopere Milunovića i Pankova na vetrometini. Zvezda je napadala, ali se odbrana Čukarikog povijala uglavnom posle prekida kao prilikom pokušaja Milunovića koji je izvukao Petrović. Pokušao je Veseliinović sa kapitenom Docićem da vrati stabilnost i ravnotežu iz prvog poluvremena, ali je ubrzo Vladan Milojević izvukao keca iz rukava kojim je rešavao pokeraške partije protiv Marka Rozea i Jirgena Klopa. Dakle Milan Pavkov je pojavljivanjem na terenu dodatno opteretio i onako opterećenu odbranu Brađana. Ubrzo je izrastao do statusa junaka meča. Opet je Marko Gobeljić „mekano“ centrirao, i to sa kontra strane, Pavkov je skočio i potiljkom poslao loptu u mrežu za veliku radost na Marakani.

Otkravila se posle toga Zvezda. Pucalo je pred golom Čukaričkog. Na kraju je Marko Gobeljić zaslužio da upiše i treću asistenciju.

CRVENA ZVEZDA - ČUKARIČKI 3:1 (1:1)
/Milunović 2, Pavkov 72, Vukanović 88 - Stojanović 24/

Stadion: Rajko Mitić
Kapacitet: 54.000
Sudija: Lazar Lukić (Beograd)

Crvena zvezda (4-1-4-1): Borjan - Gajić, Pankov, Milunović, Gobeljić - Petrović (od 66. Pavkov) - Ben, Marin (od 44. Vukvanović), Vulić, Garsija - Boaći (od 80. Degenek).
Čukarički (4-2-3-1): Petrović - Veličković, Šapić, Ostojić, Kamenović - Kovač, Stojanović - Vidosavljević (od 62. Docić), Kajević (od 82. Nikčević), Ndiaje (od 88. Lukić) - Tedić.

FOTO: MN Press