Čovek još ne zna za pobedu na klupi Radničkog (devet utakmica u dva mandata), a dva puta je sa Čaira ispraćen maltene ovacijama. Zaista je bizaran slučaj Tomislava Sivića, koji je sinoć doživeo istinski deža vi, pošto je i pre tri godine premijeru pred domaćom publikom kao strateg Reala sa Nišave imao protiv Partizana, a ta dva remija završena su ukupnim rezultatom 5:5!

S tom razlikom, što je onda Radnički vodio sa 3:1, u 90+6. minutu sa penala ostao bez dva boda, a sada, iako je ponovo imao prednost, doduše ni tri puna minuta, ipak su crno-beli ti koji su se ispromašivali i na 0:0, i na 0:1, i na 2:2, a golman Radničkog Strahinja Manojlović je najbolji akter, ne samo utakmice, nego i čitavog kola Mozzart Bet Superlige. Mada se za bod koji su Nišlije osvojile može reći sve, osim da je nezaslužen.

Partizan je ostao na samo tri pobede na poslenjih 11 gostovanja na Čairu, a Radnički je pokazao da je živ! Sve je slutilo na put u ambis bez povratka nakon dva vezana poraza, posebno načina na koji je doživljen onaj protiv Novog Pazara i anemije u partiji iz Pančeva. I pored brojnih manjkavosti – totalna nesnađenost u prvih pola sata, kada su crno-beli olako probijali srednji blok domaćina, neretko baš kroz sredinu, i ulazili u šanse; očajno branjenje prekida; ostavljanje ogromnog prostora iza sopstvenih leđa u poslednjih deset minuta – ekipa je sinoć pokazala reakciju i bilo bi dobro da je to posledica karaktera, a ne ekstra motivacije koju sa sobom nosi ovako zvučan protivnik. A, to će pokazati možda već naredna utakmica, protiv uzdrmanog imenjaka u Kragujevcu.

Iako se dobar deo zasluga pripisuje iskusnom strategu i njegovim taktičkim trikovima da utakmicu odigra bez klasičnog napadača, sa Bosićem kao najisturenijim i sa šest izrazitih defanzivaca, od kojih su dvojica štopera igrala kao zadnji vezni – što, sve, poprilično spada u domen improvizacije – Radnički je i protiv Partizana, i na širem uzorku, u svih ovih šest kola, izuzev u Pančevu, nagovestio da ima kvalitet za više od borbe za opstanak, na koju je osuđen godinama unazad.

I zato, jutro posle ovakve utakmice, kada u klubu ipak dominiraju osmesi – a, to je, prema svedočenju svih pređašnjih i aktuelnog trenera, igrača, klupskog osoblja, ono što Radničkom najviše nedostaje, osmesi i pozitiva – lakše je baviti se temama koje je Sivić načeo sinoć na pres konferenciji posle utakmice, a tiču se doselekcije ekipe u završnici prelaznog roka.

Radnički ovog leta poprilično luta i nikako da se u tome zaustavi. Trener koji je juna izabran za novi početak (Slavko Matić), zamenjen je već posle četiri kola. Velikom broju igrača klub se zahvalio tek nakon odrađenih priprema – Mituljikiću, Tanku, Aminu, Etonguu... Najsvežiji je slučaj Dejvida Evemadea, sa kojim je pre par dana takođe sporazumno raskinut ugovor. Momak koji je letos doveden iz Austrije zbog svojih brzinskih sposobnosti i tokom priprema u Bugarskoj uigravan kao neizostavni deo prve postave, najavljen kao jedno od potencijalnih otkrovenja, osim što je pritiskom na golmana Veljka Ilića doprineo pogotku Bosića u Bačkoj Topoli i što mu se piše asistencija za gol Vanje Ilića protiv Mladosti, nije uspeo da demonstrira ni brzinu, a posebno ne neke specijalne fudbalske veštine. Sivić ga nije imao u svojim planovima, ni on sam nije bio najsrećniji i na Čairu nisu želeli da ga zadržavaju.

Kao paradigma bi mogao da posluži i primer kapitena Bazila Jamkama. Gotovo neverovatno zvuči podatak da je u pet ovosezonskih nastupa igrao na četiri potpuno različite pozicije – protiv TSC-a i Čukaričkog kao desni, protiv Novog Pazara kao levi bek, protiv Železničara kao jedan od trojice štopera, a protiv Partizana kao defanzivni vezni. I dobro, to se može pripisati različitim zahtevima trenera, njegovoj polivalentnosti, kao poseban kvalitet, ali ima nešto i u njegovom pristupu, raspoloženju, mentalitetu. Svakog, pa i ovog leta, nerazjašnjenom statusu oko produženja ugovora. Razgoropađeni Kamerunac kao sinoć protiv Partizana prava je dragocenost Radničkog, onakav kakav je bio u nekim prethodnim utakmicama, nikome nije potreban. A nije jedini sa takvim amplitudama.

Sada zato Sivić traži par igrača po sopstvenom ukusu da, kako kaže, „promene DNK svlačionice i govor tela čitavog tima“, što se da razumeti, jer on ovu grupu nije selektirao, a kraj avgusta i početak septembra je period kada se po običaju na srpskom fudbalskom tržištu pojave zanimljive „last minute“ ponude. Ne treba sumnjati da će rukovodstvo kluba umeti da reaguje - povuklo je nedavno neke ohrabrujuće poteze i u omladinskoj školi, poput angažovanja braće Stamenković za trenere omladinaca i kadeta - samo bi najzad moralo da bude dosledno svojim izborima i ne odstupa od strategije za koju se opredeli. Jer, sve ovo uopšte ne mora da izađe na nešto loše, naprotiv...

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Sivićev deža vi i slučaj "(Eve)made in Niš"

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

Rukomet

eKošarka

Hokej na ledu

LOL

Stoni tenis

Futsal

Ragbi

Snuker

Badminton

Counter-Strike

eFudbal

Najava mečeva