Sitijev elitni odred: Zbog jednog Porto kršio zakon, sa drugim Pep ubrzavao igru dok je skupljao lopte
Vreme čitanja: 8min | čet. 14.12.23. | 08:44
Samo za dva poslednja leta u klub je već ušlo 180.000.000 evra, a na “Marakani” je održano vatreno krštenje trojice budućih asova
Šeici su stigli 2008. godine i navijači plavog mančesterskog giganta odmah su počeli da provociraju komšije iz crvenog dela grada šaljivim porukama da svaki put kada natoče rezervoar suštinski finansiraju uspon njihovog najvećeg rivala do statusa prvog tima Mančestera. I mada Siti kao klub svakako nije veći od Junajteda, nema sumnje da je trenutno broj jedan u gradu, jer dok su se navijači naviknuti na poraze naslađivali preko noći stečenim bogatstvom arapi iz Abu Dabija mnogo su ozbiljnije pristupili projektu.
Ovaj Sitijev jednostavno nije “holivudska” produkcije poput one konkuretne u Pari Sen Žermenu. U Sitiju nema prljavog veša koji visi sa svake bandere, u Sitiju nema ega na steroidima ni starleta na naslovnim stranama. Pep Gvardiola, Čiki Begiristajn i saradnici – koje je Kaldun al Mubarak delegirao da mu završavaju posao, za razliku od Nasera al Kelaifija koji u Parizu voli da bude viđen i da se pita – takve stvari ne dozvoljavaju. Ili bar ne u toj meri. Oni prosto znaju kako se radi posao. Na najvišem nivou.
Izabrane vesti
Videli smo to i po planskom selektiranju ekipe koja je proletos podigla onaj najvredniji “ušati” pehar. A sinoć smo na beogradskoj “Marakani” videli to i na primeru Sitijeve omladinske škole. Možda malo potcenjene, jer ona je od 1998. – deset punih godina pre ulaska Arapa u klub dakle – škola koja je Premijer ligi dala najviše igrača. Samo što sada daje još malo bolje igrače preko svog “Elitnog razvojnog tima” (englesko ‘squad’, znači tim, sastav, a može i odred).
Samo za dva poslednja leta Siti je na prodajama sedmorice igrača iz sopstvene akademije zaradio oko 180.000.000 evra. Romeo Lavija, Karlos Borhes, Džejms Traford i pre svih Kol Palmer sa cenom od 47.000.000 za koliko je prodat Čelsiju, značajno su popunili klupsku kasu, iako je ovaj poslednji bio najiskusniji sa svega tri premijerligaška starta.
Za sudar sa Crvenom zvezdom, Gvardiola je izvršio čak devet izmena u odnosu na tim koji je u nedelju savladao Luton sa 2:1. Ako uračunamo i ismene čak petorica Sitijevih klinaca su bili na terenu. Dobro, Fil Foden nije više klinac, već jedan od najboljih vezista sveta, ali je Sitijevo dete. A, Gvardiola je za njega još pre četiri godine rekao da je jedan od najtalentovanijih vezista sa Kojima je radio. Dakle zna “ponešto” I zna sigurno zašto je poklonio poverenje i Riku Luisu, Majki Hamiltonu, Oskaru Bobu i Mamaduu Susohu. Da se Zvezda nije toliko otimala ušao bi i štoper Maks Alejn, kaže Gvardiola da mnogo zna sa loptom, ali pošto se crveno-beli nisu predavali bio mu je potreban iskusniji štoper, jer utakmica “nije bila pod kontrolom”.
O Alejnu dakle drugi put, a kako o Fodenu već znate sve, a ni Riko nije potpuna novost, da se onda koncentrišemo na preostalu trojicu, sa akcentom na Oskara Boba, jer njegova priča je možda i najzanimljivija.
DETE ZBOG KOJEG JE PORTO IŠAO NA SUD
Znaš da si mnogo talentovan kad velikan kakav je Porto zbog tebe želi da prekrši zakon, iako imaš – deset godina. A baš se to desilo Oskaru Bobu, sada 20-godišnjem Norvežaninu. Bob ne naime počeo da igra u norveškom Linu, onda je još 2013. igrao neki međunarodni turnir, Porto ga je odmah zapazio, ali nije mogao da ga dovede, jer deca mlađa od 14 godina u inostranstvo mogu samo ako im se život slučajno tamo odvede roditelje. Porto je toliko želeo da dovede Boba da ga je godinama proganjao, čak njegovoj majci pronašao posao, samo prvo Fifa, a posle ni Sud za arbitražu u sportu (CAS) nije poverovao da se mama Turid Gunes baš slučajno preselila u Portugaliju.
Plan je bio da Bob prvo igra za školicu fudbala “Ernani Gonsalves”, koja zvanično nema dodirnih tačaka sa Portom. Majka je predala zahtev Fifi. U tom zahtevu piše da je glumica i profesorka glume. Ali da je u Oslu upoznala neku Portugalku zaposlenu u umetničkom direktoratu, da je sa njom 2013. posetila pozorište u Portu, toliko joj se svidelo da se 2015. zaposlila u pozorištu i plesnoj akademiji u Vila Nove de Gaji. Tek tada je po njenom obrazloženju mali Oskar – koga su u Norveškoj uveliko nazivali sopstvenim Mesijem – poželeo da igra za Porto.
Problem je nastao, a to je kasnije otkriveno u Football Leaks skandalu, kada se saznalo da joj je svu tu dokumentaciju osmislio Nuno Santos Roča, inače šef Portove pravne službe. Posao je propao, Bob se vratio u Norvešku i potpisao za Volarengu, a tek kasnije i Siti.
Kad je konačno ovog leta dobio šansu da ode na pripreme ekipe u Japan i Južnu Koreju konačno se probio. Namestilo se i da je Rijad Marez otišao u Saudijsku Arabiju, Palmer u Čelsi i eto prostora za Oskara. Već mu je u džepu medalja osvajača Uefinog Superkupa, debitovao je asistencijom za zemljaka Erlinga Halanda u pobedi nad Fulamom (5:1), prvi meč u Ligi šampiona odigrao protiv Zvezde, prvi gol postigao protiv Zvezde.
“Dinamičan je i hrabar, dopada mi se što hoće da preuzme odgovornost i šutne. Nije stidljiv, ima neverovatne radne navike, toliko je agresivan bez lopte. Može da igra na četiri ili pet pozicija, zaista je brz”, govorio je svojevremeno Gvardiola, a tu brzinu i veštinu smo videli i kada se sam zaleteo na odbranu Zvezde i pogodio za 2:0 pored Aleksandra Dragovića i Srđana MIjailovića.
Dribling u punom trku mu i jeste najveća vrlina, mada mu zameraju da mora da popravi statistiku, odnosno postiže više golova.
KAD SAKUPLJAČ LOPTI UBRZAVA IGRU PRVOG TIMA
Oskar Bob je, dakle, opasan dribler, videli smo to, a šta onda tek reći o Majki Hamiltonu? I Gvardiola je bio oduševljen
“Kakav gol, a? I kakva utakmica. Tako sam srećan zbog njega. Često trenira sa nama, znamo šta može da uradi u jedan na jedan situacijama. Kao sada, fantastičan gol, pa penal…”
Ako je Gvardiola oduševljen šta mi drugi da kažemo? Pisali smo vam već o tome da ga u Sitijevim “elitnim odredima” (parafraziramo malo, ali dopada nam se) nazivaju uličnim fudbalerom, jer ima taj “uliči trik”. I da tvrde da bi odavno debitovao da ga povrede nisu mučile. A, da li ste znali da je Gvardiola njime ubrzavao igru prvog tima još dok je Hamiton bio sakupljač lopti?
Nije šala, vraćamo se u 2017. godinu, Hamiltonu je tek 14 godina i kraj terena gleda duel Sitija i Kristal Palasa. Gvardiola je ljut zato što Sitijevi igrači gube ritam presporim vraćanjem lopte u igru kada ona izađe u aut ili kada je faul.
“Posle prekida niko nije išao po loptu. I onda bi prekid trajao pet do deset sekundi. Sve se tako uspori“, nezadovoljno je gunđao perfekcionista Gvardiola pre no što je reagovao.
Prišao je sakupljačima lopte da im kaže da se ubrzaju, da brže vraćaju loptu i tako ubrzaju igru celog tima. Između ostalog tu je bio i – Majka Hamilton. Siti je inače tu utakmicu dobio sa 5:0, a Hamilton je mogao da iz prve ruke nauči koliko se na vrhunskom nivou pažnje posvećuje svakom detalju.
On je inače u Mančesteru još otkako mu je bilo devet godina, pa je sa posebnom radošću dočekao debi protiv Zvezde.
“Ne znam kako rečima ovo da opišem. Nadrealno. Utakmica, gol, ne znam šta da kažem. Igrao sam na desnom krilu, to je nešto drugačija pozicija od moje uobičajene. Nisam pre tu igrao. Shvatio sam to kao izazov i uživao. Prošle sezone sam sa Oskarom igrao za U21 tim, odrastao sam bukvalno s Rikom Luisom, Susoho isto igra za U21 ekipu… Nije loše, nije još ni leglo sve, ali ovo je definitivno samo početak”.
RODRIJEVA KOPIJA I ZADNJI VEZNI KOGA JE “NEMOGUĆE” TRENIRATI
I lepa uvertira za poslednje, treće lice za ovaj naš tekst. Mamadu Susoho je poreklom Gambijac, mada rođen u Granoljersu u Španiji, dok se u Englesku doselio kao 11-godišnjak. Protiv Zvezde je odigrao nekih petnaestak minuta, ali njegov zadatak da se izbori za prostor je posebno težak, jer Susoho igra zadnjeg veznog, a pored Rodrija – danas verovatno najboljeg na svetu na toj poziciji – i Matea Kovačića neće lako do svog mesta.
Uostalom, pomenuti tandem je već iz kluba izgurao Romea Laviju, Šeja Čarlsa i Tomija Dojla, na čijim prodajama je klub zaradio nešto iznad 40.000.000 evra. Susoho je odlučio da se otima, da na treninzima krade trikove od pomenute dvojice, prvenstveno od Rodrija. Usput gleda snimke legend Barselone i cele Španije Serhija Busketsa.
“Gledam Rodrijeve snimke, čisto da steknem ideju kako se igra. Naravno, na treninzima gledam kako se postavlja, kakve pozicije bira, kako kontroliše utakmicu. Zapravno ne govorimo, samo ga gledam iz daljine. Pokušavam da pokupim neke stvari i dodam ih svojoj igri”, pričao je nedavno za Mančester Ivning Njuz.
Ta upornost mu je i donela šansu da prve seniorske minute upiše baš u Beogradu, mada je umeo i on da se premišlja, pa je tako na U16 nivou igrao za Englesku, onda se već u narednoj selekciji vratio Špancima i najavio da je za ubuduće njihov. Trebalo bi da bude veliko pojačanje, jer Brajan Beri Marfi, trener onog pomenutog “elitnog razvojnog tima”, kaže da je Susoho toliko energičan da je njega skoro “nemoguće trenirati”.
“On u sebi prirodno ima to izobilje koje obično dovodite u vezu sa kreativnim, ofanzivnijim igračima, ali sa razlikom da on može da pokrije i u defanzivnom delu. Prošao je Espanjolovu školu i vide se ti trendovi, visoko-kvalitetne, tehničke akcije. Povrede su mu pekinule neke sezone, pa tek sada hvata ritam i lepo napreduje. Sad samo treba da u potpunosti shvati tu defanzivnu stranu igre, a tu verovatno u Rodriju imamo najboljeg igrača na svetu i mladi fudbaleri se ugledaju na njega, jer je uvek tu da pomogne odbrambenoj četvorci. Tu se Mamadu najviše i razvija. I brzo će se razvijati, jer do sada je igrao sa omladincima, a to nije isti nivo”.
Slobodna procena, ovako na prvu, negde između 70.000.000 i 100.000.000 evra za ovu trojicu. Minimum. A šta je u Sitiju maksimum? Ne cena, nego da postaneš novi Fil Foden. Jer i kad kupuje Siti kupuje samo najbolje. Samo što je izgleda počeo takve i sam da proizvodi.
Verovali ili ne, Siti nije samo trostruki uzastopni osvajač Premijer lige, no je već treću godinu uzastopce najbolji engleski klub i na U18 i na U21 nivou što je uspeh bez presedana. I nije zato čudo što vam u tom “elitnom odredu” još na početku sezonu daju dva broja. Jedan za ovaj “dečji fudbal”, a drugi, tamo negde od 50 pa nagore, ako vas slučajno Pep pozove. Dešava se sve češće.