Siti, Arsenal, Juve, Monako… I uljez iz grada od 50.000 stanovnika

Posle drugog kola Lige šampiona duplo se skratila lista timova iz najjačih evropskih liga koji nisu doživeli poraz od početka sezone. Misli se na klubove iz ‘liga petice’ i učinak u zvaničnim takmičenjima. Čak i kada se lista proširi na 10 najjačih liga (Portugalija, Holandija, Belgija, Turska i Rusija), opet je isto.

Prethodnih dana su prve poraze u sezoni doživeli Real Madrid, Atletiko Madrid, Pari Sen Žermen i Bajern. Tako su na listi neporaženih od početka sezone u svim takmičenjima ostali Mančester Siti, Arsenal, Juventus, Monako i… Empoli!

I dok se za većinu može reći da su sile evropskog fudbala i da je tako našto očekivano (Monako se spasao poraza u poslednjem minutu u Zagrebu), Empoli bode oči. Istina, klub iz Toskane ne igra evropska takmičenja i samim tim je u prednosti da ostane neporažen, ali opet je reč o malom klubu kojem nije svojstveno da početak sezone pregrmi bez izgubljene utakmice. Štaviše, prirodna slika bi bila da Empoli posle šest kola Serije A nema pobedu, umesto da nema poraz.

Ne igra Empoli ni spektakularan, ni poseban fudbal, ali osam mečava bez poraza (šest u prvenstvu i dva u kupu) su pravi mali podvig za četu sa stadiona Karlo Kastelani. Podsetimo, Empoli se prošle sezone jedva spasao ispadanja iz lige zahvaljući čudotvorcu Davideu Nikoli i penalu Embajea Nijanga u 93. minutu poslednjeg kola.

Borba za goli život je prirodno orkuženje malenog kluba iz Toskane. Empoli nema ni tradiciju, ni istoriju da bude neki bitan faktor u italijanskom fudbalu. Nikada nisu osvojili nijedan trofej, jednom su izašli u Evropu (2007.) i odmah ispali od Ciriha. Nemaju veliku navijačku bazu, nemaju ambiciozne vlasnike, stadion je jedan od zapuštenijih i ružnijih u Italiji…

Šta Empoli ima?

Pre svega, školu. Jednu od najpriznatijih u italijanskom fudbalu već decenijama. Verovatno među pet najboljih na Apeninima… U toskanskom klubu su prve fudbalske korake napravili igrači poput Vinćenca Montele, Antonija Di Natalea, Euzebija Di Frančeska, Alesandra Birindelija, Darija Dainelija, Fabija Galantea… Poslednjih godina su sinergija škole i skautinga proizveli igrače kao što su Hamad Traore, Eder, Kristjan Aslani, Mario Rui, Elseid Hisaj, Danijele Rugani…

Stvaranje i prodaja igrača je jedini način da klubovi poput Empolija opstanu. Budžet u prošloj sezoni (za ovu se još ne zna) je iznosio 82.400.000 evra. Od toga za bruto plate prvog tima je otišlo 20.400.000 evra (neto 12.350.000). Samo dvojica igrača imaju sedmocifrene ugovora. Matija de Šiljo koji je došao iz Juventusa na pozajmicu i zarađuje 1.500.000 evra neto i napadač Pjetro Pelegri koji je na pozajmici iz Torina i košta 1.000.000 evra godišnje. Još osmorica u timu imaju godišnje ugovore jače od 500.000 evra, ali neki od startera poput Sabe Gogličidzea igraju i za 80.000 evra godišnje. Mlado krilo Emanuel Ekong igra za 100.000, a prvi golman Devis Vaskez za 240.000 evra godišnje.

I to je opet nategnut budžet. Ukupan prihod za prošlu sezonu je bio 81.600.000 evra tako da je Empoli fiskalnu godinu završio u minusu od 800.000 evra. Najveći deo budžeta pokrivaju TV prava (32.690.000 evra), od sponzora su zaradili 5.900.000, a od prihoda na utakmicama oko 2.800.000 evra. Prihodi od transfera su bili 32.850.000 evra što znači da Empoli skoro trećinu budžeta mora da popuni od stvaranja i prodaja igrača. Srećom pa imaju školu, skauting i to što prodaju je uglavnom čista zarada.

Najskuplja kupovina u istoriji Empolija je napadač Antonio La Gumina koji je pre šest godina došao iz Palerma za 9.000.000 evra. Golman Guljelmo Vikario je pretprošle sezone otkupljen od Kaljarija za 8.500.000 evra. I to su jedine dve kupovine u istoriji Empolija skuplje od 5.000.000. Prodaje su veće…

Pomenuti Vikario je prodat Totenhemu za 18.500.000, Ismael Benaser je došao iz Arsenala za 1.000.000 i otišao u Milan za 17.200.000, a najviše novca su donele prodaje klupske dece. Hamed Traore je ponikao u klubu i prodat je Napoliju za 16.000.000, Matija Viti je prodat Nici za 13.000.000, Tomazo Baldanci je zimus otišao u Romu za 10.000.000, Inter je kupio Kristjana Aslanija za 10.000.000… Od 10 najskupljih prodaja u istoriji kluba, šest ih je poniklo u školi.

Prošlog leta nisu izdvojili ni evro za kupovine novih igrača, a inkasirali su 10.050.000. Za Empoli je to jedini način da opstane. Mora stvarati, prodavati, biti u plusu i osvajati bodove.

Ove sezone je krenulo iznad svih očekivanja. Nakon čudesno izborenog opstanka u prošloj sezoni, trener Davide Nikola je napustio klub i otišao u Kaljari. Došao je Roberto Daversa koji je bio nadomak dogovora sa Ćezenom, ali nije odoleo prilici da opet radi u Seriji A. Daversa je pažnju na sebe skrenuo pre nekoliko godina kada je kao anonimus za dve godine doveo Parmu iz Serije C u Seriju A i pride lansirao igrače poput Bastonija ili Kuluševskog.

Posle toga je radio u Sampdoriji i Lećeu gde je smenjen iako je bio iznad crte. Karakterom podseća na neke italijanske trenere sa kraja prošlog veka i vrlo je temperamentan. U Empoliju se samo naslonio na Nikolinih 3-4-2-1 iz prošle sezone, ali ekipa izgleda mnogo agresivnije i kompaktnije. Odbrana je temelj.

Posle Juventusa kojem se mreža u Seriji A još nije zatresla, Empoli ima najbolju odbranu sa samo dva primljena gola. Iako nije igrao samo protiv sebi ravnih. Otvorio je sezonu remijem bez golova protiv Monce, potom šokirao Romu na Olimpiku (2:1) gde je trebalo da slavi i ubedljivije, a pred prvu reprezentativnu pauzu odigrao 1:1 na gostovanju Bolonji.

Posle pauze, usledio je remi bez golova protiv Juventusa u kojem im Stara dama skoro ništa nije stvorila i čak je Empoli na kraju mogao do pobede. Potom su slavili protiv Nikolinog Kaljarija na Sardiniji (2:0), da bi seriju bez poraza zaokružili sa još jednim 0:0 u lokalnom derbiju protiv Fiorentine. Osim Kaljarija, niko od pomenutih rivala ne važi za direktne konkurente u borbi za opstanak. Za Empoli je ovo pravi mali podvig. I o nekim igračima se već priča…

Golman Devis Vaskez je apsolutno otkriće. Meksikanac rođen u Kolumbiji je pre godinu i po došao u Milan na mala vrata, bio na dve pozajmice u Šefildu i Askoliju i Empoli mu je hrabro dao šansu u Seriji A. Vaskez blista na golu od početka sezone i ako ga još malo dotegnu i poprave u istrčavanjima i kupljenju centaršuteva, Milan neće morati u budućnosti da traži zamenu za Majka Menjona.

Štoperskom trojkom ispred njega komanduje Albanac Ardijan Ismajli kojeg Empolijevi navijači u šali porede sa Rubenom Dijašem. Nekadašnji štoper Prištine i Hajduka igra u životnoj formi. Sa leve strane mu je Matija Viti koji se vratio u klub nakon što se nije snašao u Nici i Sasuolu i opet igra odličan fudbal. Desni štoper je Saba Gogličidze kojeg su zimus doveli za samo 450.000 evra i imaju lep kapital u njemu,.

Empoli je prethodnih godina najbolje stvarao i prodao vezne igrače (Benaser, Baldanci, Aslani, Krunić, Riči…) a sledeći takav proijekat je Jakopo Facini (21) koji je u nekim mečevima impresionirao. Odrastao je u generaciji Aslanija i Baldancija, bili su omladinski prvaci Italije i sada je red na njega u seniorskom fudbalu.

Empoli je poznat i po veri u italijanske talente za kojih nije bilo strpljenja i vremena u većim klubovima. Ove sezone to dokazuje sa Interovim Sebastijanom Espozitom i Milanovim Lorencom Kolombom. odličan su tandem pošto Espozito igra kao povučeni napadač, a Kolombo kao klasična devetka. Tu je i par iskusnijih igrača kao škotski vezista Lijam Henderson, afričko krilo Emanuel Đasi, plejmejker Alberto Grasi i levi spoljni Đuzepe Pecela koji već imaju zavidno prvoligaško iskustvo. Možda ožive i Olu Solbakena koji se posle Bodea nije snašao u Romi ili nekada velikog Čelsijevog talenta Tina Andžorina. Empoli je zaista miks svega i svačega.

Iako su jedan od retkih neporaženih timova u Evropi, ništa u Empoliju se neće promeniti posle ovakvog starta sezone. Svesni su da su i dalje samo pet bodova iznad linije ispadanja i da sve može da se okrene za koju nedelju. Uostalom, veći deo istorije su proveli u Seriji B (22 sezone) nego u Seriji A (17 sezona). U poslednjih 11 godina su pet puta menjali rang takmičenja.

Empoli nema pravo da sanja velike snove. Grad od oko 45.000 ljudi sa dva trga i četiri veće ulice čija se populacija leti propolovi, ne pripada trendovima današnjeg fudabala. Istina, postoje slučajevi poput Viljareala i Hofenhajma, ali iza njih stoje mnogo bogati ljudi koji žele da potroše velike pare.

Na čelu Empolija je od 1991. godine Fabricio Korsi, lokalni biznismen težak oko pola milijarde evre koji se obogatio u tekstilnoj industriji. Ali, ne pripada profilu bogatih skorojevića koji se odjednom pojave u sportu. Niti izbegava javnost, niti preko fudbala kupuje uticaj i popularnost. Priča retko i pametno kada ima povoda.

Njegov pogled na sport je nešto drugačiji. Može da potroši 10.000.000 evra na igrača, ali više voli da plati 450.000 za anonimnog 16-godišnjaka. Cilj mu je da Empoli izdržava sam sebe, da ima uglednu školu, dobar skauting, da pravi direktore, trenere, igrače… Često je bio kritikovan zbog nekih izbora, ali je upravo on lansirao Lučana Spaletija u trenerskoj karijeri. On je verovao u bankara po imenu Mauricio Sari. On je dao prvu ozbiljnu šansu Frančesku Gvidolinu.

Jedina neostvarena želja mu je da napravi i moderan stadion na mestu sadašnjeg Kastelanija. Kada se u državi stvore uslovi za to… Često je navodio Atalantu i porodicu Perkasi kao primere kao treba, a novokomponovane Amerikance u italijanskom fudbalu kao primere kako ne treba.

Vremenom je Empoli uspeo da napravi i kakvu takvu navijačku bazu. Nekih 7.000 do 8.000 ljudi kupuje sezonske i vole svoj grad i klub. Kada gostuju Juve, Milan, Inter i Fiorentina, tribine su duplo punije. I mimo ostalih navijačkih grupa koje su smeštene po “kurvama” iza golova, tribina sa Empolijevim najvatrenijim pristalicama je ona u koju kamera direktno gleda. Tu su od 1997. kada im je Spaleti tražio da se presele bliže terenu i budu glasniji. I kada gube i kada pobeđuju, otprilike je to isto broj ljudi na Kastelaniju.

Empoli nije klub za koji će neko van Italije početi da navija kakve god rezultate da ima, ali retko ćete u Italiji čuti i da neko mrzi Empoli. Oni su mali, simpatični i treba da budu tu.

SERIJA A – 7. KOLO:

Petak

18.30: (1.50) Napoli (4.40) Komo (7.50)

20.45: (2.55) Verona (3.30) Venecija (3.05)

Subota

15.00: (2.25) Udineze (3.30) Leće (3.30)

18.00: (1.48) Atalanta (4.20) Đenova (7.50)

20.45: (1.35) Inter (5.30) Torino (10.5)

Nedelja

12.30: (1.37) Juventus (4.70) Kaljari (9.00)

15.00: (1.85) Bolonja (3.50) Parma (4.40)

15.00: (1.65) Lacio (3.80) Empoli (6.25)

18.00: (4.20) Monca (3.50) Roma (2.00)

20.45: (3.35) Fjorentina (3.50) Milan (2.25)

***kvote su podložne promenama