Šišanje superbogatih ili očaj onih s manje novca: Otkud sad direktor za prodaju igrača u Englesku?

Kad bi se malo zagledala u fudbalska zbivanja, neka baka iz sela bi verovatno rekla: ovce za šišanje. I mada nije sve baš tako prosto, sasvim je jasno da u Francuskoj baš tako gledaju na klubove iz Premijer lige. Mada, ako ćemo da budemo politički korektni, možemo mirne duše da kažemo da su Englezi prosto postali osnovni izvor zarade za mnoge kolege iz Lige 1. Pa je tako Olimpik iz Marselja postao prvi klub na svetu koji u sistematizaciji radnih mesta ima i funkciju: direktor za prodaju igrača u Englesku?!

Ona je poverena Polu Oldridžu, čoveku koji je uzdrmao fudbalsku planetu kada je svojevremeno u Vest Hem doveo Karlosa Teveza i Havijera Maskerana posle čega je, davno pre Uefe i FSS-a, recimo,  premijerligaška uprava zabranila klubovima da kupuju igrače sa “trećim vlasništvom”. Preciznije, zabranila je menadžerima da na taj način ubiru deo kolača, mada su se oni naravno vrlo brzo snašli.

Situacija je u stvari postala samo još zamršenija, pa je tako pre dva leta jedan od klubova iz Premijer lige odustao od jednog Olimpikovog igrača jer nije mogao da utvrdi ko je na kraju menadžer dotičnog. I nije to bio jedini problem slične prirode, zbog čega su, uostalom, na Velodromu i doveli Oldridža da proba da sredi situaciju. Da li je baš on pravi čovek, videćemo, ali da ima šta da se sređuje – ima. I tim se problemima bavio GetFrenchFootball, sajt koji na engleskom jeziku prilično dobro prati zbivanja na francuskom tržištu fudbalera.

Otkud, dakle, direktor za prodaju igrača u Englesku?

Prvo, jeste opravdano engleskom tržištu posvetiti malo više pažnje, pošto baš iz Premijer lige Francuzi crpe ogromne količine novca. S tim da postaje sve teže. Prošla su vremena kad je Marselj mogao da Totenhemu “uvali” Klintona N’Žijea za 15.000.000 evra. Otkako je Lester iskopao Rijada Mareza i N’Gola Kantea svi bi želeli da pazare za male pare, a kako su se i analitičke platforme usavršile, sada Englezi mogu lakše da dođu do talentovanih igrača koji još nisu na visokim platama i samim tim nemaju jaka obeštećenja.

Sve je više klubova koji se više ne uzdaju u uticajne menadžere, već u kompjuterske programe. Pa tako postaje sve teže “prevariti” bogate premijerligaše. Recimo, neće se tako lako ponoviti situacija iz 2018. kada su navijači Fulama tražili Jutjub klipove novog pojačanja Andre-Franka Angise, dok se istovremeno cela Francuska smejala na obeštećenje od 30.000.000 evra znajući da je Olimpik ozbiljno “izmuzao” Kotadžerse.

Olimpik bi naravno da proba opet, hitno mu je potreban novac, ali ovog leta nije uspeo da proda nikog u Premijer ligu, pa mu je najveći transfer bio odlazak Lukasa Okamposa u Sevilju za 15.000.000 evra. Platežno sposobni klubovi su ipak preko Lamanš kanala. Klubovi iz sredine tabele Premijer lige čak su navodno bili spremni da daju 50.000.000 evra za Florijana Tovana, ali njemu se nije išlo sa Mediterana i posao je propao. Ugledni menadžer Vili Mekej uzalud je pokušavao da im proda priču o Morganu Sansonu, niko u Engleskoj nije naseo. Olimpik je ostao bez očekivanog novca i nije bilo para za rekonstrukciju ekipe.

Otud Oldridž sa najčudnijom funkcijom u svetu fudbala. Pitanje je samo šta će o svemu reći sportski direktor Andoni Zubizareta?

(FOTO: Reuters)