Sine, ne vraća se u Zvezdu zbog jedne magije

Bilo je, kroz Zvezdinu novu istoriju, igrača velikog talenta infantilnog i tinejdžerskog ponašanja, koji nisu na vreme spoznali da je prirodni dar u stvari kredit dat od strane svevišnjih sila koji morate da svakodnevno vraćate. Međutim, malo njih je išlo na svakodnevne vojničke raporte kod pretpostavljenih, počev od generalnog direktora kluba Zvezdana Terzića do kapitena Uroša Spajića, kao mladi krilni fudbaler poslat na kaljenje u OFK Beograd Lazar Jovanović. Osećao se kao Slobodan Popadić u seriji Bolji Život nenavikntu da ga desetar mušta zbog beogradskih manifetluka.

Crvena zvezda ga je letos dovela iz Vojvodine kao velikog talenta neobuzdanog karaktera, usled mogućnosti da za njega plati simboličnih 30.000 evra. Praktično, srpski šampion, za razliku od slučaja Uroša Kabića, gotovo ništa nije mogao da izgubi, jer iako su pojedine prognoze govorile da je Lazar Jovanović intantilan da shvati značaj Crvene zvezde u punom kapacitetu, bilo je sagovornika teze da je mali Lane dupla desetka na talonu koji samo slabovidi ne bi pokupili. Posebno, što je Nenad Milijaš, trener omladinaca iz prvog reda pratio igrački razvoj sina nekadašnjeg saigrača Milana Laneta Jovanovića. I govorio je pretpostavljenima da je Lazar igrač za Crvenu zvezdu.

Početni meseci igrača rođenog 2006. godine u Crvenoj zvezdi bili su, blago rečeno, mučni. Više je i iluzorno pisati da je napravio ozbiljan greh mladosti kada je u noći uoči 174. večitog derbija viđenna haubi jedne zvezde društvenih mreža. I nije to bio prvi propust malog Laneta, koji je dolaskom u Beograd hteo da iskusi onu frazu prepričanu iz usta Dejana Stankovića. Kada mlad igrač, na pola koraka od slave, pomisli da sve što leti može da se jede. Čak su i pojedini direktori Crvene zvezde u neformalnim razgovorima pričali da je situacija sa Lazarom Jovanovićem alermantna i da će što pre morati da se dozove pameti. Posebno, što kalup Vladana Milojevića ne prepoznaje ni loše navike na terenu, ni ne baš reprezentativan način života.

Vagalo se na Marakani oko sudbine Lazara Jovanovića, upirao je iz sve snage i bivši kapiten Uroš Spajić da ga dozove pameti. Jer nisu bili imuni na njegtov talenat, po prvi put demonstriran u punom kapacitetu na gostovanju Milanu u okviru Lige šampiona za mlade.

Ali i tada, čak i na pripremama u Antaliji, Lazar Jovanović je delima pokazivao da mu je potrebna međustanica, negde gde će morati da se prepusti svojim manama bez posledica. OFK Beograd je izabran kao idealna sredina, kako bi se izbistrirala slika.

Ona je i dalje mutna kada jer reč o Lazaru Jovanoviću, mada je on profilno i tržižno igrač za Crvenu zvezdu. I zato je u očima svima upao njegov pogodak u vanrednom kolu Mozzart Bet Superlige protiv IMT-a. Za četiri sekundi Lazar Jovanović je demonstrirao baš sve što treba da poseduje igrač velikog kluba. Savršenom kontrolom lopte  oslobodio se u začetku napada Luke Lukovića. Odigranim pasom u napred pokazao da ima mentalitet napadača. Produženom kretnjom demonstrirao da zna kako se dolazi do prostora. I onda je usledio udarac iz kolena, u stilu Entonija Jeboe...Epski gol uz veliku pomoć iskusnog Stefana Šćepovića.

I normalno je što se odmah povela polemika oko toga da li je takvom igraču, posebnog kova (Andrija Kaluđerović kaže da je jedini u srpskom fudbalu sposoban da zameni Tadića prim.aut), potrebno dati duži „grejs period“ u Crvenoj zvezdi. Jer publika na Marakani voli buntovnike mekanih dodira i sjajne završnice. Samo što u slučaju Lazara Jovanovića postoji i druga strana priče. Moraće u dresu OFK Beograda da pokaže da je sposoban da pravi razliku na terenima Mozzart Bet Superlige u kontinuitetu.

Vreme romantike i površnog gledanja na fudbal je odavno prošlo. Ne vraća se u Zvezdu zbog jedne magije... To, pre svega, mora da shvati Lazar. Sigurni smo da njegov otac Lane Jovanović to zna.