Simultanka Lazara Markovića: Sjaj Partizanove generacije 1994. za početak napada na kup

Stavio je Partizan zimske gume za vožnju u dosad najzahtevnijoj etapi od početka sezone. Poznavaoci automobila kažu da su Trajalove kvalitetne, pa je Parni valjak u novoj opremi počeo putovanje ka trofeju koji mu je izmicao u finalima prethodne dve sezone. Protiv srpskoligaša iz Kruševca nije bilo ni rezultatske dileme, ni igračkih peripetija, sve je favorit odradio kako je zamislio i ciklus od osam mečeva u narednih 25 dana otvorio sigurnom pobedom – 3:0.

Susret prve runde Kupa Srbije idealna je potvrda teze da je statistika kao bikini. Da, Kvinsi Menig je postigao dva gola, poboljšao lični učinak i nagovestio da bi mogao da bude adut na istom mestu narednog četvrtka protiv Genta, ali je tim Aleksandra Stanojevića u prvom duelu posle reprezentativne pauze živeo od inspiracije Lazara Markovića.

Kao da je za šahovskom tablom, kapiten lidera na superligaškoj tabeli odigrao je simultanku sa sastavom Milojka Gošića. Nalik Gariju Kasparovu kad sedne za sto sa amaterima, bivši reprezentativac je delovao toliko auutoritativno da se stekao utisak da u svakom napadu može da matira goste. Povukao je dva poteza dovoljna da naprave razliku jednaku upoređivanju biografija nekadašnjeg člana Benfike i Liveprula sa karijerama gostiju iz Kruševca od kojih neki imaju samo superligaški staž, a neki su tek zakoračili na fudbalsku scenu (petorica omladinaca u prvih 11).

Nebo i zemlja.

Proigravanja preslikana kao pod indigom, za dokaz da u Makrovićevim nogama i dalje ima baruta. Najpre Milošu Jojiću posle kojeg je još jedan povratnik namestio gol Kvinsiju Menigu, zatim i Danilu Pantiću, tako što je još jedno Partizanovo dete proigralo Holanđanina i omogućilo mu da drugi put savlada inače vrlo dobrog Aleksu Todorovića (2004. godište), koga poznavaoci prilika u nižim rangovima takmičenja smatraju vrlo talentovanim.

Za ugodno oktobarsko veče u Humskoj, pred neshvatljivo malim brojem gledalaca, osim Markovića se postarao još jedan izdanak „klase 1994“. Sve do danas Marko Živković nije osetio slast ulaska lopte u mrežu u crno-belom dresu, niti mu je to u opisu radnog mesta, međutim, desni bek je iskoristio činjenicu da je protivnik limitiran, odlazio visoko i posle proigravanja Saše Zdjelara upisao prvenac za matični klub.

Trijumf favorita ubedljivijim su mogli da učine Pantić (prečka), Jojić (šut pored stative), u nastavku je bilo još dosta zanimljivih akcija, međutim, osim pogotka Živkovića rezultat se više nije menjao. Između ostalog i zbog primetne nervoze Rikarda Gomeša, oličene u bespotrebnom žutom kartonu špica sa Zelenortskih Ostrva.

Partizan je pokazao da i u krnjem sastavu (bez Bibarsa Natha, Igora Vujačića, Aleksandra Šćekića, Nikole Terzić, Nemanje Jovića i Filipa Holendera) poseduje resurse da rutinski slavi i na otvaranju trećeg fronta, a Trajal u nekoliko situacija da ima potencijal za ekspreni povratak u Prvu ligu. Pre svega zbog uticaja iskusnog Predraga Pavlovića po krilu, ali i potencijala tinejdžera među stativama, Alekse Todorovića. Jedino što nema jeste iskustvo da reaguje na poteze Lazara Markovića.

Šah-mat.

KUP SRBIJE, ŠESNAESTINA FINALA

PARTIZAN - TRAJAL 3:0 (1:0)

/Menig 24, 49, Živković 67/

Stadion: Partizana

Gledalaca: oko 600

Sudija: Miroslav Miletić

PARTIZAN: Stevanović – Živković, Ostojić, Miletić, Obradović – Zdjelar (od 76. Smiljanić), Jojić – Marković (od 61. Lutovac), Pantić, Menig (od 61. Lazar Pavlović) – Rikardo (od 76. Miljković).

TRAJAL: Todorović – Gašić, Matejević, Terzić, Savić (od 58. Arsić) – Aleksić, Nikolić (od 46. Jović), Petrović (od 80. Sokolović), Pavlović (od 70. Milošević), Milisavljević (od 80. Jovičić) – Golubović

 KUP SRBIJE – ŠESNAESTINA FINALA

Radnik – Radnički Kragujevac 2:0 (2:0)

/Medić 22, Spasić 45/

Partizan - Trajal 3:0 (2:0)

/Menig 24, 49, Živković 67/