Ljubo Fejsa razočaran u Bruna Laža: Nikad mi nije dao šansu, morao sam da odem iz Benfike

Duplo više trofeja nego godina u klubu. Šest sezona je Ljubomir Fejsa član Benfike i za to vreme obogatio riznicu sa čak 12 pehara. Pet puta je bio prvak Portugalije, dva puta osvajao tamošnji kup, triput bio najbolji u Liga kupu, još dva u Superkupu. Izgradio je ime, postao simbol pobede, navijači Orlova maltene su znali: ako je Srbin u ekipi, znamenje će završiti na Lužu.

Iako je kod manje-više svih trenera igrao bitnu ulogu, osim kod poslednjeg. Otkako je Bruno Laž seo na klupu Benfike minutaža potencijalnog srpskog reprezentativca počela je drastično da se smanjuje. U početku je za to bila kriva povreda, ali i kad je ozdravio, bio potpuno spreman za igru, nije dobio šanse. Jesenas je skupio te 362 minuta i bilo je jasno da Laž ne računa na njega, pa je sreću pronašao u Alavesu.

Klub iz Vitorije ga je doveo na pozajmicu, a posle pet utakmica u La Ligi odlučio i da ga kupi na kraju ove sezone. Pogotovo što je oduševio trenera Asijera Garitana.
„U januaru sam morao da odem. Opredelio sam se za Alaves, jer sam želeo da igram, pošto mi trener Benfike nije pružao priliku“, pojasnio je Fejsa u intervjuu za Rekord kako ga nije bilo „na mapi“ kod Bruna Laža.

Nepisano je pravilo da se ne menja tim koji pobeđuje, a kako je Benfiki s početka sezone išlo uglavnom glatko, Laž nije hteo da tumba sastav. Opet, Fejsa je toliko dugo u Lisobnu da je morao makar da dobije šansu ili malo više poštovanja za sve što je uradio u dresu Orlova. A uradio je poprilično.
„Neposrednu po dolasku Bruna Laža, pretrpeo sam povredu na treningu, tako što me je udario saigrač. Dva meseca sam odsustvovao i u tom periodu sve se promenilo. Trener me nikad nije imao u planovima. Ni ja ne znam zbog čega, nikad mi nije objasnio. Kad smo razgovarali samo mi je rekao da nastavim da radim kao pre i da će kao pre. A nikad nije bilo. Razočarao sam se, iako sam davao sve od sebe. Za mene je jednako bitno da treniram, ali i da igram utakmice“.

Za razliku od Laža, Fejsa sa zadovoljstvom ističe ime trenera koji ga je leta 2013. doveo iz Olimpijakosa i pod čijim je vođstvom postao važan faktor na Lužu.
„Žorž Žezus me je doveo u Benfiku i nikad nisam rekao dosad, ali osećam potrebu da mu kažem veliko hvala što mi je omogućio šansu da proživim najbolje godine karijere u Lisabonu. Nisam ovo rekao ranije, pošto nisam pričljiv i ne dajem često intervjue. Takva sam osoba, više volim da radim nego da pričam. Samo su mi dve stvari važne u životu: porodica i fudbal. Žezus je jedan od najboljih portugalskih stručnjaka. Jedan od najboljih na planeti. Njegovi zahtevi su ogromni, ali zato izvlači najbolje iz fudbalera. Dosta sam naučio od njega“.

Posebno mesto u Fejsinom spomenaru iz Lisabona zauzima Rui Vitorija, vodio je ekipu tri i po sezone i zaslužan je za čak sedam trofeja. Kod njega je Ljubomir odigrao 122 utakmica, najviše u karijeri kad se gleda bilo koji trener s kojim je sarađivao.
„Rui je smireniji od Žezusa. Dobar je trener i fantastičan čovek. Za njega i njegov stručni štab imam samo reči hvale. Nadam se da će svako od tih ljudi biti uspešan u životu“.

Poseban odnos za ovih šest i kusur godina izgradio je sa predsednikom, Luisom Filipeom Vijeirom.
„Čovek stvarno, ali stvarno, voli Benfiku. Nije tipičan predsednik, koji po ceo dan provodi u kancelariji. Bio je uz ekipu skoro svakodnevno, dosta pričao sa igračima i trenerima, podržavao nas, činio da se osećamo dobro, hrabrio da podignemo glavu kad bismo potonuli. Da nije bilo njega, ne bi bilo ni uspeha Benfike poslednjih godina“.

Benfika trenutno ne računa na Fejsu, ali se 31-godišnji centralni vezni rado seća vremena u Lisabonu.
„Ponekad mi nedostaju igrači kao što su Luizao, Žulio Cezar, Salvio, Gaitan, Rodrigo, Žonas, Lima, Enco Perez, Garaj, Nelson Samedo, Renato Sančes, Ederson, Oblak, Kardozo, Eliseu, Sikeira i Artur... Toliko vrhunskih fudbalera! Nadam se da ćemo svi ostati deo Benfike“, dodao je Ljubomir Fejsa.