Simeone više nije jedini ljubimac navijača Atletika, sada su to – dva Simeonea

Atletiku je trebalo oko dva meseca da uhvati zalet, ali sada je nezaustavljiv i izgleda da se radi o jednoj od onih sezona u kojoj će se boriti za titulu. Od utakmice protiv Vika u Kupu Kralja 31. oktobra, pa do poslednje u kojoj je savladan Slovan iz Bratislave, nanizao je deset uzastopnih pobeda kojima se ne mogu pohvaliti Barselona i Real, Bajern ili Liverpul. U Primeri je treći, sa vrlo malim zaostatkom, a na tabeli Lige šampiona jedanaesti, na samo bod od mesta koja kvalifikuju direktno u osminu finala.

Čolo je još jednom ućutkao kritike. Trebalo je, kaže i sam, samo neko vreme da se novi igrači naviknu na njegove ideje i da se mehanizam uhoda. Sada već niko ne sumnja da je Hulijan Alvares bio dobra kupovina i da će biti dostojan zamenik Antoana Grizmana na kormilu crveno-belog broda i da su Le Norman, Galager, pa čak i Lengle bili dobar posao.

Ipak, sada u svojoj četrnaestoj sezoni i sa preko 700 utakmica, Simeone je posebno ponosan na jednog novog prvotimca. Nedavno je, nakon 20 godina, na stadionu Atletika ponovo jedan Simeone zatresao protivničku mrežu, dok je njegov otac uz liniju terena slavio vatrenije nego ikada. A, junior je za samo dva meseca početnu skepsu publike i novinara pretvorio u apsolutno oduševljenje.

Prošlo je mnogo vremena otkada se Dijego, sa bebom Đulijanom u rukama, opraštao od igračke karijere na „Visente Kalderonu“. Prošlo je mnogo vremena i otkada mu je nakon gola Raula Garsije protiv Reala, pritrčao dečko - skupljač lopti za kojeg smo kasnije saznali da mu je rod. Sada „Čolito“ ima 21 godinu i zaradio je mesto u startnoj postavi crveno-belih.

Nije Đulijano Simeone delovao kao neko čudo od fudbalera. Generalno, nije važio za igrača Atletikovog nivoa, a mnogo boljim se uglavnom smatrao najstariji brat, Đovani, koji je karijeru izgradio u Italiji. Ovaj najmlađi je igrao prvo u B timu Atletika, potom je ustupljen drugoligašu Saragosi, pa onda Alavesu, gde je na samom početku prošle sezone brutalno povređen i do januara odležao sa frakturom cevanice. Ali se u drugoj polovini vratio i odigrao nekoliko dobrih meseci, da bi zatim briljirao u olimpijskoj reprezentaciji Argentine iskoristivši sve trenutke koje mu je dao na terenu Havijer Maskerano.

Vratio se u Atletiko na pripreme zajedno sa još jednim potencijalnim kandidatom za ostanak – Samuom Omorodionom. Ali ostao je Đulijano, dok je Samu prodat Portu. A, kada je počeo da zatrpava protivničke mreže u Portugaliji, dok su crveno-beli patili da stanu na pravi put, mediji su se okomili na klub i na trenera koji je oterao potencijal, a doveo sina.

Čolo je uvek govorio da će teško doći u takvu poziciju. A i sada tvrdi isto - kada se radi o Đovaniju kojeg bi trebalo otkupiti od drugog kluba i dovesti u Madrid. Ali, Đulijano je stasao na Metropolitanu, pripada Atletikovoj akademiji – dakle besplatan je. A može i da se unovči – još je jedan interesantan argument.

Ipak, Čolo je verovatno jedini kojem veruju kada kaže „Ja sam otac, ali nisam glup – i jedino me interesuje pobeda“. I jedini kojem to može zaista i da uspe. I da se pritom pitamo, kako li je biti Simeoneov sin, i da li ti je celi život trening.

Đulijano Simeone (©Reuters)

Ispostavilo se da je Đulijano i te kako dobrodošao u tim. Niko nije tako dobro naučen „čolizmu“ kao onaj kojem je čitav život trening. I niko nije tako idealna produžena ruka trenera na terenu kao onaj ko u detalje zna šta se traži od njega – i ostalih. A biti Simeoneov sin izgleda nosi i neke druge nasledne elemente.

Huan Karlos Karsedo koji ga je trenirao u Saragosi, oduševljen je upravo činjenicom što je gledati Đulijana umnogome slično kao gledati Dijega. „Pripada porodičnoj sagi“, ističe Karsedo, „uvek igra sa 100% snage, za njega ne postoje prijateljske utakmice“. Dodaje da je veliki radnik, entuzijasta – i lider. „Biće značajan igrač, sigurno“, ubeđen je Karsedo.

Naravno, premda je ofanzivni igrač, vrlo je aktivan u odbrani – što je jedna od neoborivih zapovesti njegovog oca. A prilagodljivost koju je pokazao na različitim pozicija, spasla je desno krilo na kojem se Nauel Molina slabo snašao. Sada je to maltene najopasniji deo napada.

Brz je, i nimalo ga ne mrzi da se otisne u sprint preko celog terena. Baterije mu se nikada ne prazne, i bori se za svaku loptu kao da mu život od toga zavisi. Energija i motivacija sa kojom ulazi na teren su zarazne. I mada nema tehniku i viziju igre , a ni „nož u zubima“ sa kojim je igrao tata, u mnogo čemu su identični.

Ne tako davno, Žoze Murinjo je opisao Dijega Simeonea kao fudbalera koji je činio druge boljima, i požalio da je takvih igrača sada jako malo. Sada se, ne tako slučajno, Atletikovi dobri rezultati podudaraju sa redovnim nastupima njegovog naslednika. A tu su i neke nesporne činjenice kao da je nominovan za igrača meseca La Lige u novembru, a u istom mesecu je debitovao kod Skalonija u seniorskoj reprezentaciji Argentine.

Kolčonerosi već ne štede pohvale. Stav i pristup igri i bespoštedni trud su u očima navijača često važniji od virtuozne tehnike. Sve priče o nepotizmu su utihnule kada je Đulijano pokazao da nosi tu čuvenu crveno-belu DNK – i to u kombinaciji sa DNK trenera koji ih je vratio u život i 13 godina ih drži na vrhu.

Nova maskota Metropolitana nema šta više da doda:

„Ponosan sam što se prezivam Simeone. I igram u klubu u kojem sam oduvek sanjao da igram“.

PRIMERA – 17. KOLO

Petak

Valjadolid - Valensija 1:0 (1:0)

/Tuami 20/

Subota

Espanjol - Osasuna 0:0

Majorka - Đirona 2:1 (1:1)

/Larin 20, 51 - Van de Bek 7/

Sevilja - Selta 1:0 (0:0)

/Bueno 65/

Rajo Valjekano - Real Madrid 3:3 (2:2)

/Lopez 4, Mumin 36, Palazon 64 - Valverde 39, Belingem 45, Rodrigo 56/

Nedelja

14.00: (1,42) Atletiko Madrid (4,20) Hetafe (9,00)

16.15: (3,50) Alaves (3,20) Atletik Bilbao (2,20)

18.30: (1,42) Real Sosijedad (4,30) Las Palmas (8,50)

18.30: (1,85) Viljareal (3,70) Betis (4,70)

21.00: (1,15) Barselona (8,00) Leganes (16,0)

***Kvote su podložne promenama