Simbol buduće imperije i legenda u nastajanju: Otkako je „taksista“ stigao, sve se okrenulo

Njukaslov prvi deo sezone je bio prilično turbulentan. Ekipa Stiva Brusa je očajno ušla u sezonu i osvojila samo tri boda u prvih osam utakmica što je punačkog Džordija koštalo otkaza već u oktobru. Nekoliko dana pre toga je klub napokon pao u ruke bogatih Saudijaca i preko noći postao „najbogatiji klub sveta“.

Naravno, odmah su počela poređenja sa Romanovim Čelsijem, arapskim projektima u Mančester Sitiju i Pari Sen Žermenu i licitacija koja velika imena će doći na zlatni kazan princa Mohameda bin Salmana. Dok su se ispaljivale senzacionalističke vesti i prognoze o kupovinama Mbapea, Halanda ili ostalih velikih zvezda, Njukasl je paradoksalno tonuo u ambis Čempionšipa i igrao najgori fudbal u Premijer ligi. Samo je Norič bio gori.

Prva želja novih vlasnika je bilo neko zvučno trenersko ime, poslate su bogate ponude Ten Hagu, Fonseki, Favru... Niko nije smeo da rizikuje i da uđe u tu priču osim Unaja Emerija. On je priznao da želi da napusti Viljareal i pređe u Njukasl, ali su ga vlasnici španskog kluba na ponoćnom sastanku stopirali i vidimo šta se kasnije zbilo...

U međuvremenu su Svrake tonule u Premijer ligi, vodio ih je Grejem Džons kao privremeno rešenje da bi tamo u novembru konačno stigao trener. Mimo svih očekivanja je to bio Edi Hau. Daleko od profila trenerske zvezde kakva se očekivala na Sent Džejms Parku. Ali i logičan izbor jer mu je dobro poznat ambijent borbe za opstanak u Premijer ligi. Čekao je Njukasl i sa njim na prvu pobedu u sezoni i konačno ju je zabeležio posle skoro četiri meseca čekanja. Jedva je savladan Barnli.

Usledila je opet serija loših rezultata i zaista je delovalo da će „najbogatiji klub sveta“ naredne sezone igrati protiv Milvola, Blekpula, Bristola... Usledila je panična zimska kupovina. Njukasl je u januaru uložio preko 100.000.000 evra jureći pojačanja na sve strane. Na tuce igrača je odbijalo njihove ponude i pozive da bi se na kraju sve završilo dolascima trojice defanzivaca (Kiran Tripijer, Met Target, Den Burn), i po jednog veziste (Bruno Gimaraeš) i napadača (Kris Vud). Njukasl je u toj jurnjavi za novajlijama uspeo da ostvari i drugu pobedu u sezoni i da sakupi mršavih 14 bodova. U 21 utakmici!

I dok se za četiri „domaća“ pojačanja može reći da su premijerligaški profil kakvom teži Edi Hau, Bruno Gimaraeš je bio malo drugačije internacionalno pojačanje u stilu bogatih engleskih klubova i najava kakav pravac će Njukasl da zauzme u budućnosti. Imao je Gimaraeš tada pozive Juventusa i Arsenala, ali je rešio da pređe u Njukasl. Doduše, bila je to ponuda koja se ne odbija. Lion je dobio 42.000.000 evra fiksno i još 8.000.000 kroz bonuse. Najskuplja kupovina u istoriji Njukasla.

Bruno Gimaraeš na promociji (©Reuters)

Gimaraeš je pre toga u Lion došao iz Atletiko Paranensea kao izričita želja tadašnjeg direktor Žuninja Pernambukana i jedan od najtalentovanijih veznih igrača u Brazilu. Od njega je upio gomilu saveta, vrlo brzo se uklopio i postao igrač evropskog profila. Nije bio ona vrsta Brazilca sa Jutuba koji prave cirkus sa driblinzima, niti „dabl-dabl“ igrač sa golovima i asistencijama već više primer zahvalnog evropskog veziste koji ekipu i saigrače čini boljim. Oduzimanje i iznošenje lopte, pas, sigurnost, pregled igre...

„U svetu u kojem tražimo najbolje igrače, jako je bitno naći prave karaktere. Nekoga ko će se uklopiti u stil ekipe i dati navijačima ono što žele da vide. Bruno Gimaraeš ima sve to. Tehnički je savršen, a spreman je da u 95. minutu istrči sprint“, pohvalio je Brazilca nekadašnji Evertonov vezista Lion Osman.

Došao je u Njukasl i izabrao dres sa brojem 39 u čast taksi vozila koje je vozio njegov otac i koje je othranilo porodicu.

„Sportom sam počeo da se bavim iz nužde jer su mi kao trogodišnjaku otkrili penumoniju i mama me je prvo poslala na plivanje. Nije mi se dopalo i zamolio sam je posle dve godine da me prebaci na fudbal. Ona se protivila, ali tata je bio fudbalski zaluđenik koji je mnogo voleo da igra ovaj sport mada nije imao mnogo vremena i prilike za to jer je morao da vozi taksi da bi nas prehranio“, pričao je kasnije Bruno.

Poput taksija je odmah pružio ekspresnu uslugu Svrakama.

Otkako je Bruno Gimaraeš zaigrao za Njukasl, klub sa severa Engleske je osvojio 22 boda u 11 utakmica, zabeležio samo tri poraza i čak sedam pobeda.

(1,73) Milvol (3,50) Hal (5,30)

Poslednja je bila najzvučnija. Pobedili su Lester sa 2:1. Oba gola je postigao Bruno Gimaraeš, a drugi je bio u dubokoj nadoknadi vremena. Kod prvog gola je pokazao snalažljivost mačke i iščačkao loptu iz ruku Kaspera Šmajhela, a kod drugog je u 95. minutu isprintao ceo teren kao da je početak utakmice i fantastično se pojavio iz drugog plana na petercu. Nije loše za igrača kojem postizanje golova ne spada u opis redovnog posla.

„Golovi nisu ono gde smo očekivali da nas podigne kao ekipu, ali uspeva i u tome. Mislim da je veličanstven igrač u svakom smislu. Pogotovo u igri bez lopte. Neverovatno je strastven za fudbal. To mi se najviše sviđa kod njega. On nosi srce na teren i spreman je da ga da ekipi u svakoj utakmici“, kaže Njukaslov trener Edi Hau.

Već sada se može oceniti da je Brazilac pun pogodak Njukasla i najaviti da je simbol nekih budućih vremena koja bi na pogon saudijskih petro dolara trebalo da budu mnogo uspešnija i blistavija za klub fanatično odane navijačke armije.

Dobrodošlica navijača (©Reuters)

Ako se Njukasl bude razvijao kao što je to bio slučaj Čelsija ili Sitija posle ulaska ogromnog kapitala, lako je zamisliti kako će to izgledati. Ovi igrači koji su tu sada će se postepeno sklanjati da ih zamene veća i skuplja imena. U Čelsiju i Sitiju su retki poput Terija, Lamparda ili Kompanija preživeli tu revoluciju. Ali u slučaju Bruna Gimaraeša deluje da neće biti potrebe za skupljim ili boljim rešenjem. Lako ga je zamisliti u mnogo atraktivnijem timu Njukasla.

„On je top klasa veznog irgača. Sjajan je se loptom i ima ogromnu radnu etiku. Poštuje saigrače i uvek ih ’vidi’. Mnogim igračima je potrebno vreme da se aklimatizuju na Premijer ligu, ali ne i njemu. Setite se Fabinja kad je došao u Liverpul. Trebalo mu je vremena... Ovaj momak se tako brzo prilagodio i definitivno je igrač koji će biti oslonac tima u budućnosti. Onaj trk u 95. minutu je nagrada za sve prethodne sprinteve, jer celu utakmicu nije stao. Nije sumnjao u sebe i da li vredi potrčati još jednom i nagrađen je“, kaže bivši engleski vezista Džejmi Rednap.

A ako navijači Njukasla nešto cene, onda je to fanatična požrvovanost. Još ako taj igrač i ume da igra fudbal, rezervisano mu je mesto miljenika u njihovim srcima. Reč je o jednoj od najvernijih publika na Ostrvu. Čovek koji to najbolje zna je ikona kluba Alan Širer. Nije imao srca da ih napusti iako je mogao da igra u nekom većem klubu i da osvaja trofeje.

„Impresioniran sam Brunom! On će biti lider Njukasla u narednim sezonama. Ko god da dođe u Njukasl, on će biti standardan ako to bude želeo. A verujem da hoće. Sve mi se sviđa kod njega: agresija, pas igra... Plus uživa u ovdašnjoj atmosferi i oseća klub“, prokomentarisao je legendarni Širer.

Ono što je nekada bio Širer, Bruno bi mogao da bude u novom Njukaslu.

„Uživam ovde u svakom detalju. Srećan sam da igram za ovakve navijače. Volim da pričam sa njima na ulici, da se slikam, da delim autograme... Želim da postanem legenda ovog kluba“, poručio je Bruno Gimaraeš.

Prve kupovine Romana Abramoviča u Čelsiju su uglavnom bili promašaji poput Krespa, Verona, Mutua, Džonsona, Žeremija... Tek su posle došli budući simboli poput Drogbe i Čeha. Siti je krenuo sa trošenjem para na Robinja, Žoa, De Jonga, Belamija, Bridža pa su kasnije došli pravi pogoci poput Jaje Turea, Davida Silve, Aguera... Njukasl je čini se odmah pogodio sa jednim.