Sezona bez trofeja: Da li je baš sve tako crno u Humskoj?

Fudbalski aksiom koji naročito važi za lige kao što je naša, u kojima postoje dva do tri velika kluba, kaže da je svaka sezona u kojoj se na kraju ne unese ništa u trofejnu salu – neuspešna.

Partizanu je četiri godine zaredom osvajanje Kupa Srbije u poslednjem meču u sezoni vraćao osmeh na lica i sezonu označavao uspešnom, jer je parče srebrnine ipak pojačalo bilans u trofejnoj Sali. Ali, toga neće biti u 2020. godini.

Iako je došao u Niš sa oreolom velikog favorita da odbrani pehar, odnosno da ga osvoji peti put zaredom, Partizan je odigrao lošu utakmicu, na kraju se nekako domogao penala, gde je opet uz dva promašaja počastio Vojvodinu trofejom. Prema tome, ovog leta se u saldu uspeha crno-belih neće dodati još jedna recka.

Kada se podvuče crta na kraju duge takmičarske godine, glavno je pitanje: Da li je sezona za Partizan potpuno propala?

Najveća zamerka Savu Miloševiću i njegovom timu ide na prvenstvo Srbije. Ovo je treća sezona zaredom u kojoj Partizan ne samo da nije osvojio trofej, nego nije bio ni istinski kandidat da ga uzme. Ponovo je peškir bacio još u jesenjoj polusezoni. Jeste večiti rival odigrao još jednu sezonu sa vrlo malim brojem kikseva, ali su crno-beli odigrali još jednu sa velikim brojem nedobijenih utakmica. Od 30 kola, Parni valjak je zaribao u deset. To je trećina mečeva bez pobede.

Ako smo uoči finala Kupa konstatovali da Partizan igra dobro velike utakmice, sve kikseve je upisao na malim. Do kraja 2019. imao je četiri poraza, od toga dva na svom terenu (Voždovac i Napredak). I već tada je svaka priča o borbi za titulu bila besmislena.

Apsolutni prioritet u narednoj sezoni za crno-bele je osvajanje titule. To ne znači zanemarivanje ostalih frontova, ali fokus, po logici stvari, mora da bude na osvajanju domaćeg trona. A, osnovni preduslov za to je da Partizan „produži klupu“, da pojača igrački kadar, ali o tom drugom prilikom.

PARTIZAN - OCENE: Pavlovićeva labudova pesma, neumorni Sadik i propast sezone za Miloševića

Kup je sada već ispričana priča. Sve je bilo odlično za tim iz Humske do finala. A, tu nije ličio na sebe, delovao je kao bez ideje šta bi trebalo da radi na terenu, ušao je u seriju grešaka i zato je kažnjen. Kasnije je stihijski krenuo napred i to mu je i donelo produžetke, gde je opet igrao stidljivo i nedovoljno angažovano za ekipu koja juri trofej.

Evropska sezona je mogla da bude svetla tačka Parnog valjka, ali onaj finiš u Hagu... Sve kada se sabere, daleko da je nastup na međunarodnoj sceni bio promašaj. Bilo je tu odličnih utakmica, vrlo uzbudljivih mečeva, ali i tu je Partizan bio „kratak“. I u Beogradu i u Hagu je ispustio pobede protiv Alkmara sa igračem više. I time je ispustio kartu za evropsko proleće. Daleko od toga da je bilo loše, ali sve se „crtalo“ Parnom valjku da bude mnogo bolje nego što je na kraju ostvario.

Ovog leta sa promenjenim sistemom kvalifikacija, mogao bi taj put i do grupa Lige Evrope da bude pakleno težak za Partizan. Mnogo će toga zavisiti od sreće na žrebu.

Ipak, da li je baš sve tako crno u rezimeu sezone u Humskoj?

ZVEZDA I POVEĆANJE TRŽIŠNE VREDNOSTI IGRAČA NAJVEĆI PLUSEVI

Tačno, ovo je prvi put za mandata aktuelne uprave da sezonu završava bez pehara. Svaki put dosad imala je taj adut u rukama, kao odbranu pozicija, sad joj je izbijen penal-ruletom u Nišu. Za razliku od prošle godine, kad je Bojan Ostojić golom na Marakani doslovce spasao fotelje pojedincima i kad se pričalo da bi eventualnim porazom moglo da dođe do potresa u klubu, sad su okolnosti u Humskoj kud i kamo stabilnije i nikakvi tektonski poremećaju se ne očekuju u klubu. Pre svega što je finansijska situacija kontrolisana, a tamo gde ima dovoljno novca uglavnom nema potrebe za promenama. Drugi je padež da li su promene druge vrste neophodne.

Poslovni mir Partizan je pronašao prodajom Strahinje Pavlovića Monaku. Transakcija vredana 10.000.000 evra omogućila mu je da posle niza godina izađe na zelenu granu i spokojno kruni ovu godinu. Čak i kriza izazvana koronom ne bi trebalo žestoko da ga pogodi, pošto u klubu kažu da novca za bezbrižan život – ima.

NOVCA ZA ŽIVOT - IMA

A biće ga još više ukoliko se tokom leta realizuje još jedan mega transfer. Iza crno-belih je sezona maksimalne afirmacije Filipa Stevanovića. I pre nego što su prodali Pavlovića, projektovali su Stevanovića kao zlatnu koku kluba i koristili prilike da ga promovišu, a krilni vezista im vraćao golovima i asistencijama, pa je pre 18. rođendana dostigao cenu za koju se veruje da će biti u rangu štopera. Imali su u Humskoj velike planove i sa Lazarom Pavlovićem i Lakčevićem, ali samo je Filip Stevanović, zasad, pokazao klasu kakvu Evropa ište. I spremna je da plati.

Da bi se shvatilo da Partizan, ipak, nije samo tapkao u mestu godinu dana, već je razvijao igrače jasno se može zaključiti i na primeru trojice stranaca. Umar Sadik je došao kao otpadak Rome, Takuma Asano kao 40. i neki fudbaler na platnom spisku Arsenala, Sejduba Suma se vratio sa pozajmice iz Izraela i niko ga nije uzimao za ozbiljno... A onda je Savo Milošević sa saradnicima uspeo da ih probudi i unapredi do tog nivoa da oko njih lete milioni. Koliko klub može da zaradi odrediće tržište, kao nepogrešiv dokaz nečije vrednosti, međutim, očigledno je da su cene tih momaka – kao i Stevanovićeva – daleko veće nego što su bile na početku ciklusa.

Realno, ovaj ekonomski deo najmanje zanima navijače. Oni od tih miliona nemaju ništa. Čak je i pitanje da li bi Partizan trebalo da budu preduzeće za proizvodnju i preprodaju fudbalera legitimno taman koliko i zašto već tri godine nije prvak države? A da bi bio šampion mora da se pojača. A kad već ima novca u kasi – i biće ga još više kad se prodaju Stevanović ili neko od stranaca – razum zapoveda da se ovaj tim osnaži.

Rezultatski, u tek okončanoj sezoni jeste podbacio. Gubio je bodove na malim, a oduševljavao navijače na velikim utakmicama. Koliko god ukus zbog izgubljenog trofeja bio gorak, Partizan je dvaput tukao večitog rivala (jednom u prvenstvu, jednom u kupu), a podatak da mu Crvena zvezda nije dala gol pokazatelj je da je mečeve sa crveno-belima tretirao maltene kao vrhunac takmičenja. Ništa ga pre ni posle toga nije interesovalo. Što je suštinski pogrešan pristup, ali je makar doneo saznanje da na tri utakmice nije matiran od Zvezde, što je određenim strukturama satisfakcija.

Mala, ali satisfakcija.

Pišu: Vujadin Tomković i Aleksandar Joksić

(Pogledajte i novu epizodu Mozzart Njuzza)