Setite se Pižonovih reči pre revanša sa Haifom...

Moglo je sve da bude drugačije, ali više ne smeju Crvenoj zvezdi da razmišljaju o prosutom blagu u Haifi i propuštenoj prilici da se u Beograd vrate sa mnogo boljim rezultatom. I minimalan poraz, uz dva postignuta gola, zapalio je fitilj prepoznatljive euforije o čemu svedoči da je najveći stadion u Srbiji raspordat u rekordnom roku. Međutim, podrška 50 hiljada ljudi, uz logično velika očekivanja, može da ima i drugi kraj batine. Odnosno da oteža posao crveno-belima u meču u kojem mogu da dođu do trećeg plasmana u Ligu šampiona u poslednjih šest godina.

Mentalitet ovdašnjih navijača, ili dobrog dela Zvezdinih fanova, je dobro poznat. Trtažiće krcata Marakana gol u ranoj fazi meča, možda i nokaut Makabija iz Haife u prvom poluvremenu. I za Zvezdu bi bilo najbolje da se to desi, ali pitanje je koliko je to realno.

Moraće tim Dejana Stankovića da igra više glavom nego srcem nošen pokličom sa tribina, koji u slučaju da ne krene sve po željama, može da se pretvori u blagu nervozu. Potom i u veliku nervozu. Međutim, istorija Crvene zvezde, nakrcana sličnim utakmicama poput revanša protiv Makabija, govori da srpski predstavnik u kvalifikacijama za Ligu šampiona ne mora ultimativno da traži gol u ranoj fazi meča.

Moraće i igrači i navijači Crvene zvezde da se naoružaju strpljenjem uzimajući u obzir brzinu i talenat ofanzivnog dela izraelskog tima. Možda i da se prisete reči četvrte Zvezdine zvezde Vladimira Petrovića Pižona koji je bio u sličnom iskušenju 1996. godine.

Bila je trenerska karijera najboljeg beogradskog igrača u istoriji puna uspona i padova, čak vrlo kontradiktornih odluka, ali je duel sa Kajzerlauternom odradio na nivou svog igračkog umeća. Crveno-beli su minimalno poraženi na Fric Valteru (0:1), pa im je za prolaz u drugo kolo Kupa Kupova bila potrebna pobeda od dva razlike. Kao i sada. Na stadionu Rajko Mitić bilo je više od 60 hiljada gledalaca, koji su pokazali jak nivo tolerancije. Ohrabrila ih je prilično dobra igra u prvom poluvremenu, koju je kasnije Pižon Petrović unapredio uvođenjem tada 18-godišnjeg Dejana Stankovića. Ostalo je istorija. Crveno-beli su u regularnom toku slavili minimalnim rezultatom, potom u produžecima deklasirali nemačkog predstavnika (4:0), uz dva gola sadašnjeg trenera.

Možda su Pižonove reči putokaz kako treba igrati protiv Makabija iz Haife.

”Znao sam da utakmica traje 90 minuta. Uopšte nije bilo bitno da u prvom poluvremenu damo gol. Imali smo vremena za sve. Zato sam napravio i neke drugačije strateške odluke. Ostavio sam Dejana Stankovića na klupi. Znao sam da može da mi pomogne ukoliko stvari ne počnu da se odvijaju kako mi želimo. Hteo sam da ga sačuvam kao jednog od najboljih igrača. I upalilo je”, prisećao se Pižon Petrović dvomeča protiv Kajzerlasuterna.

Kao igrač Crvene zvezde Dejan Stanković je tri puta bio na sličnom iskušenju, da juri gol zaostatka. Uspeo je na već opisan način protiv Kajzerslauterna. Sličan scenario viđen je 10 mesecfi kasnije, kada je u kvalifikacijama Kup Pobednika Kupova Crvena zvezda igrala protiv Helsinkija. Poražena je u Finskoj (0:1), ali je u Beogradu lako slavila uz dva pogotka Dejana Stankovića.

Međutim, naredni evropski dvomeč može da predstavlja dobru opomenu za šefa stručnog štaba. Neuspeh u Belgiji protiv Ekerena (2:3), niko nije tragično shvatio. Verovalo se, kao i danas, u krcatu Marakanu i Zvezdin tim sa Miloradom Kosanovićem na klupi. Igrao je u toj sezoni i Dejan Stanković, u napadu je bio Drulić, zatim Bunjevčević... Vrhunska ekipa koja je stigla do prednosti u ranoj fazi meča, ali je onda sve krenulo po zlu.

Strelac Drulić platio je ceh mladosti i nepotrebnim crvenim kartonom pomogao Belgijancima da prežive Marakanu p onezapamćenom pljusku. Kanađanin Razinski je izjednačio. Tada je u finišu Dejan Stanković pogodio prečku, Dragan Mićić stativu koju su svi videli u golu.