ŠEST NAJVEĆIH PROJEKATA ZVEZDINE ŠKOLE: Veliki brat iz Brusa, Lazetićev mali i snajper iz Kotora

Napisali smo nešto slično u lidu nedavnog intervju sa napadačem Anderlehta Dejanom Joveljićem. Živeli su u blagostanju navijači Crvene zvezde u poslednje dve sezone, gledali kako tim Vladana Milojevića pomera granice i dva puta zaredom im donosi glamur Lige šampiona na Marakanu. Zvezda je napredovala na svim frontovima, ali fanovi su donekle žalili za produktima omladinske škole u glavnim ulogama, igračima koji su od osnivanja kluba do danas izazivali posebnu i najjaču emociju.

Posebno što su rano u inostranstvo otišli Marko Grujić, Vukašin Jovanović, Luka Jović, Dejan Joveljić, Aleksa Terzić i braća Ilić. Bez prilike da kupe navijače za sva vremena.

Rukovodstvo kluba pravdalo se rečima da mladići tek izašli iz tinejdžerskog doba nisu zreli da iznesu težinu mečeva nalik onima u Kopenhagenu gde nema prostora ni najmanju grešku. Govorili su još nešto: da je skauting služba pokupila sve najbolje iz Srbije rođeno 2002. i 2003. godine, i da iz tog kvaliteta mora da se rodi značajan broj kadrova za svlačionicu podno severne tribinu. I da će ti momci biti spremni za veliku scenu odmah posle Veljka Nikolića i Željka Gavrića.

Omladinci Crvene zvezde, koje predvodi Slavoljub Đorđević, ove godine su stigli do osmine finala Lige šampiona i suvereno gaze ka novoj titulu šampiona Srbije. Godinu dana mlađa selekcija Marka Neđića (2003. godište) važi za najtalentovaniji tim u poslednjoj deceniji, čak bolji od "klase 1996" za koju su igrali Grujić, Jović, Manojlović i Vukašin Jovanović…

Uvek postoji mogućnost greške, posebno kada je reč o mlađim kategorijama, ali Crvena zvezda u ovom trenutku ima šestoricu ozbiljnih projekata u omladinskoj školi. I svi će oni morati kroz privikavanje na seniorski fudbal u dresu Grafičara morati da potraže put ka Zvezdinom dresu, ili velikom transferu. Ovo je priča o njima...

MARKO LAZETIĆ (napadač, 2004. godište)

Milko Đurovski, Goran Drulić, Luka Jović… To je društvo najatalentovanijih napadača iz Zvezdine škole u poslednjih nekoliko decenija čiji član je, prema brojnim mišljenjima, od skora i Marko Lazetić. Najmlađi na ovoj listi, bratanac Nikole i Žarka Lazetića, od skora igra sa dve godine starijim momcima. Na taj način Marko Neđić i glavni trener omladinske škole Nikola Jelić, želeli su da istestiraju njegovo jako telo u duelima sa snažnijim štoperima. I dobili su odlične rezultate.

Greh bi bio ovog momka već gledati kroz brutalne brojke Luke Jovića i 40 golova po sezoni sadašnjeg napadača Real Madrida u mlađim kategorijama. Lazetić je nešto sasvim drugo…. Krasi ga izuzetna kretnja, mada ima najviše prostora za napredak u realizaciji. Često pokušava sam da reši nemoguće situacije, i ima tičpične tinejdžerske bubice. Voli da proslavlja golove kao Kristijano Ronaldo. Kod njega ne bi smelo da ima greške. Oni koji nemaju interes, niti su povezani sa Crvenom zvezdom, tvrde da ima telo od 5.000.000 evra. I da će vrlo brzo biti spreman za seniorski fudbal.

VLADIMIR MILETIĆ (zadnji vezni, 2003. godište)

Došao je na Marakanu iz Brusa sasvim slučajno, posle silnih preporuka i na prvim treninzima nije demonstrirao kvalitet potreban Crvenoj zvezdi. Brojali su mu se nedostaci, kao što mu se trenutno broje kvaliteti potrebni za ozbiljnu karijeru. Kada ga pogledate nećete biti impresionirani. Nije to tipična građa za savrmeni fudbal, čak bi neko ocenio da deluje rasklimatano. Ali taj prvi utisak je čista zabluda. Ima sve.

Strašnu levu nogu, pregled igre i čitanje akcija rivala, njegovo prisustvo na terenu imalo je dejstvo kiseonika za tim igrača rođenih 2003. godine. Zbog toga je dobio šansu da se ove godine oproba u Ligi šampiona za omladince. Ponosno se šale na Marakani na njegov račun da je letos pokvario mašinu za "bi" test, i da može da trči dva dana bez prestanka.

Ima vrlo zanimljivu priču. Rođen je u sedmočlanoj porodici, društvo su mu tokom odrastanja pravila tri starija i jedan mlađi brat. I nije jedini Miletić privržen fudbalu. Jedan od starije braće je trener u novobeogradskom Radničkom, drugi je maser u Grafičaru. Ni kod njega ne bi smelo da bude greške, Luka Milivojević u nastajanju.

ILIJA BABIĆ (napadač, 2002. godište)

Crvena zvezda ga je dugo jurila i na kraju dovela kao kapitalno pojačanje u paketu sa Aleksom Matićem iz Vojvodine. Mnogo, baš mnogo poverenja imaju sve stručne službe na Marakani u ovog mirnog momka iz Šajkaša. Doveden je kao napadač - a zbog nedostatka crte kilera – tokom sezone ga je Slavoljub Đorđević pomerio na krilo. Prošle godine je imao preko 20 asistencija, ove sezone je blizu te brojke. Trener Slavoljub Đorđević često govori napadačima u šali da moraju Babiću da donesu čaj čim se zakašlje, jer ih redovno hrani gol loptama.

Mnogo je posvećeniji ekipi od, primera radi, Marka Lazetića. I kada nije impresionirao u mečevima Lige šampiona, imao je "advokate" u nekim fascinantnim brojakama koje se dobijaju pomoću Katapulta (sprave koja meri trčanje tokom utakmica, sa naglaskom na pretrčane metre u sprintu). Još nije fizički nadošao, pa ponekad deluje mekano u duelima. Ali ima igru jedan na jedan i stalno gura loptu napred. Dan nakon što je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom suočio se sa velikom tragedijom. Umro mu je otac, pa je Slavoljub Đorđević odlučio da ga pošalje dve sedmice na more. Svi kažu da je zreo kao Dejan Joveljić.

ANDRIJA RADULOVIĆ (krilo, 2002. godište)

Široj javnosti ovaj momak iz Kotora je najviše zapao za oko tokom ovogodišnjeg učešća u Ligi šampiona. Dao je golove Totenhemu i Olimpijakosu, kada je pokazao da su mu neke nevidljive sile dale čarobnu levu nogu sa laserom za navođenje.. Takve levice nema ni u Superligi Srbije.

Mnogo toga se u igri Zvezdinih omladinaca zasniva na tom Radulovićevom daru. Voždovac mu je letos nudio profesionalni ugovor i minute u prvom timu. Nije pristao. Daleko od toga da nema izražene mane. Videćemo kako će kompenzovati manjak centimetara, iako deluje čvršće u odnosu na, primera radi, Srđana Plavšića. Povremeno se vidi kriza kao posledica odvojenosti od kuće. Ume da oscilira, kao i da povremeno izbegava odgovornost kada naleti na tvrdog rivala, ali ako uđe u ritam teško ga je uhvatiti.

ALEKSANDAR LUKIĆ (štoper, 2002. godište)

Ove sezone je za svega nekoliko dana uspeo da zatrese mreže Bajerna i Partizana. Nije to osnovna delatnost jednog štopera, ali u svakom slučaju kvalitet više koji dobija na težini da je Lukić odličan prilikom iznošenja lopte. Momak iz Sremčice je stigao u Zvezdu 2017. godine iz Čukaričkog, sada ima status zamenika kapitena. Najteže utakmica igra najbolje. Ove sezone je napravio samo jednu grešku. Na njegovu žalost svi su je videli, jer je televizija prenosila duel protiv Midtijlanda kada je skrivio penal.

Mogao bi telesnu masu da dovede u red. Deluje da je na prekretnici i da je već zreo za seniorski fudbal u dresu Grafičara.

Ima ljudi koji smatraju da je veći potencijal od Joška Gvardiola, zlatne koke zagrebačkog Dinama.

ALEKSA MATIĆ (zadnji vezni 2002. godište)

Došao u paketu sa Ilijom Babićem iz Vojvodine. Značajna sredstva izdvojila je Crvena zvezda za tandem iz Novog Sada, što implicira da imaju velika očekivanja. Omiljeni igrač Slavoljuba Đorđevića, lider ekipe koga saigrači prosto obožavaju. Mnogo je napredovao tokom Lige šampiona. Oslobodio se nekih nevidiljivih stega, pa često preuzima odgovornost u kriznim situacijama. Voli da igra, i čini to na lagan način. Miran je kada je gusto, izuzetno je i taktički napredovao. Prolećnu polusezonu je kao zadnji vezni završio bez dobijenog žutog kartona., jer mu je pretila susepnzija. To znači da je izuzetno psihički jak. Brzina mu nije vrlina.

*Kao što smo rekli igre u mlađim kategorijama su samo dobra polazna osnova. Ova šestorica momaka su izabrana po afinetetima autora, posle konsultacija sa pojedim ljudima iz struke. Postoje igrači na koje, takođe treba obratiti pažnju. Pre svih na golmana Katića. Zatim su tu štoper Đurić (2003.godište), braća Mituljikići, Branković, Bačanin, Stanković, kao i Miloš Pantović koji nosi dres Grafičara.

(FOTO: crvenazvezdafk.com - Nikola Mitić. Ilustracija: Predrag Dučić)