Sesk Fabregas se seli na klupu: Španci će mu zauvek pamtiti dodavanje Inijesti
Vreme čitanja: 3min | sub. 01.07.23. | 20:35
Voleli su ga navijači Arsenala, Barselone, Čelsija, pa i Monaka i Koma
Posle 17 mečeva u Seriji B za Komo, ali i brojnih trofeja sa Arsenalom, Barselonom i Čelsijem, te četiri sezone provedene u Monaku, a svetske titule 2010. sa Španijom i još dve evropske (2008, 2012), Sesk Fabregas je rekao dosta. U 37 godini života Katalonac je objavio kraj igračke karijere, ali ne planira da ide na odmor. Nastaviće da radi u fubalu kao trener B i omladinskog tima Koma, čiji je suvlasnik sa nekadašnjim saigračem iz Arsenala Tjerijem Anrijem i još nekim biznismenima.
Ostaće Fabregas upamćen kao jedan od najboljih vezista sveta u prve dve decenije 21. veka. U Engleskoj i Španiji je osvojio sve što je moglo, uspešan je bio i na međunarodnoj sceni, ali do jednog trofeja, ipak, nije stigao - Lige šampiona.
Izabrane vesti
Sa Arsenalom je 2006. igrao finale (poraz od Barselone 1:2), sa Barselonom je 2011. bio klupski prvak sveta, ali ušatog" nikada nije podigao. Mnogo više uspeha u međunarodnim takmičenjima imao je sa reprezentacijom Španije. Bio je među najzapaženijima u pohodu na svetski tron 2010. u Južnoj Africi, pa Marka s razlogom navodi da će na Pirinejima zauvek ostati upamćena asistencija Andresu Inijesti za jedini gol u finalu sa Holandijom. I to u 116. minutu.
Kao deo Crvene furije učestvovao je i u dva uzastopna pokoravanja Evrope. Prvo 2008. na turniru u Austriji i Švajcarskoj, pa 2012. kada se igralo u Poljskoj i Ukrajini.
U igračku penziju Sesk Fabregas odlazi posle 849 utakmica, 144 gola i 253 asistencije.
Ponikao je u Barseloni, međutim, već sa 16 godina preselio se u London i sa 16 godina i 177 dana postao najmlađi debitant u istoriji Arsenala. Bio je jedan od najvažnijih igrača u eri Arsena Vengera, a zajedno su osvojili Premijer ligu u sezoni 2004/2005. Posle maratonskih pregovora leta 2011. vratio se u Barselonu, s kojom je osvojio Primeru u svojoj drugoj sezoni u klubu, a prethodno španski i UEFA Superkup, te Svetsko prvenstvo za klubove.
Nakon tri sezone u Španiji, Fabregas je rešio da ponovo krene put Engleske. Na žalost navijača Arsenala, izabrao je komšijski Čelsi. Sa Plavcima je osvojio dve Premijer lige, FA kup i Liga kup, ali su vremenom počele i da ga stižu povrede. Odsustvo s terena obeležiće njegove tri i po godine u Monaku, međutim, navijačima Kneževa doneo je veliko slavlje novembra 2020. kada je postigao odlučujući gol u pobedi 3:2 nad Pari Sen Žermenom, prvom koju je Monako ostvari protiv Parižana nakon četiri i po godine čekanja.
Con grande tristezza è arrivato il momento di appendere le scarpe al chiodo.
— Cesc Fàbregas Soler (@cesc4official) July 1, 2023
Conserverò ogni momento, dai primi giorni al Barcellona, all'Arsenal, di nuovo in blaugrana, al Chelsea, al Monaco e infine al Como. Dalla Coppa del Mondo, agli Europei, le vittorie in Inghilterra,… pic.twitter.com/FclqRMPp94
Dolazak u Komo bio je više iz poslovnih nego sportskih razloga. Uspeo je da doprinese ostanku u Seriji B, a videćemo hoće li u skorijoj budućnosti ovaj tim sa poznatog italijanskog jezera uspeti da se domogne najjačeg ranga, u kojem je poslednji put bio u sezoni 2002/2003.
"Naučio sam tri jezika i postao saosećajniji i mudriji tokom svih ovih putovanja. Doživeo sam iskustva za koja nisam ni pomislio da ću im se približiti za milion godina... Ovaj šarmantni klub je osvojio moje srce od prvog minuta i došao do mene u savršenom trenutku u mojoj karijeri. Zgrabiću nove izazove obema rukama. Dakle, posle 20 neverovatnih godina punih odricanja, posvećenosti i radosti, vreme je da kažem hvala i zbogom prelepoj ligi", naveo je Fabregas u poruci na društvenim mrežama, uz najavu da će se posvetiti poslu trenera.