Serija D, digitron u supermarketu i plata 400 evra mesečno, pa mesto na spisku Mančinijeve Italije

Sećate li se priče Milanovog Žuniora Mesijasa? Migracija iz brazilskog Belo Orizontea na drugi kontinent i put do dresa slavnog Milana preko posla dostavljača pice i paketa, majstora za mašine, igranja u Seriji D... I ne samo do crveno-crne opreme već do igranja u Ligi šampiona, do titule prvaka Italije.

Jedna nova, slična fudbalska, životna priča zaokružena je nakon što je osvanuo širi spisak reprezentacije Italije Roberta Mančinija za martovske utakmice protiv Malte i Engleske. A na njemu, u društvu Federika Kjeze, Marka Veratija, Nikola Barele, anonimus Andrea Kompanjo (26). Anonimus na Čizmi, ali daleko od autsajdera u rumunskom fudbalu.

Pitanje svih pitanja, kako je ovaj 26-godišnji Sicilijanac, danas fudbaler FCSB-a, bez ijednog nastupa u Seriji B, a kamoli elitnom rangu italijanskog fudbala završio u jednoj od najslavnijih selekcija sveta? Nije ni sportski direktor kluba Mihai Stoika mogao da veruje kada ga je predsednik Steaue Bekali pozvao.

"Predsednik me je pozvao i rekao 'Jel su oni zaboravili tvoj mejl? Komapnjo je pozvan u reprezenaciju. Pitao sam ga da li se šali. Nikada nismo imali igrača u reprezentaciji tog nivoa."

Pre desetak godina terao je loptu u Katanijinoj Primaveri, igrao za ne previše poznate Due Tori, Pinerolo, Argentinu Armu, Borgeziju i Nuoreze i za četiri i po godine zatresao mrežu sveukupno petnaestak puta. Potkrala se tu negde između i Primavera Torina.

Usledila je selidba u San Marino, potpis za Tre Fiori i kiša golova - 37 pogodaka na 41 nastupu i devet asistencija pride. Ali jasno je da zvanično najslabija fudbalska liga Evrope nije prava kvalitativna referenca. Ipak, golgeterski instinkt tada 22-godišnjeg Kompanja nije promakao, pazite sad, zetu trenera golmana Tre Fiorija, inače fudbalskom agentu. Svestan da su dometi mnogo viši od zatrpavanja mreža u San Marinu, leta 2020. izdejstvovao mu je transfer u rumunskog drugoligaša Krajovu 1948.

„To je izbor koji sam želeo da napravim, a onda postoji razlika između želje i mogućnosti da ih ostvarite. Ne zavisi uvek samo od vas. U San Marinu, sudbina je bila da me primeti zet trenera golmana u Tre Fioriju, koji radi kao agent. Mnogi Italijani nemaju tu sklonost da odu u inostranstvo i napuste svoju zonu komfora", rekao je Kompanjo za GOAL Italia i nastavio: "Odlazak u inostranstvo ne znači samo odlazak u Englesku. Obično idete u ove zemlje u kojima se ceo svet otvara za vas kada provedete jednu ili dve prelepe godine. Želeo sam ovaj izazov jer sam ga oduvek smatrao održivijim putem, možda instinktivno. Prošao sam kroz italijansku Seriju D i uvek kažem da je to lavirint. Teško je krenuti odatle i stići u kategorije o kojima sanjate kao dete, u Seriju B ili Seriju A.“

Možda nije nastupao u dva najkvalitetnija ranga fudbala na Apeninima, možda ga povratak u domovinu tek očekuje, ali trenutno uživa u Rumuniji gde sa 16 pogodaka deli prvo mesto liste strelaca sa hrvatom Markom Dugandžićem. Krajovu je već u prvoj sezoni od dolaska uveo u elitni rang, postao kapiten i najbolji fudbaler.

"Predsednik kluba nije želeo da me proda. Stigla je ponuda od Steaue, ali je rekao da me neće prodati ni za 4.000.000 ili 5.000.000 jer je cilj bio da igramo plej-of i Evropu. Ne znam šta se dogodilo te noći", rekao je Kompanjo.

Bila je to noć 29. avgusta kada je prodat FCSB-u Điđija Bekalija za 1.500.000 evra. Desetak dana kasnije, slika koju nikada nije imao u glavi. Stadion London i utakmica grupne faze Lige konferencija protiv Vest Hema, protivnici Đanluka Skamaka, Deklan Rajs, Emerson Palmijeri...

“Do juče samo gledao utakmice timova u rumuskoj ligi i odjednom, preko noć, gledam snimke Vest Hema, Čelsija i sličnih klubova. To je bilo vrlo čudno. Nikada neću zaboraviti osećaj iz tunela, pre izlaska na teren... Pored mene Paketa, Ogbona, ljudi koje sam do tada video samo na televiziji. Atipičan, istorijski dan za mene. U Londonu sam pročitao jedan naslov, u trenutku kada se spekulisalo o inicijalnim startnim postavama. Jedan je ostavio poseban utisak na mene - Vest Hem - Steaua, golgeter Skamaka protiv Kompanja. Sačuvao sa ga", prisetio se Kompanjo.

Da se na kratko vratimo na Mesijasa s početka priče. Radio je Brazilac honorarne poslove za nekih 1.000 i kusur evra dok je sanjao fudbalske snove. A Kompanjo nije odustajao ni u trenucima kada je od fudbala zarađivao duplo, ma tri puta manje od pomenute sume. A pazite sad, u 2022. godini nije bilo raspucanijeg italijanskog golgetera od Kompanja (23 gola). Ni Čiro Imobile, ni Mario Baloteli što trune u Sionu, ni Andra Beloti, a ni prošlog leta papreno plaćeni Đanluka Skamaka (36.000.000 fiksno + 6.000.000 kroz bonuse + 10 posto novca od naredne prodaje)... Isti onaj Skamaka zbog kojeg je Kompanjo bio ponosan što su u istoj rečenici.

„Snagu sam dobio iz perioda u kojem sam zarađivao 400 evra mesečno. Živeo sam sa devojkom i kada smo išli u kupovinu, koristili bismo kalkulator da vidimo da li nam se računica uklapa.

Ove stvari su mi dale snagu. Pragmatičan sam. U fudbalu postoje vozovi slave koji prolaze, ali ako dobro seješ, ako se žrtvuješ, ako daš sve od sebe da nešto dobiješ, na kraju će se vratiti. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, pravi put će se ukazati. Jednostavno, ne smatram da sam isti igrač kakav sam bio u Italiji. Imao sam problem sa kolenima koji sam tada rešio. Postao sam drugi igrač i svestan toga ne krivim ni Kataniju, ni Torino što mi nisu dali priliku. Moja fudbalska zrelost je došla kasnije“, ispričao je Komapnjo.

Kada će i da li će dobiti priliku da debituje za reprezentaciju, pokazaće vreme. Ipak, činjenica je da bi, ukoliko nastavi u aktuelnom golgeterskom ritmu, lako mogao da se nađe na meti klubova u domovini. A voli i Bekali da proda fudbalere na Čizmu. Pre dve godine poslao je Denisa Mana u Parmu za 13.000.000 evra, leta 2019. pustio je Romarija Benzara u Leče za 2.000.000.