Sergej Jakirović nam priča kako je to bilo: Potpisuj Šerifa odmah, neko će nam ga ukrasti

Čudni su putevi fudbalski, kako se nekad isprepletu i kako onda odu na različite strane. Pre nešto manje od pet godina, u malom klubu iz zagrebačkog predgrađa su se ukrstile sudbine Sergeja Jakirovića i Šerifa Endijajea i sve se promenilo. Gorica je bila debitant u HNL-u i u premijernu prvoligašku sezonu ušla sa mladim strategom Jakirovićem. Nisu im predviđali baš vedru budućnost.

Jakirović je čvrsti Hercegovac. Mostarac koji je još kao igrač bio lider na terenu. Što kao što štoper, što kao zadnji vezni je važio za produženu ruku trenera na terenu i nekako se kao logičan sled događaja nametalo da postane trener. Zato i nije čudo što je u igračkoj penziji uživao tek godinu, dve i odmah počeo da krči trenerski put. Kao mlad trener je dobio šansu da vodi Goricu u debitantskoj sezoni i postali su apsolutni hit polusezone koju su završili na petom mestu. Iako se već tada naziralo da je izboren opstanak, smatrali su da im nešto fali. I dobili su to u Šerifu Endijajeu od kojeg su u Belgiji digli ruke.

Skoro pet godina kasnije, Jakirović i Endijaje su od male Gorice stigli do Lige šampiona. Za hrvatskog stručnjaka je počelo loše jer je smenjen u Dinamu nakon teškog poraza u Minhenu, za Šerifa nešto bolje jer je ušao u igru protiv Benfike i asistencijom za Milsona udahnuo Zvezdi fudbalski kiseonik. Ali nije bilo dovoljno da se izbegne poraz. Međutim, podsetio je Vladana Milojevića da je igrač kojem treba verovati i koji dan kasnije razneo Partizan u Humskoj. Korpulentni Senegalac je postao prvi igrač sa het-trikom u najbitnijem meču srpskog fudbala posle 56 godina. I najbolji inostrani strelac u večitim derbijima.

19.00: (1,05) Crvena zvezda (14,0) Železničar Pančevo (35,0)

O Šerifu smo razgovarali sa Jakirovićem koji trenutno odmara posle sedam godina neprekidnog rada.

„Pratim ga, pratim... Gledao sam derbi pre neko veče. Kad god mogu, pogledam utakmice koje se nude na programima. A hvala bogu, ima ih jako puno. Delovao mi je jako dobro. Mnogo je napredovao od vremena kad sam ga trenirao u Gorici. I naravno, svi klubovi koje je promenio su ga nadogradili u još boljeg igrača. Protiv Partizana je stvarno delovao jako moćno. Praktično je bio nezaustavljiv. U redu, prvi gol je bio iz penala, ali nakon njega je dao dva jako lepa gola”, ljubazno otvara razgovor za Mozzart Sport Sergej Jakirović.

Kakvo vam je danas mišljenje o njemu?

“Generalno, on je jako dobar napadač koji puno radi za ekipu. Kao ‘target men’ je od koristi kada ekipa treba da izađe iz pritiska, odličan je u građenju lopte, igri leđima, dobar je u napadanju prostora... I naravno, dobar je u šesnaestercu. ‘Gladan je gola’ i to se vidi iz svake njegove kretnje”.

Kada je Endijaje dolazio u Zvezdu, pozvali smo predsednika Gorice Nenada Črnka da nam ga predstavi. Rekao je da ste upravo vi insistirali na njegovom ostanku u Gorici. Tačno?

“Tražili smo centarfora jer smo imali samo Poljaka Lukaša Zvolinskog koji je takođe bio jako dobar napadač. Ali, dao je samo jedan gol u sezoni pre nego što je došao u Goricu. Zato smo hteli drugog napadača. Tadašnji direktor Mindaugas Nikoličius mi je poslao Šerifov profil da ga pogledam”.

I?

“Veliki problem je bio što je Šerif tu polusezonu odigrao samo jedno poluvreme za Beveren u Belgiji. Ali, ‘na prvu’ mi se svideo i za to jedno poluvreme što sam pogledao. Kada me je Nikoličius pitao šta mislim, odgovorio sam mu da ne mogu samo na osnovu jednog poluvremena da donesem konačan sud. Bila bi velika kocka potpisati igrača na osnovu jednog poluvremena. Rekao sam Nikoličijusu da je Šerif jako zanimljiv igrač, da je potencijal i da imam dobar osećaj u vezi njega… ‘Bilo bi dobro kada bismo mogli da ga pogledamo par dana uživo. Da dođe na probu i da se upoznamo’. Posle par dana mi je Nikoličius rekao da je dogovorio dvonedeljnu probu Šerifa”.

Kakvi su bili prvi utisci?

“Došao je u januaru 2019. na početak zimskih priprema. Već na inicijalnom testiranju sam video da je izdrživ i da može mnogo da trči. Nakon dva-tri dana treninga sam tražio Nikoličijusu da ga potpišemo. On me je pogledao i oprezno pitao: ‘Zašto da ga odmah potpišemo ako imamo još 12 dana probe’. Rekao sam mu da nam kreću prijateljske utakmice i da će nam neko ukrasti Šerifa ako ga vidi kako igra”.

U Gorici je tada sve dobro funkcionisalo, pa tako i saradnja u hijerarhiji trener – direktor – predsednik.

“Nikoličijus me je poslušao i ostalo je istorija… Dobro je igrao, ostao je posle mene kada sam napustio Goricu i kasnije je napravio dobar transfer u Tursku”.

Šta se promenilo njegovim dolaskom?

“Kada je Šerif došao, prešli smo na klasičnih 4-4-2 u ‘fletu’. Do tada smo igrali sa jednim špicom. Često smo koristili njega i Zvolinskog u tandemu jer su bili kompaktibilni jedan s drugim. Jako dobro su se dopunjavali. Ono što je jako važno, radna etika je bila fantastična i igrali su jak presing pa su naši rivali jako teško iznosili loptu. Baš smo dobro ukomponovali tu formaciju”.

Ovde igra sam u špicu…

“On je u svakoj varijanti jako koristan za ekipu i ona ga voli. Njegova radna energija je ogromna i to se vidi na svakoj utakmici. Neće mu se desiti da postigne nekoliko golova pa da poleti. Nema toga kod njega. On je vrhunski profesionalac. Isti takav je i na treninzima. Sa njim nikad nemate problem. Bar su moja iskustva takva”.

U čemu ste radili najviše sa njim? Šta ste mu tražili da popravi?

“Prvi dodir i završnica. Kad je došao kod nas, udarac mu je bio malo ‘šlampav’. Nije imao čvrsto stopalo, nego na momente… Nekad bi dao fenomenalan gol, a nekad pomisliš da samo treba da je pospremi u gol i on bi tada pokazao labavo stopalo. Radili smo na prvom dodiru u kretnji. Da ima jedan ili dva dodira. I naravno, lopte sa strane, centaršutevi, voleji… U suštini, završnica. Posao u terenu je radio jako dobro. Pogotovo kad si pod pritiskom, a tada je Gorica u većini mečeva bila u podređenom položaju. Nismo bili dominantni kao Zvezda što je i normalno s obzirom na veličinu klubova. Preko Šerifa smo znali da izađemo jer bi iznudio faulove ili bi odložio loptu u opasan napad”.

Zvezda jeste dominantna u domaćim mečevima, ali u Evropi je uglavnom autsajder. Vi kao donedavni trener Dinama savršeno razumete u kakvoj situaciji je Vladan Milojević kada Zvezda igra Ligu šampiona…

“To su veliki problemi za obe ekipe. Navikao si da imaš posed i da si dominantan. Štoperi ti igraju na velikom prostoru, treba ti dosta poseda i pritiska na loptu. U Ligi šampiona se to menja. Ne bih rekao da su Dinamo i Zvezda autsajderi, ali jesu u podređenom položaju. Ekipe protiv kojih igramo su velike, navikle su godinama da igraju Ligu šampiona, osvajaju jaka prvenstva… Imaju veće budžete, a samim tim i skuplje igrače. To se ne može porediti. Zato smatram da je ogroman uspeh za svaki klub iz ove regije da uđe u Ligu šampiona. To nama protivnički treneri i govore. Čestitaju nam na tim uspesima jer znaju i oni koliko je teško ući u to društvo”.

Kako se pripremiti za takav fudbal?

“Moraš igrati odbranu, moraš biti kompaktan jer svaki sitan detalj odlučuje utakmice. Ako oni uoče i najmanju rupu, da neko nešto nije pokrio ili skočio, automatski te kažnjavaju i u većini slučajeva primaš gol. Ali nema veze, treba se uvek boriti i maksimalno pokušati da otežamo svim tim ekipama jer ipak ne igraju pare. To je najvažnije i zato je fudbal igra u kojoj ne pobeđuje uvek jači. Imamo naše igrače koji teže ka tim vrhunskim klubovima i to je sjajna prilika da se upoređuju. Vidiš koliko si daleko od njih i koliko još treba da radiš da bi im se približio”.

Pobeđivala je Zvezda Liverpul, Dinamo Čelsi… Ali to su retki rezultati.

“Naravno da je retkost i svako ko je u sportu zna koliko je to teško i koliko moraš raditi to. Koliko moraš da razvijaš igrača da bi prišao taj nivou… Protivnički klubovi o kojima pričamo samo dođu i kupe igrača koji odgovara za njihovu igru i sve ono što žele da implementiraju. To je najveća razlika. Druga stvar: javnost, navijači, mediji… To je klasika. Oni su navikli da si godinama dominantan u svojim ligama i kad se dogodi nešto da te šokira, onda izađe sva ona žuč… Ali, to traje dan, dva i onda se svi vrate u realnost. Neko će to priznati, neko neće. Ali ko radi u sportu, zna o čemu pričamo”.

Letos je jedna od Milojevićevih najvećih želja u prelaznom roku bila da mu klub zadrži Šerifa. Razumete li zašto?

“Apsolutno! Teško je naći igrača njegovih kvaliteta, a da možeš finansijski da ga priuštiš. To vam je jedina formula kojom se treneri vode. Šta god napolju da zagrebete i ako hoćete nekog boljeg igrača, ne možete da ga priuštite. To je sva tajna prelaznog roka”.

Kad vidite sad ovog Šerifa, možemo li ovako banalno da pitamo da li bi imao mesta kod vas u Dinamu?

“Ma ko će to znati… On je sigurno bolji nego kada je bio u Gorici. Sve je stvar prilagođavanja, adaptacije... Bilo je igrača koji su dominirali u HNL-u, dođu u Dinamo i onda ih ‘ubije’ pritisak javnosti, očekivanja, konkurencija u timu… To je sve puta hiljadu. Kada vodiš Dinamo i ostale klubove, nema veze jedno s drugim. Nažalost, samo ti se broje porazi. A pobede se podrazumevaju. Tako je verovatno i u Zvezdi. Svi znamo koliko je teško pobeđivati bez obzira koga vodiš. Što pre spoznaš da ne možeš sve pobediti i da je to takav posao, to je lakše za tebe i lakše ćeš svariti i poraz. Treba izvlačiti pouke iz utakmica. Bože moj, takav je posao. Svi mi želimo da pobeđujemo, ali ne može uvek”, zaključuje u telefonskom razgovoru za Mozzart Sport Sergej Jakirović. 

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE – 10. KOLO

Petak

19.00: (1,05) Crvena zvezda (14,0) Železničar Pančevo (35,0)

Subota

17.00: (1,90) OFK Beograd (3,50) IMT (4,10)

18.00: (2,50) Čukarički (3,40) TSC Bačka Topola (2,80)

18.00: (2,95) Novi Pazar (3,40) Radnički Kragujevac (2,40)

20.00: (1,65) Vojvodina (3,70) Radnički Niš (5,60)

Nedelja

15.00: (1,85) Tekstilac (3,50) Napredak (4,40)

17.00: (3,30) Mladost Lučani (3,40) Partizan (2,20)

19.00: (3,05) Jedinstvo Ub (3,35) Spartak Subotica (2,35)

***kvote su podložne promenama