Sentenario, bog te nadario: Kultno zdanje koje pamti velikane spremno za 21. finale Kopa Libertadores
Vreme čitanja: 4min | sub. 27.11.21. | 08:44
Treći put u samo sedam dana glavni grad Urugvaja, odnosno istorijski stadion, domaćin važnog meča na tlu Južne Amerike - večeras se sukobljavaju Palmeiras i Flamengo (21.00)
Montevideo, grad bogate istorije, epicentar je južnoameričkog klupskog fudbala poslednje nedelje. Grad će u rasponu od samo sedam dana da bude domaćin i trećem kontinentalnom finalu (21.00, TV Arena sport Premium 3).
Akcija je počela bitkom za pehar Kopa Sudamerikane prošle subote, u kojem je Atletiko Paranaense osvojio trofej pobedivši Red Bul Bragantino sa 1:0. Već idućeg dana igrao se dvoboj za prvaka Južne Amerike u ženskoj konkurenciji, a pehar je završio u vitrinama Korintijansa, koji je sa 2:0 porazio Independijente Santa Fe. I konačno, akcija kulminira večeras, kada se Palmeiras i Flamengo sukobljavaju u finalnoj borbi za pehar Oslobodioca Amerike i zvanje najboljeg na Zelenom kontinentu.
Izabrane vesti
Za razliku od ženskog duela koji se igrao na Gran Parke Sentralu, poprište muških dvoboja je istorijski Sentenario. Oba stadiona su služila za inauguraciono Svetsko prvenstvo 1930. godine, što je vrhunac u slavnoj istoriji južnoameričke fudbalske meke.
21.00: (3,80) Palmeiras (3,45) Flamengo (2,00)
Sentenario je namenski izgrađen za Mundijal 1930. godine. Završen je za samo devet zahvaljujući pametnoj podeli rada, u kojoj su radnici radili u smenama, što je omogućavalo da se gradi 24 sata dnevno. Ime je dobio po stogodišnjici prvog Ustava Urugvaja. Od izgradnje, stadion je bio domaćin četiri finala Kopa Amerike (1942, 1956, 1967, 1995.), potom brojnim muzičkim izvođačima od Lučana Pavarotija do Roling Stonsa, i naposletku impresivnih 20 finala Kopa Libertadores.
Kašnjenja tokom izgradnje zbog obilnih kiša primorala su da svečano otvaranje sačeka šesti dan Svetskog prvenstva 1930. Urugvaj je na premijeri slavio protiv Perua sa 1:0, i od tada, objekat je bio domaćin nebesko-plavima na svim preostalim duelima na turniru, što je kulminiralo pobedom Urugvaja nad Argentinom 4:2 u finalu pred 68.346 gledalaca.
Stadion ima četiri tribine razdvojene sa četiri prolaza. Glavna se zove "Olimpijska tribina", a taj naziv je dobila jer je reprezentacija Urugvaja osvojila dva olimpijska zlata 1924. i 1928. To je najveća tribina i ima kapacitet od 21.648 mesta. U okviru Olimpijske tribine se nalazi i Muzej fudbala, koji je otvoren decembra 1975. godine.
Tu su još "Kolomb", u čast grada u Francuskoj gde je nacionalni tim postao olimpijski prvak 1924. i tribina "Amsterdam", pošto je tamo selekcija drugi put postala olimpijski šampion 1928. Tribina Kolomb ima kapacitet od 16.414 mesta, dok Amsterdam ima 16.423 mesta. Naposletku, tribina "Amerika" se nalazi paralelno sa Olimpijskom tribinom. Tu se nalaze VIP i novinarske lože, a ukupan kapacitet je 10.750 mesta.
Iako je zdanje renovirano tokom vremena, uključujući dobijanje novog sistema osvetljenja i površine za igru uoči finala Kopa Libertadores i Kopa Sudamerikane ove godine, deo sedišta iz prvobitne konstrukcije iz 1930. i danas stoji.
Ipak, daleko najupečatljivija karakteristika stadiona je toranj visok 100 metara. Inspirisan sličnim konstrukcijama u Holandiji, arhitekta
Huan Antonio Skaso odabrao je da izgradi objekat od betona na Olimpijskoj tribini, sa različitim elementima koji odaju počast Urugvaju. Devet balkona predstavlja devet pruga na nacionalnoj zastavi, dok baza oponaša krila aviona i jarbol broda, upućujući na imigrante koji su stigli da nasele Urugvaj. Stub za zastavu se nalazi na vrhu tornja.
Sentenario se, takođe, nalazi u velikoj meri u istoriji Kopa Libertadores, pošto je na njemu odigrano preko 400 mečeva od početka turnira 1960. godine, daleko najviše od bilo kog drugog stadiona. Hram u Montevideu bio je mesto prve utakmice u istoriji takmičenja, kada je svedočio pobedi Penjarola nad Horhe Vilstermanom 19. aprila 1960. i bio je domaćin prvog finala, kada je takođe Penjarol pobedio Olimpiju.
Izbor urednika
Večerašnje finale Oslobodioca Amerike biće 21. put da će se konačni obračun održati na Sentenariju. Poslednji put borba za najprestižniji pehar na Zelenom kontinentu održana je 2011. kada su Penjarol i Santos remizirali 0:0 u prvom meču odigranom pred 63.371 posmatračem, dok su Alvinegri u revanšu u Sao Paulu golovima Nejmara i Danila osvojili lovorike.
Palmeiras i Flamengo imaju dosta istorije na Sentenariju. Palmeiras je 1961. postao prvi brazilski tim koji je stigao do finala Kopa Libertadores, ali je u dvomeču izgubio od Penjarola. Tokom 1968. Verdao je poražen sa 2:0 od Estudijantesa u majstorici finala.
Stadion budi srećnije uspomene za pristalice Flamenga, jer je bio mesto trijumfa Mengaa nad Kobreloom 2:0 u odlučujućem duelu finala Kopa Libertadores 1981.
Ko će se večeras radovati treći put, Palmeiras ili Flamengo? Sentenario krije tajnu...