Senhor Libertadores opet za titulu Flamenga! Gabigol živi za finala, Rio je ponovo centar Južne Amerike

Dominacija brazilskih klubova u Kopa Libertadores se nastavlja! Posle dve godine u kojima je Palmeiras bio gazda Južne Amerike, na tron se vratio Flamengo. Velikan iz Rio de Žaneira stigao je do treće kontinentalne krune minimalnom pobedom (1:0) nad Atletiko Paranenseom u ne toliko uzbudljivom finalu, čime je ponovo nakon 2019. zagospodario elitnim klupskim takmičenjem na “zelenom kontinentu“.

Treći pehar Kopa Libertadores je, baš kao i drugi, doneo jedan čovek – Gabrijel Barbosa Gabigol! Od danas bi mogao da bude poznat i kao “Senhor Libertadores“ jer ovaj čovek živi za velike utakmice i finala ovog takmičenja! Zaključno sa potezom kojim je rešio večerašnje finale u Gvajakilu, Gabigol je stigao do četvrtog gola u tri dosadašnja nastupa u finalima Kopa Libertadores što je samo po sebi impozantan podatak. Toliko da su pre njega samo Alberto Spenser (1960, 1961, 1962. i 1966) i Pedro Roša (1965, 1966. i 1974) uspevali da budu strelci u tri različita meča za titulu najvećeg klupskog takmičenja u ovom delu planete.

Gabigol je već ispisao svoje ime zlatnim slovima u almanasima Kopa Libertadores. Još se pamte njegove dve majstorije u magičnom finalu sa River Plejtom 2019. godine kada je podigao klub do zvezdanih visina. Prošle godine je takođe bio strelac u meču sa Palmeirasom i zamalo bio heroj još jedne titule, a ono što nije mogao da ostvari pre ravno godinu dana uspeo je ove vatrene noći u Gvajakilu. Gabigol je čovek za velika dela i već sada je živa legenda kluba. Jer, dve od tri južnoameričke titule imaju potpis Brazilca koga sreća nije pratila u Evropi, ali je zato u Južnoj Americi bez premca!

Flamengo se sa tri najvažnija pehara izjednačio sa drugim brazilskim gigantima, pošto su na istoj koti Sao Paulo, Palmeiras, Santos i Gremio. Istog učinka su urugvajski Nasional i paragvajska Olimpija, četiri trofeja imaju Estudijantes i River Plejt, jedan više Penjarol, Boka Juniors ih ima šest, a slavni Independijente čak sedam! Ovim trijumfom Rubro-Negro osvojio je i novčanu nagradu od 16.000.000 evra, dok će Atletiko Paranenseu na račun pristići 6.000.000 evropskih novčanica.

Dok se Dorival Žunior odlučio za najjači mogući sastav, tačnije one u koje je dosad imao najviše poverenja, Felipao je mnoge iznenadio svojim izborom. Napravio je nekoliko značajnih promena u veznom redu i napadu. Ugo Moura je zauzeo Erikovo mesto, dok su ofanzivni triling činili Vitor Bueno, Vitinjo i Vitor Roke. Verovatno je prekaljeni stručnjak računao da bi faktor iznenađenja mogao da napravi razliku, ali nije bilo tako...

Opravdao je Flamengo ulogu favorita koja mu je dodeljena uoči finala i postao prvi tim u istoriji Kopa Libertadores koji je do titule stigao sa svim pobedama u nokaut fazi - bez produžetaka ili penala - mada je večeras posao odradio teže nego što se možda očekivalo. Verovatno ključni trenutak meča za titulu bio je isključenje štopera Paranensea Pedra Enrikea u 43. minutu. Tada je zaradio drugi žuti karton posle još jednog oštrog starta na koji glavni arbitar Patrisio Lustau nije ostao imun. Bez trunke ustezanja pokazao je Enrikeu put u svlačionicu, a ponovljeni snimak pokazao je da je opravdano isključen pošto je sa minimalnim zakašnjenjem pokupio Ajrtona Lukasa, koji je samo dvadesetak minuta ranije zamenio povređenog Filipea Luisa. Ispostavilo se da je Lukas uradio najbolju stvar za svoju ekipu i dalji rasplet utakmice. Detalj možete pogledati OVDE.

Nedugo pošto je Enrike otišao pod tuš, fudbalere Atletiko Paranensea dočekao je leden tuš na terenu. Akciju su po desnoj strani započeli Rodonej i Everton Ribeiro koji je posle duplog pasa poslao opasan centaršut pravo na peterac rivala. Sve je spremno dočekao Gabrijel Barbosa koji je jednim potezom zatresao mrežu i rešio dugo iščekivano finale!

Talisman Gabigol pokazao Titeu zašto mora da ide u Katar

Atletiko nije uspeo da se oporavi od Gabigolove strela duboko u nadoknadi prvog dela. Pokušao je Luiz Felipe Skolari da unese živost u svoj tim, već na poluvremenu zamenio Aleksa Santanu i ubacio Mateusa Felipea, da bi do 65. minuta izvršio četiri od pet izmena, ali se ništa bitnije nije menjalo. Flamengo je koristio igrača više da “zaključa“ loptu i potpuno uspori protivnika koji osim nekoliko polušansi u finišu nije uspeo pošteno ni da zapreti.

Ni Flamengo se posle gola nije previše izletao napred, ali je definitivno bio mnogo konkretniji od Atletika. Možda i najbolju situaciju da definitivno reši susret pre poslednjeg zvižduka propustio je talični Gabigol. Igrao se 52. minut kada je pokušao da matira Benta u situaciji jedan na jedan, ali je mladi golman u maniru najiskusnijih čuvara mreže pročitao nameru rasnog strelca i zaustavio loptu na putu do mreže. Do kraja je bilo pretnji na obe strane, ali ništa vredno pomena, zbog čega je finale samo po sebi bilo možda i ispod očekivanja. Utakmicu je zaključao ulazak Artura Vidala u 71. minutu umesto Tijaga Maje. Čileanac je odigrao ključnu ulogu u veznom redu jer je pohapsio nekoliko bitnih lopti i učinio da se Atletiko Paranense ne pita mnogo do kraja meča. Dva udarca Davida Teransa bila su sve što je Atletiko mogao da izvuče do neizbežnog kraja i velikog slavlja Flamengovih pristalica.

Rubro-Negro će naredne godine igrati Rekopa Sudamerikana protiv Independijentea del Valea, koji je u Kopa Sudamerikani bio bolji od Sao Paula.