Selektorski izazov za Srbina: Aleksandar Ilić na klupi Libana

Srpski fudbalski trener postaje selektor neke reprezentacije. To jeste ekskluzivna vest, ako se zna da u ovom momentu, osim naravno Dragana Stojkovića Piksija na klupi Orlova, zvanično samo još Lesoto i Uganda imaju na svom kormilu srpske stručnjake. E pa, od četvrtka će i Liban, pošto bi trogodišnji ugovor sa fudbalskom federacijom ove bliskoistočne države trebalo da potpiše Aleksandar Ilić, 53-godišnji strateg koji već punu deceniju upravo u Aziji gradi svoju trenersku karijeru.

„To potpisivanje je samo formalnost. Sve je već dogovoreno. Nakon toga sledi medijska promocija, a onda da se krene sa poslom. Dogovoreno je da već u narednih mesec dana imamo prvo okupljanje“, poručuje Ilić u telefonskom razgovoru za Mozzart Sport samo što je doputovao u Bejrut.

Ilića sredovečnim ljubiteljima fudbala ne treba posebno predstavljati. Bio je zaista sjajan defanzivac, iz fudbalske porodice, budući da mu je otac Dragoljub Peša bio jedan od poznatijih igrača Radničkog iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a mlađi brat Ivan je takođe imao solidnu karijeru. Aca je afirmaciju stekao u Radničkom, a u Belgiji dosegao zaista vrhunski nivo, pošto je i za Klub Briž i za Anderleht odigrao preko 60 zvaničnih utakmica, i sa jednima i drugima osvojio titulu prvaka, igrao u Ligi šampiona...

Kao trener, ostaće zapisano da se, baš sa njim na klupi, Radnički iz Niša vratio 2012. godine u Superligu, posle decenijskog odsustva i da je on prvi koji je Nišlije tada predvodio u eliti, a nakon toga se okrenuo ka Aziji...

„Sa Al Ahlijem sam osvojio Kup Kralja još 2011. godine. Kasnije sam ih ponovo predvodio, radio u još dva kluba u Saudijskoj Arabiji, radio u Emiratima i Iraku. Poslednjih šest meseci vodio sam Kadisiju. Neko je u meni prepoznao čoveka koji bi mogao da doprinese napretku reprezentacije Libana, a i meni će, priznajem, to biti dragoceno iskustvo, prvo ovog tipa, za dalji trenerski napredak“, ističe Ilić.

Liban je selekcija iz donjeg kvalitativnog ranga azijskog fudbala. Na Mundijal se, naravno, nikada nisu plasirali, mada u kvalifikacijama učestvuju tek od onih za Svetsko prvenstvo u Americi 1994. godine. U ovim za Katar su uspeli da se nekako uguraju u treću rundu kvalifikacija, kao poslednji iznad crte u drugoj rundi, a tu su završili poslednji u svojoj grupi, sa samo jednom pobedom na deset utakmica, ostvarenom nad Sirijom... I na Azijski kup su se samo dva puta plasirali, na ovom prethodnom zauzeli 17. mesto od 24 reprezentacije

„Želja je neki pozitivan iskorak. Liban se plasirao na sledeći Azijski kup, koji će se održati 2023. godine i mi ćemo praktično odmah početi da spremamo ekipu za to takmičenje. Imaju ligu od 12 klubova iz kojih mahom i dolaze reprezentativci. Nešto površno ih i jesam pratio, gledajući utakmice u kvalifikacijama za SP u Kataru protiv Emirata, Iraka, budući da su igrači iz mog tadašnjeg kluba nastupali u tim reprezentacijama. Bilo je, tu i tamo, i zapaženih izdanja. Jedan remi sa Južnom Korejom. Protiv Irana su vodili do 90. minuta, pa primili dva gola u nadoknadi vremena... Ali, ono pravo upoznavanje tek sledi kroz zajednički rad na treninzima“-istakao je Aca Ilić, koji će i na ovom poslu računati na pomoć svog nekadašnjeg saigrača i dugogodišnjeg prijatelja iz Niša:

„Deo stručnog štaba formiraću ja, deo će mi odrediti njihova fudbalska federacija. Svakako da će biti mesta za Dejana Tričkovića, čoveka koji me prati kroz čitavu karijeru i kome bezrezervno verujem“, zaključio je Aleksandar Ilić za Mozzart Sport svoj prvi raport sa novog radnog mesta.