Selektore, kapa dole!

Kada je promovisan u glavnokomandujućeg Orlova, fudbalska Srbija je bila devastirana. Poraz u baražu protiv Škotske istopio je i ono malo poverenje naroda, niko nije video nadu da će jednog dana biti bolje. Pokušali su čelnici FS Srbije da autoritetom Dragana Stojkovića Piksija sakriju brojne anomalije i neželjna dešavanja, ne slutivši da će to biti vizionarski, genijalan potez.

Imao je Dragan Stojković lepe rezultate iz Azije, ali da se ne lažemo jedini relevantan fudbal se igra u Evropi. Minus faza koju je sačekao bila je njegov poligon na kojem je demonstrirao vanserijske trenerske kvalitete. I da nije ušla poslednja Mitrovićeva lopta u Lisabonu, utisak bi bio isti.

Srbija konačno igra fudbal na nivo svog realnog kvaliteta. Srbija se više ne saginje, niti prihvata inferiornu ulogu ko god da je preko puta terena. Srbija ima dostojnog vođu koju žonlgira pored klupe, kao svojevremeno kada je kao jedan od najboljih evropskih igrača terao 100.000 ljudi da ustaje na nogu svaki put kada primi loptu.

Očigledno je da će biti takav kao i trener. Bilo je nekoliko prelomnih tačaka na putu za Katar,oscilacija, ali je jedna stvar bila konstantna. Srbija je sa Draganom Stojkovićem Piksijem igrala direktan, napadački fudbal, usmeren na pasove unapred. I odisala je samopouzdanjem i pozitivnom bahatošću, kojim je peta Zvezdina zvezda, inficirala kompletnu svlačionicu. To je za sada najveća zaostavština Dragana Stojkovića Piksija, koliko i ovaj trijumf protiv jedne od najboljih selekcija sveta. Na ovakvu ekstazu čekali smo još od 2010. godine kadda smo pod komandom Radomira Antića savladali Nemačku u Port Elizabetu.

Jasno je da se sada euforija seče u vazduhu, i da ovakve večeri mogu da proizvedu vrlo diskutabilne misli. Ali u velikom delu Piksijevog selektorovanja Srbija je igrala najbolji fudbal od osamostaljenja, čak lepši i raznovorsniji nego dok je na klupi sedeo Radomir Antić, čovek čiji rad je bio referetna tačka. 

Srbija je pod komandom Dragana Stojkovića Piksija u kvalifikacijama odigrala osam utakmica, pobedila je šest, dva puta igrala nerešno. I postigla 16 golova. Mogla je još toliko- Ima i stvari koje ne ulaze u statistiku. Najbolji fudbal u reprezentativnom dresu igrao je Sergej Milinković Savić, pronašao je prave uloge Pavloviću, Radonjiću, Živkoviću, Milenkoviću, kao pravi fudbalski doktor izabrao je idealan sistem, gledajući reference fudbalera koje poseduje. I još nešto: Srbija je u tri od četiri poluvremena nadigrala i fudbalski poništila evropskog šampiona iz 2016. godine.

Mnogo toga je postigao na autoritet i urođenu harizmu Piksi, naterao i hronične kritičare da vide što i svi. Reprezentativci Srbije postali su Spartanci koji idu u kost i meso, i nikada se ne predaju.

Na veliku radost srpske javnosti koja će živeti u euforiji narednih godinu dana.

Za sve što je uradio Piksi kao selektor zaslužuje dubok naklon. I da mu se skine kapa.

Znamo kako će on reagovati na ovaj uspeh. Jer neće ići u Katar da eventualno bude učesnik.