Sedam poglavlja nove Zvezdine istorije: Od Milojevića do Milojevića

Od Vladana Milojevića do Vladana Milojevića. Od leta 2017. do leta 2024. godine. Tokom prethodnih sedam sezona Crvena zvezda je ispisala istoriju osvojivši isto toliko titula u nizu, a na putu od prve do najnovije mnogo toga se promenilo u Ljutice Bogdana.

Iako klub danas sa klupe predvodi inicijator uspeha, Crvena zvezda sa početka serije kojoj svedočimo i ona koja danas vlada Srbijom dva su različita kluba. Uspeli su crveno-beli da uspostave dominaciju na domaćoj sceni, da prežive nekoliko tranzicija i da se ustale na evropskoj mapi, a pređeni put na najbolji način oslikan je kroz korake od sezone do sezone, odnosno od titule do titule.

SEZONA PRVA (17/18): BUĐENJE POSLE ŠAMARA NA KROVU

Dolazak Vladana Milojevića u Ljutice Bogdana 2017. godine predstavljao je korak ka stabilizaciji posle spoticanja u foto-finišu borbe za tron. Poraz od Voždovca u Zaplanjskoj koštao je crveno-bele već viđenog dolaska na tron i predstavljao je povod da se klub rastane sa Miodragom Božovićem. Iz današnje perspektive, jedan od najtežih udaraca na domaćoj sceni u novijoj istoriji ispostavio se ujedno i kao pokretač nove ere, pa je sa najbolnijim padom počeo i period najvećih radosti.

Kormilo ekipe od Boška Đurovskog, koji je kao privremeni strateg odradio nepopularni posao i dovršio urušenu sezonu, preuzeo je Vladan Milojević i u kratkom periodu doneo značajan pomak.

Uspeo je aktuelni strateg crveno-belih da implementira kasnije prepoznatljivu filozofiju, te je Crvena zvezda postala čvrst tim, koji teško prima golove, a još teže se odriče bodova. Formirao je Milojević okosnicu tima od domaćih igrača iz kojih je kroz pripadnost klubu izvukao maksimum, te su crveno-beli uz samo jedan poraz, pretrpljen u Kruševcu u susdijskoj nadoknadi rutinski godinu ukrasili superligaškom krunom. Istovremeno, sezonu je upotpunila deceniju čekana jesen na međunarodnoj sceni izborena kroz sijaset puta prepričavani dvomeč sa Krasnodarom, a potom i prezimljavanje na pozornici Lige Evrope u konkurenciji sa Arsenalom, Kelnom i BATE-om, dok se kao kraj puta ispostavio susret sa CSKA.

SEZONA DRUGA (18/19): NOVI ZVEZDINI LIDERI, RADONJIĆEVA PRODAJA I MARINOV DOLAZAK

Već formirani tim oko Milana Borjana, Milana Rodića, Vujadina Savića, Filipa Stojkovića i stranaca na čelu sa El Fardu Benom i Ričmondom Boaćijem nastavio je dominaciju u domaćim prvenstvu prošetavši se do plej-ofa bez poraza, uz 27 pobeda u 30 kola, te se završni deo šampionata ispostavio kao formalnost tokom koje su crveno-beli jedine bodove prosuli na Banovom brdu posle preokreta Čukaričkog koji je uspeo da nadoknadi dva gola zaostatka i potom slavi 3:2.

Iako su crveno-beli već na početku Milojevićeve druge godine na klupi ostali bez Nemanje Radonjića prodatog za rekordno obeštećenje, u istom prelaznom roku Zvazda je realizovala i jedno od najzvučnijih pojačanja u ovom periodu potpisavši ugovor sa Markom Marinom.

Vesnik nastavka uspeha kluba iz Ljutice Bogdana bili su novi podvizi na međunarodnoj sceni gde je stručni štab pokazao taktičku crtu i još jednom kroz eliminacijonu fazu nadmudrio na papiru boljeg od sebe. Ostavivši na kolenima Salcburg Zvezda je zakazala utakmice protiv Liverpula, Pari Sen Žermena i Napolija, a Milan Pavkov se potom pobrinuo da prvu sezonu kluba u grupnoj fazi Lige šampiona ukrasi najvećom pobedom u novijoj istoriji, poslavši pognute glave nazad na Ostrvo kasnijeg šampiona Evrope.

SEZONA TREĆA (19/20): KADA USPEH POSTANE MONOTONIJA, PROMENE SU IZLAZ

Treća sezona donela je i prve promene na ustaljenom toku. Crveno-beli su počeli promenu krvne slike rastankom sa nekim od dotadašnjih lidera na čelu sa Vujadinom Savićem i Filipom Stojkovićem, međutim glavni zaokret predstavljalo je Milojevićevo zasićenje. Posle nove izborene grupne faze Lige šampiona i nastavka dominacije u Superligi, osetio je strateg crveno-belih da je kraj jesenje sezone trenutak za rastanak.

Na rastanku sa Crvenom zvezdom, Vladan Milojević i njegov njabliži saradnik u prvom mandatu Milan Kosanović, čovek koji je imao veliki udeo u uspesima crveno-belih i koji je neizostavni deo svake priče o pomenutom periodu, ostavili su naslednicima dvocifreni plus, te je Dejan Stanković već na promociji u Ljutice Bogdana imao privilegiju da jednu ruku spusti na šampionski pehar.

Posao Stankoviću dodatno su olakšale kasnije nepredviđene okolnosti i pandemija usled koje je šampionat završen posle 30 kola, te je Zvezda još jednom na dominantan način i uz dvocifrenu bodovnu razliku stigla do trona.

SEZONA ČETVRTA (20/21): USPON IVANIĆA I POVRATAK KATAIJA

Pod komandom Dejana Stankovića crveno-beli su formirali novu okosnicu, a lideri tima postali su probuđeni Mirko Ivanić i povratnik Aleksandar Katai. Iskoristila je Zvezda na najbolji način prevremeni povratak iz pečalbe fudbalskog majstora iz Srbobrana, a u tandemu sa Ivanićem koji je počeo da beleži igre kakve su se od njega očekivale prilikom angažmana, klub iz Ljutice Bogdana uspeo je da nastavi dominaciju na domaćoj pozornici.

U ovoj sezoni, dolaskom Aleksandra Stanojevića na na klupu Partizana, Zvezda je dobila ozbiljnog konkurenta, međutim čak ni buđenje najvećeg rivala nije uspelo da sputa tim Dejana Stankovića na putu do trona bez poraza i uz čak 108 osvojenih bodova.

Iako je za Stankovića grupna faza Lige šampiona ostala nedosanjani san, pomak u odnosu na prethodne sezone i godine pod komandom Vladana Milojevića predstavljalo je osvajanje i trofeja u Kupu Srbije, odnosno dugo iščekivana dupla kruna.

SEZONA PETA (21/22): PARTIZAN KAO DOSTOJAN RIVAL I MAGIKO U PUNOM SJAJU

Drugi čin borbi Dejana Stankovića i Aleksandra Stanojevića doneo je isti epilog, a najneizvesniju šampionsku borbu u ovom periodu Zvezda je završila uz dva boda više od Partizana. Prevagu između dva tima koja su trku završila uz po jedan poraz donele su nijanse, među kojima i to što crno-beli nisu uspeli da u tri večita derbija dupišu pobedu. Glavni krivac za to bio je Katai koji je golovima potpisao remi u Humskoj i pobedu u Ljutice Bogdana.

Nije sjajni ofanzivac samo protiv najvećeg rivala odigrao utakice za pamćenje, ali će one ostati upamćenje kao najsvetlije u prvenstvenoj trci koju je završio sa 24 pogotka pored svoga imena. Ispostavila se ova godina kao Kataijev vrhunac u Zvezdi, a ostaće zapamćeo da mu je usled fenomenalnih igara ceo stadion skandirao nadimak "Magiko", dodeljen kroz izveštaje Mozzart Sporta i Darjana Nedeljkovića.

Gorak ukus nove propuštene šanse u kvalifikacijama za Ligu šampiona ublažila je istorijska odbrana duple krune, ali i druga uzastopna godina u kojoj je Zvezda prezimila u Ligi Evrope.

SEZONA ŠESTA (22/23): LIGA ŠAMPIONA OBEZBEĐENA U APRILU

Ostala je Liga šampiona nezarasla rana Dejana Stankovića koji je posle trećeg spoticanja u kvalifikacijama i eliminacije od Makabi Haife trenersku palicu prepustio Milošu Milojeviću. U novoj sezoni bez poraza, crveno-beli su titulu odbranili već u prvom kolu plej-ofa i tako praktično u aprilu obezbedili grupnu fazu Lige šampiona sanjanu od prvog mandata Vladana Milojevića. Serijom odličnih rezultata na domaćoj sceni Zvezda je postala prvi klub u Evropi koji je obezbedio mesto u grupnoj fazi Lige šampiona za sezonu 2023/24.

Besprekorne defanzivne linija u kojoj je uz Aleksandra Dragovića stasao Strahinja Eraković, i ubojitog napada kojem su uz već konstantne Kataija i Ivanića doprineli pridošli Osman Bukari i Aleksandar Pešić, crveno-beli su sezonu završili sa 96 postignutih i 19 primljenih golova, ali odlične brojke nisu bile dovoljne da Miloš Milojević odlepi etiketu prelaznog rešenja. U očima dela zvezdaške javnosti viđen kao neadekvatno rešenje za sezonu koja je donosila povratak u Ligu šampiona, Milojević se uz duplu krunu oprostio od crveno-belih.

SEZONA SEDMA (23/24): PRAVOVREMENO PRIZNATA GREŠKA ZVANA BAHAR

Sezona velikih ulaganja, ali i velikih oscilacija ukrašena je najnovijom tutulom, međutim do iste je Zvezda morala da preplovi dugo putovanje burnim morem. Dolazak Baraka Bahara nije doneo željene rezultate. Trofeji u Izraelu i ofanzivni fudbal bili su preporuke na osnovu kojih se Zvezda posle niza godina opredelila za stranog trenera, ali je eksperiment sa Baharom na klupi neuspešno okončan posle jedne polusezone.

Uprkos činjenici da su crveno-beli razbili kasu i oborili klupske rekorde kupovinom Hvan In Boma i Šerifa Endijaja, a da su konkurenciju pojačali i Omri Glazer, Žan Filip Kraso, Piter Olajinka, Marko Stamenić i Uroš Sremčević, branilac titule je tokom jeseni delovao daleko ispod očekivanog nivoa. Konstantno u raskoraku u poređenju sa Partizanom, crveno-beli su na kraju proleće dočekali uz prihvatljiv bod zaostatka, međutim ne želeći da se kockaju, čelnici kluba su se krajem decembra opredelili za provereno rešenje i povratak Vladana Milojevića. Koštao je klub iz Ljutice Bogdana prevremeni raskid sa Baharom, međutim odluka o promeni pravca i priznata greška dali su rezultat posle samo tri meseca tokom kojih su izabranici Vladana Milojevića ispisali sedmo poglavlje istorijskog uspeha, okitili se novom superligaškom krunom i stigli na korak od trofeja u Kupu Srbije.