Sećanja Darka Maletića: Da nije bilo Mostara i onog pasa Moreiri na Marakani...

Pitate li navijače Partizana koja im je titula najviše prirasla srcu u 21. veku velika većina bi se opredelila za poslednju, u režiji Marka Nikolića. Anketa o najatraktivnijoj sezoni na vrh rang liste pozicionirala bi takmičarsku 2007/08 započetu ubedljivim prolaskom Zrinjskog u kvalifikacijama za tadašnju Ligu kupa UEFA (11:1), završenu osvajanjem duple krune, čiji je protagonosta bio i Darko Maletić.

Akter oba susreta sa predstavnikom Bosne i Hercegovine, sudeonik 28 od 33 prvenstvene utakmice rado se seća mandata u Humskoj i saradnje sa Antoniom Rukavinom po desnoj strani napada ekipe Miroslava Đukića.

„Drago mi je što sam ostao u sećanju ljudima iako je prošlo 14 leta. Bez preterivanja, u tom periodu smo imali jednu od boljih ekipa tih godina. Najviše žalim što nas je UEFA izbacila iz Evrope zbog nereda u Mostaru. Tadašnji sastav mogo je dosta da pokaže. Teško je oceniti dokle bi stigao, ali je bio naštiman. U prvom mandatu Đukić je odradio vrhunske pripreme, sve podredio velikom uspehu. Osvajanjem duple krune potvrdili smo da je tim vrveo od kvalitetnih pojedinaca. Žal za međunarodnom scenom ostaje, mada sam ubeđen da bismo i na njoj napravili iskorak, jer su Žuka, Dijara i Moreira doneli razliku u našu korist“, prisetio se Maletić boravka u Humskoj 1 tokom provere crno-belih sa Koprom.

Prethodno se srdačno pozdravio sa Milanom Smiljanićen, Aleksandrom Miljkovićem, Ivanom Obradovićem i Rajkom Brežančičem, poznanicima iz perioda kad je nosio dres Parnog valjka, te evocirao uspomene na saradnju sa Rukavinom.

„Delovali smo Toni i ja sjajno po strani, bio je to jedan od najlepših delova moje karijere. Srećan sam što sam imao priliku da igram u odličnoj generaciji“.

S pojedincima je i dalje u kontaktu.

„Čujem se sa golmanom Darkom Božovićem, na vezi sam sa Žarkom Lazetićem, Marko Lomić mi je bio saigrač i u Koblencu, sa nekadašnjim cimerom Stevanom Jovetićem redovno komuniciram. Da ne ispadne da se hvalim, međutim, kad sam došao iz Vasluija, Jovetić je prekomandovan u prvi tim, družili smo se, vozio sam ga na treninge, a nikad ni pre, ni posle toga nisam video momka koji sa 17 godina pravi takvu razliku, a igra mirno, zrelo. Ubedio me je da će napraviti veliku karijeru, žao mi je što su ga povrede omele da bude upečatljivija. Dostigao je visine koje je zaslužio“.

Za vreme mandata u Partizanu (47 utakmica, četiri gola, jedna asistencija), Maletić je šest puta izlazio na crtu večitom rivalu. Najviše pamti premijeru, veliki trijumf na Marakani 4:2, februara 2007.

„Možda i najbolji Partizanov derbi poslednjih godina. Tek sam došao, ekipa se tek formirala, niko nam nije davao šanse, a mogli smo i ubedljivije da slavimo. Bio je to početak pravljenja tima, da bi Đukić na leto izvršio korekcije i započeo šestogodišnju vladavinu srpskim fudbalom. Lepa sećanja“.

Ne baš tako lepa su na pomen gostovanja u komšiluku 1. marta 2008. na trenerskom debiju Slaviše Jokanovića. Crno-beli su poveli pogotkom Đorđa Lazića u trećem, da bi u 17. upravo Darko Maletić, pošto je ukrao loptu na centru igrališta, krenuo u kontru, delovalo je da će biti 2:0, usledio je pas Almamiju Moreiri, sudije svirale ofsajd, a Zvezda do kraja postigla četiri gola.

„Po derbiju 1:4 me sad svi znaju. Krivo mi je, mada je pitanje koliko je bila moja krivica. Sa navijačke strane, možda su neki ljudi koji imaju veće simpatije prema Moreiri stali na njegovu stranu. Pitam se samo šta bi bilo da sam šutnuo i promašio. Još više bi me osuđivali. Nije bio prazan gol, morao sam i golmana da savladam da sam pucao. Iz najbolje namere sam mu asistirao, u tom trenutku me je Moreira i zvao da mu dam loptu, dok sam spustio glavu u deliću sekunde je ušao u ofsajd oko 20 centimetara. Nezgodna situacija. Meni je bilo najteže, ali to je fudbal. Drago mi je što smo na kraju sve kompenzovali duplom krunom. Manji bol ostaje“.

Bilo nekad... Fudbal se menja, igrači takođe, pa Maletić sa pijatetom govori o dvojcu crno-belih rođenom na teritoriji Republike Srpske, Nemanji Joviću iz Zvornika i Siniši Saničaninu iz Prijedora.

„Jović mi je ostao u sećanju igrama protiv Crvene zvezde, uživo se uverio da je reč o vrhunskom talentu, već sad pravi razliku. Naredne sezone bi trebalo da eksplodira, dobije maksimalnu minutažu i pokaže sve što zna. Saničanin je zasluženo zadužio dres Partizana, bio je među trojicom najboljih štopera srpskog prvenstva. Leva noga ga automatski stavlja u prednost. Igrao je odlično za Vojvodinu, više nego korektno za reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Biće crno-beli na dobitku, doneće dosta na planu stabilnosti odbrane“.

Ne zaboravlja energiju Aleksandra Stanojević, nekada saradnika Miroslava Đukića, sada šefa stručnog štaba Partizana.

„Niko ne može da bude zadovoljan kad se četiri godine ne osvoji titula. To stvara pritisak, ali se nadamo da će se stvari promeniti nabolje. Partizanova prednost je u saznanju da je oduvek davao prednost mladima, bazirao se na talentima omladinske škole. Poznajem način rada Aleksandra Stanojevića, nadam se da će u predstojećoj sezoni zaoštriti borbu sa Crvenom zvezdom, zašto ne i titulu osvojiti?“

Za to vreme, Maletić priželjkuje da posle angažmana u banjalučkom Borcu (pomoćni trener), vođenja Laktaša u Drugoj ligi Republike Srpske i Ljubića iz Prnjavora u prvoligaškom rangu po dobijanju PRO licence (naredne godine trebalo bi da diplomira) dobije šansu u Premijer ligi BiH.

„Preferiram ofanzivan fudbal. Pokušavam da igračko iskustvo prenesem na kadar kojim raspolažem. To se ne može toliko primeniti u Drugoj ligi BiH, mada se na sve načine trudim“, završio je nekadašnji član Partizana, internacionalac u Austriji, Sloveniji, Rusiji, Rumuniji, Nemačkoj i Kazahstanu.