Savo Pavićević: Rijera bi lošije prošao da se nisam primirio, ali je pravi trener za Zvezdu

Bilo je možda kvalitetnijih i na oko atraktivnijih štopera u novijoj istoriji Crvene zvezde, ali je Savo Pavićević ostao upamćen kao defanzivac koji je ulivao samopouzdanje kako ekipi u svlačionici i na terenu, tako i navijačima crveno-belih. Pravi kapiten. Može se reći da je na terenu savršeno spojio borbenost, autoritet i ogromno igračko iskustvo.

Navijači su ga brzo prepoznali kao vođu odbrane koji ponosno nosi dres Crvene zvezde. Na kraju, opravdano se smatra i jednim od ključnih stubova voljene generacije crveno-belih koja je pod vođstvom Slaviše Stojanovića vratila šampionsku titulu na Marakanu nakon šest godina posta.

Kao što je postepeno gradio svoju igračku karijeru, na isti način je to učinio i sa trenerskom. Počeo je 2017. godine u Spartaku iz Subotice kao pomoćnik, a danas samostalno predvodi ekipu sa krajnjeg severa Srbije na putu ka željenom povratku u Mozzart Bet Superligu.

Prošle godine Pavićević je sarađivao sa Slavišom Stojanovićem u slovenačkom Kopru i bio u prilici da se upozna sa trenerskim umećem, ali i vatrenim temperamentom novog trenera Crvene zvezde Alberta Rijere, sa kojim je ušao u klinč prošle sezone u finalu Kupa Slovenije. Ipak, gostujući u podkastu „2x45“ jasno je poručio da garantuje da je Španac pravi izbor za klupu srpskog šampiona, što je potom detaljno i obrazložio.

Pavićević se na početku nove epizode osvrnuo na početak sezone u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije i veoma zahtevne izazove koji su pred potpuno novom ekipom Subotičana.

Spartak je vezao dve pobede na startu trke, a onda doživeo poraz od Teleoptika na svom terenu (2:4), što jasno pokazuje ozbiljnu ujednačenost takmičenja kada je kvalitet ekipa u pitanju.
„Preuzeo sam Spartak još dok je bio superligaš, znanjem da ćemo najverovatnije ispasti u drugu ligu. Već tada smo spremali planove i ideje za Prvu ligu kako bismo dočekali prvenstvo sa igračima koji bi nam pomogli da se odmah vratimo u Superligu, kao i da napravim plan i program kako bi sve to izgledalo. Krenuli smo jako dobro u pripreme, dva puta smo se spremali u Staroj Pazovi i doveli stvarno kvalitetne igrače. Taj pripremni period protekao je u najboljem redu. Momci su radili izvanredno i već na pripremnim utakmicama smo nagovestili da ćemo biti dobri. Znao sam da Partizan prekomanduje u Teleoptik neke igrače koji su radili sa prvim timom. Pojačanja koja su im došla, poput Šćepovića i Cvetinovića, donela su novi kvalitet i energiju, što su i pokazali protiv nas. Međutim, što se tiče same utakmice, to je bilo možda najboljih pola sata koje smo odigrali u ova tri kola. Ipak, individualne greške koje smo napravili na tom nivou bukvalno su nas koštale tri boda. Naravno, ne tražim nikakav alibi - greške su sastavni deo fudbala”, počeo je priču Savo Pavićević za podkast 2x45.

Spartak se odlučio na radikalan potez na kraju sezone - da se oprosti od 14 igrača i formira potpuno novi tim. Da u Subotici imaju maksimalno poverenje u rad Sava Pavićevića, pokazala je odluka uprave kluba da sa njim potpiše trogodišnji ugovor.
„I kao igrač sam voleo teške izazove i nikada nisam bežao od odgovornosti. Kada klub pred vas stavi dugoročan ugovor na tri godine, vidite da vam veruje i da pokušava nešto ozbiljno. To nije česta pojava u našem fudbalu. Naravno, te tri godine ne moraju da znače ništa - kada imate rezultate tu ste, a kada ih nemate, do smene dolazi bilo posle dva meseca, pet ili osam kola. Međutim, obostrano smo se našli u tim zadacima. Imali smo izvanrednu komunikaciju tokom Superlige, gde smo nažalost ispali, ali i u ovome što se sada dešava. Zaista mi je zadovoljstvo što sarađujem sa predsednikom Nikolom Simovićem i sportskim direktorom Vojom Ubiparipom, koji je maksimalno angažovan i koji je u mnogome zaslužan što su ovakvi igrači dovedeni. Nije to bilo lako, stalno smo bili u komunikaciji, što nam je oduzimalo dosta vremena i živaca. Igrači su uvek neodlučni, pa morate da ih ubeđujete zašto treba da dođu u Spartak. Između nas, u klubu i sa sportskim direktorom, vlada sjajna energija. Napravili smo hemiju i sa igračima, što se vidi na terenu, i nadam se da će to potrajati. Osnovni cilj koji su postavili ispred mene je jasan: 'Savo, vraćamo se odmah sa tobom u Superligu.' To je veliki izazov, pored svih ambicija ostalih klubova koji takođe žele povratak.“

Pavićević, naravno, pomno prati i dešavanja u svojoj Crvenoj zvezdi, gde je u protekle dve nedelje bilo prilično burno. Eliminacija od Hapoel Ber Ševe povukla je ostavku Dejana Stankovića, nakon čega je stigao Albert Rijera. Šefa struke Spartaka ne iznenađuje igra izraelskog šampiona, s obzirom na to da je dobro upoznat sa razvojem tamošnjeg fudbala, čiji je i sam bio svedok svojevremeno kao igrač Makabija i Hapoela iz Tel Aviva.
„Ekspanzija izraelskog fudbala je počela organizacijom EP za mlade. Oni su, recimo, za godinu dana napravili nekoliko vrhunskih stadiona, što govori o njihovoj volji i finansijskoj moći. Od tada je krenula ekspanzija dovođenja i stvaranja kvalitetnih igrača. Izraelski fudbal nimalo nije naivan, što su i pokazali. Hapoel Ber Ševa je veoma veliki klub koji je izuzetno napredovao. Gledam utakmice njihove lige - neverovatno je koliko im se igra ubrzala, koliko su podigli kvalitet i koliko se igra čvršće sa više duela u odnosu na period kada sam ja tamo igrao. Tako da za mene ovo nije iznenađenje.“

Možda nije iznenađenje, ali je svakako razočaranje za navijače Crvene zvezde.
„Razočaranje, da. Kao neko ko je bio kapiten i igrao u Zvezdi, stvarno sam očekivao mnogo više. Nije se desilo, ali nadam se da je ovo izvučena pouka i škola, jer svaki protivnik mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Zbog svog iskustva tamo, imao sam neke nezvanične razgovore i govorio sam da će biti teško i zahtevno. Hapoel Ber Ševa je fizički izuzetno zahtevna ekipa, mnogo trče i to su i pokazali. Naravno da sam razočaran, to je sasvim normalno.“

Iz trenerskog ugla, Pavićeviću je jasno da Dejanu Stankoviću nije bilo nimalo lako, jer je po njegovom mišljenju Crvenu zvezdu mnogo teže voditi nego neke druge evropske velikane.
„Meni smetaju neke stvari. Razumem sportske radnike i slobodu govora, svako ima pravo da kaže šta misli i nije to ništa sportno. Ali voleo bih da se ti isti ljudi, koji sebi daju za pravo da pričaju kako je utakmica loše spremljena ili ko je gde bolji, nađu na mestu Dejana Stankovića. Ne treba tako da gledaju na stvari. Svi smo razočarani, ali pitao bi upravo njih da li znaju kako je to voditi 'spejs-šatl' zvani Crvena zvezda? Kakav je to osećaj i stres kada svi očekuju da prođeš i pobediš. Jednostavno, moraš da budeš bolji da bi pobedio i da se ta pobeda vidi kroz igru, a to nije lako. Ne branim ja Dejana Stankovića - on je institucija i igrački i trenerski, i doći će na svoje. Ali ljudi, verujte mi, lakše je voditi Inter iz Milana nego Crvenu zvezdu.“

Pavićević se potom okrenuo situaciji sa Rijerom koja je odjeknula u javnosti nakon dešavanja u finalu Kupa Slovenije. Celje i Kopar su se tada tri puta sastali u kratkom vremenskom periodu, što je ozbiljno podiglo takmičarski naboj u oba tabora.
„U te tri utakmice, jednu smo ih pobedili, drugu u prvenstvu odigrali nerešeno - i to smo primili gol u 93. minutu. Treća utakmica nas je čekala u finalu kupa i zaista nam je falilo to da zaokružimo sjajnu sezonu u kojoj smo izborili Evropu. To bi bio šlag na tortu. Nažalost, Celje nas je pobedilo sa 3:0. Rijera je kao trener sklopio vrhunsku ekipu koja je posle igrala sjajno i u Evropi, mislim čak do četvrtfinala. On je dosta teškog karaktera, ali taj karakter nosi još iz igračke karijere - nikada nije dao na sebe. Pre svega je izuzetno elokventan, govori pet-šest stranih jezika i pravi sjajnu komunikaciju sa igračima i ljudima u klubu. Poslovno poseduje sve potrebne informacije i to mu je sasvim dovoljno. On je igrački inficirao svoju ekipu - igrali su izuzetno ofanzivno i jedino su od nas izgubili, dok su ostale pobeđivali. U samom finalu su nas dobili 3:0, gde smo mi verovatno poklekli pod pritiskom i težinom utakmice.“

Ali problem su bile reakcije sa njegove strane tokom i posle utakmice?
„Tako je, tokom utakmice je non-stop neprijatnim gestikulacijama pokazivao ka našoj klupi. Nije to za kamere, ali jednostavno nisam mogao da verujem da čovek na tom nivou tako reaguje. S druge strane, razumem i pritisak pod kojim je bio. Kada je pao prvi gol, pa drugi... To je slično kao kada je Deki Stanković izlazio posle crvenog kartona - treba ostati suzdržan, ali nekad ne možeš. Kroz igračke dane si se zlopatio i trpeo, pa ti nije lako kada ti neko provocira klupu. Rijera je imao neki problem sa nama, ne znam tačno kakav. Bilo je to ružno s njegove strane - krenuo je prema našoj klupi. Video sam ga perifernim pogledom, a pošto je Slaviša Stojanović stajao tri metra ispred mene, mislio sam da ide na njega. Tu sam se zaleteo i dogodilo se sve ono što ste videli na snimku. Sreća pa se nije završilo gore, što bi bilo pogubno i za njega i za mene. Ja sam zbog toga dobio tri utakmice suspenzije, a on sedam.“

Ko bi lošije prošao da je došlo do fizičkog sukoba?
„Ma on, 100 posto. Bez dileme. Ne kažem to da se hvalim, ali stvarno je bilo ružno. Bio sam baš izrevoltiran i sreća je što sam se primirio, pa nije došlo do još ružnijih stvari koje su mogle da se dese.“

Ipak, Pavićević nema dilemu da li je njegovo angažovanje prava odluka za Crvenu zvezdu.
„Garantujem da je ozbiljan trener i da je pravi izbor za Zvezdu.“

 Kako će izdržati pritisak velikog kluba?
„Mislim da on nema problem da javno kaže kada stvari idu loše. Kao što je radio u Sloveniji - otvoreno kaže: 'Loše smo odigrali, ja sam pogrešio' i nema guranja stvari pod tepih. Kaže sve u lice i zbog toga su ga novinari tamo voleli. Vrlo dobro zna gde je došao. On je 'skener' - već je prikupio sve informacije dok je putovao i leteo ovamo. Zna sve o navijačima, Zvezdi, timu sa kojim raspolaže i upravi. Sve to sklapa u tri-četiri dana i mislim da će napraviti dobre stvari. Navijam za njega jer sam bio u Zvezdi, bio kapiten i zvezdaš sam. Iz tog razloga želim sve najbolje i njemu, i ljudima u klubu, i navijačima.“

Priča se, i zvanično i nezvanično, da je toliko autoritativan da nema problem da skloni ili se zahvali fudbalerima sa velikim zaslugama. Očekuješ li to od njega i u Zvezdi?
„Sigurno u manjoj meri ovde u Zvezdi, pošto sa ovakvim autoritetima još nije radio, uz sve dužno poštovanje prema klubovima u kojima je bio.“

Bio je Mario Gece u Frankfurtu, pa ga je sklonio?
„Mario Gece nije Sale Katai po glavi, niti Arnautović. To garantujem. Ovde su u pitanju 'mangupi' i ako Rijera pokuša da nametne autoritet na taj način, mislim da mu to neće proći bez odgovora. Ali, kao što sam rekao, on već ima jasnu sliku i rečeno mu je ko je ko. Autoritet sigurno jeste i postaviće ga u svlačionici i na terenu, ali će tačno znati dokle može da ide i šta treba da radi“, poručio je između ostalog Savo Pavićević.

U ovoj epizodi podkasta „2x45“ otkrijte anegdote Sava Pavićevića iz čuvene sezone 2013/2014, kada je Crvena zvezda u izuzetno teškim okolnostima, zahvaljujući velikom zajedništvu, došla do toliko očekivane titule. Prisetio se i izuzetne generacije reprezentacije Crne Gore koju je vodio Cico Kranjčar, ali i neverovatnog talenta Mirka Vučinića. Pričao je i o svom prijateljstvu sa Zvezdanom Terzićem i brojnim drugim temama.

 Uživajte!